DOKTORKA TOMANOVIĆ UPOZORILA NA UBODE "KLINTONKI": Mogu da izazovu GUŠENJE, obratite pažnju na SIMPTOME!

Izgledaju kao mušice, a njihov ubod, koji izgleda kao tvrda kvrga, može izazvati burne reakcije. Otok, bol, čak, hematom i povišena temperatura, pa čak i gušenje kod onih koji su alergični, posledice su ujeda takozvane bube "klintonke", koja se na našim prostorima u većem broju pojavila nakon bombardovanja 1999. godine.

Buba "klintonka" nije nepoznata domaćim biolozima. Kažu da da njen ujed za većinu ljudi nema veće posledice po zdravlje, ali da može da izazove burne reakcije kod osetljivih ljudi.

Dr Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja ističe da bube "klintonke" ne prenose opasne bolesti, kao što to čine komaraci i krpelji.

- Ubod ovih buba na početku može da liči na ubod komarca, s tim što naprave malo veću ranu. Sam ubod je neosetan, ali nakon uboda može da se javi svrab, otok, i neki manji hematomi, a kod osetljivijih i blaga temperatura - kaže dr Tomanović.

Kako je istakla, ova vrsta buba ranijih godina pravila je problem životinjama, a danas to nije zabeleženo.

- One su i ranije bile tu. Neke vrste, srodne ovim mušicama su pravile pomor stoke '20-ih i '30-ih godina u okolini Golupca. Visok vodostaj reka u kombinaciji sa hladnijim vremenom tokom proleća i leta dovodi do njihove povećane brojnosti. Zbog toga malo češće napadaju ljude, što pravi poseban problem - kaže dr Tomanović.

Šta raditi kada vas ujede buba kintonka

Bube "klintonke" legu se u blizini velikih reka, a prema rečima dr Tomanović, Vojvodina se smatra regionom gde ih najviše ima. Za razliku od ujeda komarca, ujed bube "klintonke" je tvrđi, duže traje i izaziva jaču senzaciju, pa je potrebno i adekvatno tretirati mesto ujeda.

- Kod ljudi koji ne reaguju burno mesto može da se hladi lokalno ili da se nešto od onih preparata na bazi biljaka namaže, ali ako primetite intenzivniju reakciju treba otići kod lekara. Dosta su brze, dosta su dobri letači i ne možemo da je vidimo lako, pa ljudi imaju i po nekoliko ujeda. Najbolja zaštita je upotreba repelenata, nošenje dugih nogavica i rukava tokom šetnje pored reka - kaže dr Tomanović.

Najezda novih vrsta insekata

Od šarenih azijskih bubamara, koje su pre nekoliko godina bile prisutne u velikom broju na našim prostorima, preko smrdibuba sve do "klintonki", svake godine uočljiva je najezda nekih novih insekata.

Prema rečima dr Snežane Tomanović, u narednom periodu najveću opasnost po čoveka predstavljaće komarci, koji nisu ranije bili prisutni na našim prostorima i krpelji.

- Leto je sezona kada komarci i krpelji prave mnogo problema. Ono što je u poslednje vreme postalo karakteristično je da se njihova sezona proširuje i tokom nekih perioda kada nisu tradicionalno bili prisutni, a na nama je da se zaštitimo od njih - kaže dr Tomanović.

Kao "lek" protiv insekata, doktorka ističe da su eterična ulja uvek pogodna za teranje ovih nepoželjnih napasti.

Vađenje krpelja

Doktorka Tomanović upozorava i da mnogi prave veliku grešku prilikom vađenja krpelja.

- Možemo da pokušamo da skinemo krpelja sami, ali bitno je da se on mehanički izvadi, da ne stavljamo neke preparate na to, kako ne bismo pospešili krpelja da izluči svoju pljuvačku u organizam. Ako i zaostane neki deo krpelja, organizam će to sam izbaciti. Ono što je bitno je da krpelja izvadimo što pre, jer je taj period koji provede zakačen za čoveka, što je duže zakačen veći je rizik da prenese zarazu. Nikako ne treba mazati, već mehanički i pincetom da pokušamo da ga izvučemo da ga ne pokidamo - ističe dr Tomanović za "Prva" Tv.

Bonus video:

(Espreso / Blic/ Prva)