OVAJ GRAD JE NAJTRUSNIJE PODRUČJE KOD NAS: Serija MANJIH ZEMLJOTRESA trese Srbiju, da li je to ZNAK nekog VEĆEG?

Serija manjih zemljotresa pogodila je Srbiju ovih dana. Čak tri su zatresla noćas tlo Srbije, a juče je zemljotres od 3,8 stepeni Rihtera prepao građane Kragujevca. Slična situacija se može pratiti već nekoliko dana unazad i jasno je da je tlo Srbije u poslednje vreme aktivnije, a građani strahuju da je ovo uvod u neki jači potres. Ana Mladenović sa Rudarskog - geološkog fakulteta kaže za "Blic" da nema mesta panici.

Jučerašnji zemljotres dobro je prepao Kragujevčane, a kako javljaju naši čitaoci, potres je bio veoma osetan.

- Ozbiljno je zatreslo, baš se jako osetilo. Tresao nam se televizor, a i ja koja sam ležala na kauču - navodi Dragana iz Kragujevca.

Drugi svedok potresa opisao je kako je izgledalo.

- Zaljuljao se pod i čulo se kao da je pukla bomba, veoma jak prasak - naveo je jedan od Kragujevčana.

Osim četiri zemljotresa u protekla 24 sata, Srbija se suočila sa potresom i pre tri dana u Kragujevcu. Tada je ovaj grad pogodio zemljotres jačine 2.6 stepeni Rihterove skale. 6. juna ovaj grad su pogodila dva slabija zemljotresa u istom danu.

- To područje je sposobno da generiše zemljotrese te magnitude. Ne smemo da isključemo mogućnost zemljotresa te magnitude ili do 5 u širem području Šumadije, ali u kom tačno području to ne možemo tačno da kažemo. S obzirom da su krenuli da se dešavaju ti slabiji u tom užem području onda ne bi trebalo da bude nekih jakih zemljotresa - kaže za "Blic" Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

Zašto se ovi potresi dešavaju baš sad i da li su povezani sa nekim drugim geološkim dešavanjima, Mladenović objašnjava da nema neke posebne veze sa drugim dešavanjima.

- Nema nikakve veze sa drugim dešavanjima. Zašto baš sad, to nema nikakve veze sa nekim klimatskim ili drugim dešavanjima. Tamo postoje ti prekidi u zemljinoj kori, duž kojih se kreću blokovi zemljine kore. Kako dolazi pritisak sa obala Jadranskog mora tako se on nakuplja u stenama i kada one više ne mogu da izdrže toliki pritisak, one se kreću duž tih prekida, odnosno raseda, i tako nastaje zemljotres. To što se tamo desio juče zemljotres to znači da je to neki maksimum pritiska koji bi te stene u tom području mogle da prime. To je proces koji mi nažalost ne možemo da pratimo tako da zbog toga ne možemo ni da znamo tačno ni kada će se desiti - kaže Mladenović.

Ona objašnjava da Kragujevac nije naše najtrusnije područje.

- Područje oko Kragujevca baš i nije najtrusnije. Šumadija generalno jeste, dakle, deo oko Rudnika, Lazarevca i Mionice i područje Kopaonika - kaže Mladenović i dodaje:

- Manji zemljotresi će trajati sigurno neko vreme. Ne mogu da kažem koliko tačno, ali to su uglavnom manji zemljotresi koje ljudi i ne osete, eventualno u epicentralnom području gde mogu da osete neko podrhtavanje - rekla je Mladenović.

"Nećemo imati razorne zemljotrese, potpisujem"

Ona je ranije za "Blic" ispričala da mi generalno nismo u riziku od razornih zemljotresa.

- Mi nikad nećemo imati razorne zemljotrese, to mogu da potpišem. Naše područje prosto nije takvo. Kod nas neće biti takvih zemljotresa da mogu da razruše kuću. Hrvatska je seizmološki mnogo aktivnija u odnosu na Srbiju, a celo područje Turske je nemerljivo aktivnije u odnosu na Hrvatsku, dok je ta aktivnost kod nas vrlo slaba - govori ona.

Prema njenim rečima najjači potresi u Srbiji su uglavnom zemljotresi magnitude 5.

