OVO SU REZULTATI MEĐUNARODNOG PISA TESTIRANJA 2022: Evo kakav USPEH su naši ĐACI ostvarili u ČITANJU i NAUCI!

Prema rezultatima PISA istraživanja za 2022. godinu Srbija je napredovala na sve tri rang liste. Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.

- Rezultati su pokazali da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova (OECD: 472), na skali čitalačke pismenosti 440 (OECD: 476), a na skali naučne pismenosti 447 bodova (OECD: 485) - saopštio je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i dodao da rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za osam i jedan poen, dok se u matematici beleži pad za osam poena).

- Prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici. U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja - navodi se u saopštenju i dodaje:

- Socioekonomski status bio je prediktor postignuća iz matematike u svim zemljama i ekonomijama koje učestvuju u PISA istraživanju. To je činilo 13% varijacija u postignućima iz matematike u PISA 2022 u Srbiji (OECD: 15%). Oko 12% učenika koji su u nepovoljnom materijalnom položaju u Srbiji (OECD:10%) bilo je u stanju da postigne rezultate u gornjoj četvrtini postignuća iz matematike. Ovi učenici su uprkos svom nepovoljnom socioekonomskom statusu, dostigli izvanredan nivo znanja u poređenju sa drugim učenicima u zemlji. Ovi podaci govore da je socioekonomski status učenika u Srbiji manje povezan sa postignućem učenika u poređenju sa u OECD zemljama (10%), što ukazuje na veću pravednost našeg obrazovnog sistema.

Rezultati su pokazali da devojčice imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja.

- Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena. U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica.

Inače, rezultati PISA 2018, objavljeni 2019. godine, su omogućili da se preispitaju pretpostavke ugrađene u postojeći obrazovni sistem i Ministarstvo prosvete je već 2020. godine dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika.

PISA PROGRAM

PISA (Programme for International Student Assessment – PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima.

- Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života. PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila pet puta.

Inače u PISA istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja. Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/ A. K.)