"BANJACI NE VOLINJAJTE SKAMNOĆU, KULABA RASKEĆURAVA": Neimari sa Tare izmislili SVOJ JEZIK kako bi OGOVARALI LJUDE!

Banjački jezik smislili su i razumeli samo majstori iz sela Osat.

Banjački jezik smislili su i razumeli samo majstori iz sela Osat, u blizini planine Tare.

Neimari su stvorili sopstveni jezik kako ih gazde ne bi razumele dok ih ogovaraju.

- Znači: 'Gazda je loš, ne da kafu, rakiju i pivo da se popije'. Banjački sam kao dete naučio od oca Janka, zidara. Od njega sam čuo da su banjački izmislili čuveni zidari Osaćani, naše komšije preko Drine, da ih gazde ne bi razumele šta pričaju. Po nekima, to je bilo još u tursko vreme. Nekada smo po ceo dan na gradilištu pričali banjački, a radili smo svuda po Jugoslaviji. Neki od gazda su dane provodili slušajući nas kako pričamo, ali nisu ništa uspeli da razumeju - priča Nikola Stanišić, zidar u penziji iz Ljubovije. Kaže da su posebno bili zanimljivi komentari na račun gazdarica.

- Radimo u Sremu, na skeli, kad gazdarica nosi kafu.

- U kulabinice se šumno kećuraju konjištare i tavže šumne čkojalice - kaže jedan od đaura (momaka). To znači: 'Gazdarica ima dobre grudi, a ima i dobre noge'. Gazdarica donosi garaču (kafu) i pita šta kaže momak. 'Ma ništa, pita je li stigao cement', velim joj ja - priča Nikola.

Ponekad je bilo i slučajeva kada su se Banjaci sa svojim jezikom i nasukavali.

- Radim kao mali sa ocem Vidojem u Krupnju. Gazdarica postavlja anež (jelo), gazda nosi šuju (rakiju) i rušu (pivo), a jedan od majstora kaže: 'Šumna kulabinica, tavže šumna busovača' ('Dobra gazdarica, ima dobru zadnjicu'). U tom gazda reče: 'Počkajte, banjaci, da anite, a posle kećurajte busovaču kulabinice', što znači: 'Sačekajte, majstori, da jedete, a posle gledajte gazdaričinu zadnjicu.' Mi svi zanemeli, niko ceo dan reč nije progovorio. Pojma nismo imali da gazda zna banjački, a svašta smo pričali. Posle toga je moj otac uvek na novom gradilištu prvih dana upozoravao: 'Banjaci ne volinjajte skamnoću, kulaba raskećurava' ('Majstori, ne pričajte loše, gazda možda razume') - priča Milovan Milovanović Grabaljac iz Berlovina koji je banjački naučio od oca Vidoja, čuvenog zidara.

Danas retko ko koristi ovaj zaista zanimljiv jezik.

- Malo ko danas od mlađih majstora volinja (priča) banjački. Moja dva sina su od mene naučila dosta reči, ali nemaju s kim da pričaju. Kad nestane još ovo malo nas starijih što znamo, bojim se da će i banjačkog nestati, a to bi bila prava šteta - kaže Nikola Stanišić.

Bonus video:

(Espreso / Lepote Srbije / Blic)