DA LI ZNATE KAKO SU U NAŠEM JEZIKU NASTALI NAZIVI ZA RODBINU? Svekrva je definitivno NAJGORE PROŠLA!

Nazivi rođaka i predaka... Prava glavobolja za mnoge Srbe! Bukvalno svako ima specifičan naziv i nije lako sve upamtiti... A tek kako su nazivi nastali!

Od tašte i svekrve, preko jetrve do pašenoga... I nastane prava zbrka.

Ono što je posebno interesantno kada su ovi nazivi u pitanju jeste odakle oni potiču i kako su, zapravo, nastali.

Koriste se vekovima u našem jeziku, a za mnoge jednostavno nema objašnjenja kako su nastali.

Pa da počnemo:

Zaova

Zaova je sestra našeg muža, te za nju važi da zbog velike, ponekad posesivne, ljubavi prema bratu smešta njegovoj ženi ili kontra, žena smešta zaovi, kako ne bi delila muževljevu ljubav. Dešava se i da se žena i zaova ne podnose, jer jedna teži da muškarca odvoji od porodice i stvori novu, svoju porodicu, dok druga teži da brata zadrži.

U našoj narodnoj tradiciji, kako lirskoj, tako i epskoj, često se ističe ljubav sestre prema bratu. Jedan od interesantnih primera te ljubavi je i lirska narodna pesma: Najveća je žalost za bratom

Smatra se da je reč zaova kovanica od: zla i ova.

Jetrva

U pitanju je naziv za supruge dva brata. Među jetrvama uvek postoji takmičenje koja će biti bolja i koja će dobiti više naklonosti muževnjeve porodice.

Naziv jetrva asocira na reč jetra, jer je to žena koja vam jede jetru i stvara velike muke.

Često se kaže za dve sestre koje nisu u dobrim odnosima: Svađate se kao dve jetrve.

Svekrva

Svekrva je naziv za muževljevu majku. Kako od davnina postoji mišljenje, svekrva i snaha su često u vrlo lošim odnosima. Ona skoro nikada nije zadovoljna izborom supruge svog sina. Za nju važi i to da se često meša u sinovljev brak i novo domaćinstvo, i na taj način stvara raskol u braku.

Smatra se da je naziv svekrva kovanica nastala od: za sve kriva.

Snaha (snaja)

Muževljeva porodica i rođaci suprugu svog rođaka nazivaju snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika snusos, koje označava neku vrstu vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa. Tu tvrdnju može potkrepiti i nemačka reč za uzicu ili vrpcu – schnur (šnur).

Zet

Ženina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. U pitanju je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči genh (žen), koja znači dati život.

Stric

Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica, koju bismo mogli da prevedemo kao “drugi otac”.

Svastika

Osnova za naziv ženine sestre je u reči svast. Etimološki možemo doći do reči svak, odnosno reči svoj. Tako da bi svastika bila svojita. Svastika je i simbol još iz predhrišćanjske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda naziv potiče i odate, jer postoji srpska poslovica “Ko nije probao svast, ne zna šta je slast”.

Bonus video:

(Espreso / Noizz)