DANAS SLAVIMO SVETOG JOVANA ZLATOUSTOG: Sve Srpkinje NIKAKO NE SMEJU da rade OVO, verovanje kaže da...

Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.

Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. Autor je knjige “O sveštenstvu”, a zbog svojih izuzetnih govorničkih sposobnosti dobio je nadimak “Zlatousti”. Danas se ceni u celom hrišćanskom svetu, a kažu da je za života bio omiljen među običnim svetom, kom se rado obraćao i tumačio Sveto pismo.

Sveti Jovan Zlatousti je bio veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast.

Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Koman u Jermeniji gde je umro 407. godine. Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.

U mnogim srpskim porodicama, ovaj svetac slavi se kao krsna slava u našoj zemlji, a pošto je u pitanju jedan od najučenijih svetitelja, sutra bi obavezno trebalo da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na današnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade, već da se umesto materijalnom posvete duhovnom radu.

Pored toga u nekim krajevima postoji verovanje da onaj na Svetog Jovana Zlatoustog ko prekine nit, time ugrožava svoj život.

Današnji tropar:

“Ust tvoih jakože svjetlost ognja, vozsijavši blagodat, vseljeniju prosvjeti: ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska visotu nam smirenomudrija pokaza, no tvojimi slovesi nakazuja, oče Jovane Zlatouste, moli Slova Hrista Boga, spastisja dušam našim.”

Osim na današnji dan, ovaj svetitelj praznuje se i 27. januara kada se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)