"GLEDAM U VODU, MUTNA JE, PITAM SE DA LI JE UNUTRA..." Otac nestalog Aleksandra (18) očajan, agonija traje 12 dana

Aleksandar Jovanović (18) iz Sremske Mitrovice nestao je pre 12 dana njegov otac Slobodan, kao i majka Biljana strahuju da je izvršio samoubistvo skokom sa mosta u Savu.

Nestali mladić je poslednji put viđen u porodičnoj kući gde živi sa ocem Slobodanom i maćehom, sa sestrom i dva vrata i od tada mu se gubi svaki trag.

- Gledam u tu voda svaki dan, peške ili u čamcu, mutna je, da li je on unutra… To je košmar… noću ne spavam, deset dana ne ulazim u njegovu sobu, svaki dan se pomolim Bogu za sutra, i tako danima - rekao je otac nestalog mladića.

Potraga za Aleksandrom traje već 12 dana, a njegov nestanak i dalje istražuje porodica. Izlazilo se samoinicijativno čamcima i danas kreće još jedna ekipa prijatelja i dobrih ljudi, koji će pretraživati reku Savu.

- Bitno mi je da potraga i dalje traje i da se on pronađe, pa kako bude. Želim da znam gde je moje dete! Aleksandar je dete moje i žene iz prethodnog braka, Biljane, imamo još jednu devojčicu koja ima 12 godina, oni žive sa mnom u poslednjih, više od devet godina - kaže očajni otac Slobodan za "Ozon" i dodaje:

- Tog kobnog dana izašao je iz naše kuće, bio je ceo dan normalan, šalili smo se, nikakve slutnje nije bilo, obukao je čistu trenerku, moja sadašnja žena je predložila da mu opere neke stvari, nije hteo jer je rekao da svakako ne ide nigde, strimovao je onlajn i igrao igrice. Oko 19 časova razgovarali smo i otišao je u svoju sobu, potpuno normalno se ponašao. Žena je okupala sina (4), uspavala ga i ja sam otišao da se tuširam, oko 22 sata, on je verovatno izašao tada.

16. aprila počinje pakao koji traje i dalje

- Aleksandar se u toku noći iskrao, mi to nismo znali. Ima svoju sobu koju deli sa bratom. Ništa, baš ništa nije ukazivalo na pakao koji se sada dešava. Ujutru je moja ćerka iz braka sa prvom ženom, ustala i rekla da Aleksandra nema. Mislili smo da je otišao u grad, bila je subota, dešavalo se da ne dođe, ostane sa društvom, prespava kod nekog. To što je izašao napolje, pomislio sam kao roditelj, iako možda nisam u pravu, može značiti da je negde sa društvom, ili je možda prespavao kod nekog druga, dešavalo se - priseća se Slobodan jutra koje im je zauvek promenilo život.

Kako kaže, Aleksandar nije poneo sa sobom telefon, jer ga nije ni imao. Razbio mu se, a on nije hteo novi. Taj razbijen telefon nije nosio sa sobom danima pre nestanka.

- Otišli smo kod bake na ručak, a kako je ona spremila za sve, bez tanjira za Sašu, pomislio sam da je bio kod nje, što često radi, tada još uvek nije bilo sumnjivo. On je, kao i ostala deca često odlazio kod bake i dede, voleo je da bude sa njima. Ne bi sigurno uradio sebi nešto nažao, ta pomisao, tog jutra, meni nije bila ni na pameti - priča Slobodan.

Po povratku sa ručka Slobodanova žena je ušla u Aleksandrovu sobu da spremi krevet i tada su počele da se javljaju sumnje.

- Ćerka je pročitala neke poruke, to nam je bilo sumnjivo, nikada nije ostavljao kompjuter upaljen, pogotovo ne poruke, te poruke su bile na instagramu, to jeste ružno izgledalo ali sam mislio da se šali. Počeo sam da pretražujem svoj telefon, nakon prelistavanja vidim vest da je mlađi muškarac skočilo s mosta, preseklo me. Poslao sam ćerku kod babe da je pita da li se Aleksandar javljao, baba je rekla da nije, zvali smo Biljaninu mamu i nju da pitamo, nešto mi nije dalo mira - rekao je za portal Ozon Slobodan, dalje navodeći:

- Biljana nije htela da se javi par puta i kaže da je tek tad videla poruke koje je njoj Saša pisao, rekla je da je zadnju poruku poslao u 21:23, napisao joj je „ej kevo, kevice“. Ona je zvala njegove drugove i rekla da joj je rekao jedan od drugara da se priča u lokalnom kafiću da je Aleksandar zbog devojke skočio sa mosta, istog momenta sam otišao u SUP i prijavio, sve smo ispričali inspektoru.

