ŠTA SE DOGODILO ZA MESEC PONOSA U SRBIJI? Ima li mesta za SLAVLJE za LGBT ljude?

Mesec Ponosa ili na engleskom Pride Month jeste mesec, najčešće jun, koji se uzima sa dodatno osnaživanje, promociju i agitovanje prava LGBTQI+ ljudi širom sveta.

Kako se jun najčešće uzima kao mesec-praznik u kome je u kapitalističkom sistemu potrebno da se istakne položaj LGBTQI+ ljudi, mnoge/i od nas u skladu sa svojim mogućnostima pokušavaju da doprinesu pozitivnijoj slici LGBTQI+ zajednice u javnosti.

Tako na primer, u Srbiji, mnoge LGBTQI+ osobe i saborkinje i saborci stavljaju fotografije sa duginim bojama na društvenim mrežama.

S druge strane, određene organizacije koje su najaktivnije za promociju vidljivosti LGBTQI+ ljudi i njihova ljudska prava održale su povorke, prezentacije, edukativne programe, ali su i kroz marketing pokušale da sprovedu bolju pozicioniranost LGBTQI+ zajednice.

Primera radi, prodavnice, kafići, restorani, mahom na Zapadu, kačili su zastave unutar svojih prostorija, nudili proizvode u duginim i sličnim bojama. Biti LGBTQI+ osoba tako je postala ciljna grupa na kojoj su velike kompanije mogle da zarađuju ovog juna više nego inače krijući se pod okriljem Meseca Ponosa. Dakle, kapitalizam nije zaobišao da eksploatiše krucijalno osnažujuću ideju. Velike firme, čiji radnici i radnice rade za minimalac, u nehumanim uslovima, obukle su ruho solidarnosti i, solidarno prodavali šolje, majice, čarape u duginim bojama po ceni koju mogu da kupe oni čiji džep nije na izmaku.

Stoga, ukoliko ste LGBTQI+ osoba iz radničke klase, zaboravite na to da će vas neko sa klasnom svešću dočekati iza vrata velikih tržnih centara. No, tamo možda i znate da nema mesta za vas, zato pohitajmo ka organizacijama koje su decenijama unazad davale svoj maksimum u kreiranju boljeg pozicioniranja LGBTQI+ ljudi.

Primera radi, u Hrvatskoj su se dogodio niz paradi ponosa, u kojoj je najmnogobrojnija bila u Zagrebu.

Kod komšija se, dakle, povorka odigrala u junu, Mesecu Ponosa, uz policiju i pokoji incident. Slogan parade bio je "Zajedno za trans prava" s očitom implikacijom da su trans ljudi najugroženiji. Povorka se održala, da li da se opravda postojanje LGBTQI+ organizacija u Hrvtaskoj, ili da se skrene pažnja na poziciju LGBTQI+ ljudi i drugih potlačenih grupa u državi u kojoj se svake prve subote u mesecu kleči za "pamet i poštenje" žena po pitanju abortusa. Kako god, održala se.

Sada, kako se Mesec ponosa obeležio u Srbiji?

U našoj državi povorke i parade, okupljanja i štenje zarad cilja koji ne možemo da dobijemo pravnim putem, postale su neka tradicija koju povezujemo sa padom Miloševića, 5. oktobrom, željom za demokratskijim društvom koje stičemo mirnim putem (jer nam je ratova dosta?).

Povorki nije bilo, ali, najava i drugih načina obeležavanja jeste.

Tako su, u junu, iz Beograd Prajda najavili da će Nedelja Ponosa održati od 4. do 10. septembra 2023. godine. U samom junu održali su nekoliko promocija, radionicu pod nazivom Radionica: Inkluzija i diverzitet, kao i besplatno testiranje na HIV i sifilis. Besplatno je u junu, svaki drugi mesec morate da platite.

Novosadska nedelja ponosa treći put je održana, kako su naveli u cilju informisanja javnosti i pozivanja svih solidarnih ljudi da učestvuju u borbi za bolju poziciju potlačene LGBTQI+ zajednice.

Pokret Da se zna uredno je radio na pravnoj i psihološkoj podršci i učestovao, između ostalog, na panelu "U borbi protiv zločina iz mržnje" u okviru Novosadske nedelje ponosa.

Labrisice su kao i obično postavljale istraživanja, objavljivale važne vesti i anketirale ljude putem društvenih mreža.

Skromno, ali, u duhu Meseca Ponosa, a u principu skladno sa svakodnevnom borbom, organizacije u Srbiji jesu obeležile jun.

Mesec Ponosa

Jun je uzet kao izrazit mesec borbe za LGBTQI+ prava jer postoji simbolika vezana za 28. jun, datum kada se 1969. godine dogodila prva značajna LGBT pobuna - Stounvolska pobuna - protiv policijskih racija u Njujorku na koje se odgovorilo nasiljem, a potom dovelo da daljih svetskih preokreta u borbi za prava LGBT(QI+) ljudi.

Prateći retko pominjana dešavanja koje su organizovale LGBTQI+ zajednice postalo je jasno da javnost i dalje odbija da sem PR tekstova uputi građanke i građane Srbije da postoji edukacija, pomoć i solidarnost u Srbiji.

No, ono što je pozitivnije u odnosu na Zapad jeste da se pitanja LGBTQI+ ljudi nisu komercijalizovala, te se borba i dalje vodi na frontovima koji su, ako dobro poslušamo aktivistkinje i aktiviste, povezani sa borbom žena, radničke klase i drugih potlačenih zajednica.

Međutim, upravo taj ledeni breg ispod nivoa vode ne može da postane vidljiv svim građankama i građanima dok država i sveukupna javnost ne dozvole aktivistkinjama i aktivistima da slobodno i punog glasa objasne svoje ideje, načela i borbu. Do tada, skoro nevidljiva delovanja biće simbolična.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)