VUKAN NIJE DOČEKAO PRESTO: Imao je jeziv životni ishod, posle NEMANJE sve se PREOKRENULO, Srbi za ovo nemaju pojma

Prema narodnom predanju braća Stefan i Vukan pomirili su se nad moštima oca Stefana Nemanje koje je sa Svete Gore doneo Sveti Sava i složno se suprotstavili neprijateljima, a uopšte nema dokaza da je bilo tako.

Prvorođeni sin Stefana Nemanje, Vukan Nemanjić je očekivao da će biti određen za naslednika srpskog prestola, ali to se nije dogodilo. Pred kraj očeve vladavine on jeste dobio upravu nad Zetom, ali je po povlačenju sa vlasti Nemanja rešio da presto prepusti svom srednjem sinu - Stefanu.

Ipak, nije bilo otvorenog sukoba među braćom sve dok je Nemanja bio živ. Vukan je kao veliki knez zadržao Zetu, Trebinje, Toplicu i Hvosno i po ugledu na ranije vladare u Zeti, počeo da se predstavlja kao "kralj kraljevstva Dalmacije i Dioklitije".

Nakon smrti Stefana Nemanje, Vukan je razlaz Stefana i njegove žene Evdokije oko 1201. godine iskoristio da pokaže otvoreno neslaganje sa bratom.

Kao posledica rata između dva brata nastupa Raška glad, bolest i velike ljudske žrtve. Ugari pomažu Vukanu da dođe do vlasti, dok se Stefan Nemanjić verovatno sklonio u Bugarsku.

Nakon dve godine vladanja Srbijom, pritisnut od Bugara koji su podržavali njegovog brata i ostavljen od oslabljenih Ugara, 1204. ili 1205. morao je da prepusti vlast. Ipak su braća postigla neki dogovor dok je Vukanu na upravu ostavljena Zeta.

U februaru 1208. Sava Nemanjić je na zahtev dva starija brata, došao u Srbiju i doneo očevo telo, kako bi bilo sahranjeno u Studenici. U narodu postoji predanje da su se Vukan i Stefan, nad kovčegom Svetog Simeona, konačno izmirili.

Najvrednija srpska relikvija prikazana u ''Nemanjićima'': Šta je ''Miroslavljevo jevanđelje'' i gde se čuva

Istorijski izvori pokazuju da se zavađena braća nisu pomirila, već da je Vukan prihvatio primirje da bi svom nasledniku - Đorđu omogućio vladavinu Zetom.

Stefan se vratio na presto, ojačao zemlju i uskoro učvrstio granice Srbije. Nakon što je od pape dobio krunu, krunisan za kralja Srbije 1217. godine.

U leto 1208. godine Vukаna više nije bilo ili bar nije bio na vlаsti u Zeti što svedoči podаtаk dа se tаdа kаo knez ove oblаsti pominje njegov sin.

O njegovoj smrti nema zabeleženih podataka, a ne zna se sa sigurnošću ni gde je sahranjen, mada je njegov grob verovatno u manastiru Morača.

Nesuđenog kralja Srbije zadesila je najstrašnija sudbina - zaborav.

(Espreso/Srbija Danas)