TIJANA JE PRETVORILA SVOJ ŽIVOT U HUMANITARNI RAD: Sa saradnicama pomaže ugrožene, hiljade ljudi uključeno u akcije

Lični poriv da pomažu drugima i uverenje da niko ne sme biti gladan, četiri Subotičanke pretvorile su u neformalnu grupu "Naše malo nekome je sve" u koju je danas uključeno na hiljade sugrađana.

Jedna od njih je uvek vesela i nasmejana Tijana Mijović koja je ceo svoj život pomagala ljudima i koja je posao pretvorila u humanitarni rad. U njenoj neformalnoj grupi građani se javljaju kao donatori u želji da pomognu socijalno ugroženim porodicama, ljudima koji su ostali bez krova nad glavom, kao i osobama koje su u teškim zdravstvenim problemima.

Tijana Mijović, Dana Radomirović, Josipa Rončević i Marija Čolić danonoćno nadgledaju stranicu i kada se uputi kakav apel, one nastoje da donatora povežu sa pravom adresom - primaocem pomoći. „Naše malo nekome je sve” je poput sigurnosne mreže za one porodice i pojedince koje se u nekom trenutku nađu u stanju socijalne uskraćenosti, kojima je potrebna podrška da premoste neki životni jaz.

- Ceo život sam pomagala ljudima i mi smo deca onog doba kada se nije imalo. U našoj neformalnoj grupi imam još dve saradnice koje rade samnom, a to su Danu Radomirović i Josipu Rončević. Pre godinu dana smo dobili još jednu saradnicu - Mariju Čolić.To su saradnice sa kojima ja radim logistiku. Mi smo zvanično na fejsbuku otvorile grupu 2019. godine i od tada aktivno radimo i aktivno smo na terenu. Od tada do sada pomogli smo oko 950 porodica. Pomagali smo ljude na najrazličitije načine, donosili smo im nameštaj, stvari itd.- priča Tijana Mijović za Espreso.

Njihov princip rada od početka se nije promenio: nema novčanih davanja, niti novčane pomoći, ukoliko je neki donator spreman da isplati neki komunalni dug, to se direktno plaća na račun preduzeća. Redovno učestvuju u organizaciji bazara humanosti kada se sakuplja novac za bolesnu decu, ali taj iznos odmah predaju organizatoru.

- Mi kao organizacija ne koristimo novac. Ukoliko imamo apele za plaćanje računa , mi omogućavamo da ta osoba koja izda apel, to uplati na račun Elektrovojvodine. Jednom našem korisniku je nažalost preminula majka i mi smo gledali da donatore spojimo sa javnim komunalnim da tamo uplate donacije. Jednoj majci sa bolesnim detetom smo organizovali izgradnju nove kuhinje i kupatila. Takođe, pomogli smo dvema porodicama da izgrade nove kuće koje su nažalost izgorele, tako da imamo humanitarni rad iza sebe. Organizujemo humanitarne bazare i humanitarna kuvanja. Nekada skupimo 150 hiljada donacija, nekada pola miliona, to ne zavisi isključivo od nas, već kolika je posećenost ljudi dobre volje. Takođe, obilazimo porodice kojima je potrebna hrana, nekada sami dopremamo, a nekada nam pomažu naši volonteri koji su uključeni u akciju. - objašnjava Mijović.

Tijana Mijović naglašava da pored socijalno ugroženih osoba, one pomažu i porodice koje se trenutno nalaze u teškom finansijskom stanju i omogućavaju im da prebrode prvih nekoliko meseci pokrivajući im svakodnevne troškove života.

- Cela naša neformalna organizacija super funkcioniše jer smo mi već na početku stavili do znanja koja su pravila. Dakle princip je sledeći, kada se apel donatora javi u našoj grupi, mi onda taj apel prosledimo na adekvatnu adresu i po tom principu mi pomažemo. Jako je bitno reći da mi ne pomažemo samo socijalno ugrožene osobe, već i osobe koje su u trenutnom finansijskom problemu, to su recimo ljudi koji žive kao podstanari, imaju četvoro ili petoro dece i nisu u stanju da pokriju sve troškove življenja. Tako da im mi pomažemo da finansijski prebrode dva, do tri meseca - objašnjava Mijović.

Kako dodaje, najsrećnija je kada porodice koje su bile socijalne ugrožene, kasnije kada uspeju da se novčano i materijalno obezbede i same krenu da pomažu onim ljudima u čijoj koži su donedavno bile. Takođe, u akcije pomoći su uključeni svi sugrađani bez obzira na nacionalnost.

- Mnogo je lep osećaj što te porodice kada kasnije stanu na svoje noge i one počnu da pomažu drugim porodicama koje se nalaze u bedi i nemaštini. To je jedna neprekinuta karika koja nam daje dovoljno elana i podstiče nas da i dalje pomažemo naše sunarodnike koji su u problemu. Ono što je meni najdraže jeste da je Subotica multietnički grad i što mi ne pravimo nikakvu razliku na osnovu nacionalnosti i vere. Nama se javljaju Mađari kao donatori, a mi smo Srbi i ne pričamo istim jezikom, ali se jako lako sporazumevamo jer znamo koji nam je zajednički cilj, a to je pomoć ugroženima. Tako da smo povezali ljude svih nacionalnosti i ujedinili smo se - priča kroz osmeh Tijana.

Za svoj rad preprošle godine 1. Septembra, na Dan grada dobile su nagradu „Pro urbe”. U tom trenutku sa njima je bila i Josipa Rončević, koja je u međuvremenu svoje aktivnosti usmerila u drugom pravcu.

(Espreso)