Slomljeni, ali žele istinu

- Svi smo uznemireni, pretužni, bez fizičke snage ali sa voljom da nađemo mog Aleksandra. U ovim uslovima kakva je sada Sava neće niko roniti i mi to znamo. Organizovao sam prijatelje sa posla, radim u kamenorezačkoj radnji, zvao sam sve koji znaju da voze čamce, potraga ne traje svaki dan, ne mogu ljude da teram. Ipak, oni se sami javljaju, žele da pomognu. Pretražili smo Savu do Drenovca sa četiri čamca, svaku sumnjivu granu, smeće, bilo šta, sve pomeramo. Zahvalan sam prijateljima koji su uz mene i traže mog Aleksandra - istakao je Slobodan.

Nažalost, svakodnevne obaveze ne dozvoljavaju dugotrajniju i detaljniju potragu, s obzirom na to da svi rade.

- Možda ih često i ne spominjem, ribare koji u svojim čamcima pretražuju Savu, Dalibora, Aleksandra, Zorana, mog brata Mirka… krenemo ujutru u 09:00 i vratimo se u 14:00 časova, to je samo put u jednom pravcu, stvarno, ima prijatelja koji rade neverovatne stvari za mene. Rekao sam im da im se ne bi mogao odužiti ni za pet života. Sve to pomaže. Ali, na kraju svega, kada ugasite svetlo, ostaje samo to da nađem moje dete, samo mi je to želja, a kako ću i tada preživeti, ne znam - rekao je Jovanović.

Svašta se saznaje iz dana u dan

- Svašta se saznaje iz dana u dan, navodno je Aleksandar pričao sa jednim drugom i rekao kako ima veliki problem koji ne može nikome da kaže. Kompjuter sam odneo u policiju na ispitivanje. Policija radi svoj posao, ja tražim svoje dete kako znam i umem. Nisam zainteresovan da se medijski pojavljujem, ali znam da mediji mogu da pomognu, zato molim, ako ima smisla da, ako neko ima informaciju, javi. Tražiću svuda, svaka informacija znači - moli Aleksandrov otac i dodaje:

- Ova nova životna situacija promenila je sve u mom i životu moje porodice. Znam da moram shvatiti i prihvatiti istinu koliko god ona teška bila, ali ja to još ne mogu. Hvala Bogu na mojoj ženi Sandri koja mi daje snagu da prihvatim stvarnost i koja mi daje snage kako bih dalje mogao nastaviti živeti, moj Aleksandar je u svakom mom trenutku, u svakom mom udisaju, sa mnom je svaki dan i zaista verujem da ću ga naći ali ne znam kako ću preživeti ako ga vidim bez života u sebi. Stvarno to ne znam, neću moći.

- Ja sam ovih dana svašta radio, naučio sam ono što sam mislio da nikada neću. Snapchat je za mene bila nepoznanica, ovih dana sam pratio mape gde je sve odlazio ranije. Obišao sam sve adrese koje je mapa pokazala. Bilo je da su zvali, kako je viđen tu i tu… danima obilazim Srem, Erdevik, Šid, sela sva oko Sremske Mitrovice. Sednem u automobil i krenem, nemam snage ali želim da nađem svoje dete, malo je nade ali neću odustati - uz jecaje govori Slobodan Jovanović, Aleksandrov otac.

Kako kaže otac Slobodan, danas je Šabačka policija pretraživala reku Savu.

Za Mitrovčaninom Aleksandrom Jovanovićem (18) kojem se svaki trag gubi 15. aprila i dalje se intenzivno traga. Poslednji put viđen je u subotu, 15. aprila, kada je izašao iz porodične kuće i otišao u nepoznatom pravcu, a roditelji strahuju jer se njegov nestanak poklapa sa prijavom da je nepoznati mladić skočio sa mosta u reku Savu u Sremskoj Mitrovici.

SOS telefon za pomoć

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

(Espreso / Ozon)