- Nijedan od tih zemljotresa nije srušio neku kuću ili zgradu koja je moderno zidana. Ako kažemo da je razoran zemljotres onaj koji će da poruši objekte, mi takve nećemo imati. Svi infrastrukturni objekti od javnog interesa kod nas u bezbedni. Dakle, putevi, brane, hidroelektrane su bezbedni, one su i među najbezbednijim jer propisi za njihovu gradnju su rigorozni tek, jer ne mogu da se grade a da ima šanse da se oštete tokom zemljotresa. Oni se još bolje grade nego objekti koji se grade za stambenu upotrebu - kaže nam ona.

U Srbiji neće biti nikakve kataklizme, ali...

Slavica Radovanović kaže da se u Srbiji mnogo toga promenilo na bolje kada je u pitanju gradnja novih objekata koji su otporni na zemljotrese.

- Nekada smo imali lošu gradnju, sada gradnja nije loša i ne očekujemo da će išta da se sruši, ali da će ljudi u Nišu osetiti kada zemljotresa bude, da će se otvarati ormari i ispadati stvari, to je sigurno. Dakle, u Srbiji neće biti nikakve kataklizme. Važno je da svi objekti budu zidani po propisima. Primera radi, svi objekti zidani samo od cigle bez armirano- betonskih ojačanja su podložni teškim oštećenjima, ali ne i rušenju, u uslovima kada se nalaze u epicentralnoj oblasti - ističe Radovanović.

Ipak, ona je podsetila na to da Bugarska i Rumunija imaju svoje jake zemljotrese i da u tom slučaju kao posledica mogu nastati manje štete na teritoriji Srbije.

Niš u riziku

- S obzirom da smo mi neke gradove naše potpuno promenili i po broju stanovnika i po visini objekata, tako da oni gradovi koji u prošlosti nisu osećali zemljotrese, nisu imali nikakve štete koje su manje štete, ne rušenja kao što su u Turskoj, u tim našim gradovima je povećan rizik, jedan od njih je i Niš. Razlog tome je taj što sada imaju veću koncentraciju stanovnika i zato što je izgrađen veliki broj visokih objekata u kojima će se osetiti zemljotresi iz okolnih zemalja, pre svega iz Bugarske i Rumunije. Pre objekti koji su postojali u tim gradovima su bili niski i nisu bili osetljivi na zemljotrese iz Rumunije. Sada u našim gradovima postoje objekti koji su osetljivi na zemljotres, a to ne znači da će se srušiti - tvrdi ona.

Kako je istakla ljudi u Srbiji suočeni su sa rizikom življenja u višespratnicama, gde zemljotres mogu da osete, ali tvrdi da ne bi trebalo strahovati od rušenja istih.

- To je rizik. Rizik je broj takvih zgrada, a ne da li će se srušiti. Naša javnost mora da shvati da živi u seizmički aktivnom području, da kada budu zemljotresi u Bugarskoj i Rumuniji, da ćemo ih osetiti. Sada će ih i veći broj ljudi osetiti ako žive na višim spratovima - navodi.

Da li je Beograd u opasnosti

Seizmolozi su saglasni da zemljotresi ne mogu da se predvide, već da mogu da se proračunaju parametri kretanja tla sa određenom verovatnoćom prekoračenja u određenom vremenskom periodu, a koji služe za projektovanje objekata.

Zemljotresi u Srbiji se, uglavnom, događaju na područjima Kopaonika, zapadne Srbije, Kraljeva, Kragujevca, Svilajnaca, Rudnika, Lazarevca.

Seizmolog Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda Srbije za BBC na srpskom je svojevremeno ukazao koji to gradovi imaju autohtone zemljotrese, a da se među njima najviše ističu Banjaluka, Skoplje i Istanbul.

Prema njegovim rečima, ovakvih podataka za glavni grad Srbije nema.

- Najbliži i najsnažniji zemljotres desio se u beogradskoj opštini Lazarevac 1922. godine, 6 stepeni po Rihteru. To je najbliži zemljotres koji je mogao da ima uticaj na Beograd. Tada je bilo rušenja starih delova Beograda i objekata - navodi on.

Kako se ponašati u slučaju zemljotresa?

U slučaju zemljotresa, gde god da se nalazite, najvažnije je da sledite sledeća uputstva - ne paničite i probajte da ostanete prisebni, ne pokušavajte da pobegnete, lezite na pod, sklupčajte se i zaštite glavu. Budite spremni da može uslediti još jači potres.

U priručniku koji je izdao Sektor za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, jasno su navedena pravila kojih bi svako od nas trebalo da se pridržava u ovakvim situacijama.

Bonus video:

(Espreso / Blic)