NEMAM ZA PLJUGE I SOK, ČEKA NAS POSAO U PEKARI: Oni studiraju u Srbiji i OVO SU NJIHOVI GLAVNI PROBLEMI! (FOTO)

Danas se obeležava Dan studenata u znak sećanja na studenta prava Žarka Marinovića, koga je policija ubila na Medicinskom fakultetu u Beogradu tokom generalnog štrajka studenata 1936. godine.

NAJVEĆA TAJNA 4. APRILA! Iza Dana studenata krije se TRAGEDIJA JEDNOG OD NJIH! (FOTO)

Štrajkovi protiv fašizacije zemlje i vlade Milana Stojadinovića tada su organizovani u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu, Skoplju i Subotici.

Stasala je nova generacija, mlada, brza, pametna. U isto vreme "bahata" i spremna da se bori za svoje idele, a ne da nazaduje.

Povodom dana posvećenog studentima, pitali smo akademce sa kojim problemima se suočavaju studenti u Srbiji i da li su zbog toga spremni da je napuste, ili ostaju u zemlji nadajući se boljem životu i promenama.

Nemam za pljuge, sok... To je najveći problem, kazao nam je na početku razgovora sa studentima mladić koji je želeo da ostane anoniman.

A evo šta su nam rekli ostali:

Andrijana Mišić, student Defektološkg fakulteta

- Najveći problem je što se diplome tako olako daju. Nemaju svi ono znanje koje im stoji na papiru. Ja lično, s mojim fakultetom, teško da mogu da nađem posao u Srbiji, ali ipak, ne bih otišla iz svoje države. Neka idu oni!

Makanić Jablan, student sociologije

- Studenti su uvek u nekom problemu. Šalim se malo. Pa najveći problem je taj što nas zatrpavaju gradivom. Ima tako mnogo gradiva, a premalo vremena. Malo rokova za veoma bitne stvari.

On dodaje da bi iz Srbije otišao istog momenta i da za to ima i previše razloga.

- Šta da radim u državi koja dovodi strane investitore da bi se od njih pozajmile pare, ne bi li se konačno nešto uradilo u zmelji. U stvari, presipanje iz šupljeg u prazno. Otišao bih i nakon pobede Vučića.

Anica, student primenjenih umetnosti

- Studenti su suočeni sa raznim poteškoćama. Pre svega, nemamo adekvatne uslove, adekvatnu opremu za rad, tu prvenstveno mislim na moj fakultet i ono što je možda najgore - potpuna nezainteresovanost profesora za naš rad i dalje razvijanje. U suštini se sve vrti oko para. Ko ima da plati, studiraće, ko nema - ćao, sleduje mu pekara - objašnjava Anica.

Prema njenim rečima, iz Srbije ne bi otišla iz jednog prostog razloga - i tamo bi morala da se dokazuje.

- Nema potrebe da "bežim". Smatram da bih morala da se snalazim isto kao i ovde. Zašto bi me neko čekao tamo, a i pre ću se ovde snaći.

Kao rešenje za probleme sa kojima se studenti suočavaju, Anica predlaže potpuno reorganizaciju studijskih programa, profesora i mogućnost da studenti biraju profesore ili da ih smene kada ne rade u interesu svojih akademaca.