OVI PACIJENTI U SRBIJI DUŽE ČEKAJU NA LEČENJE: Stručnjaci o inovativnoj terapiji za ZABORAVLJENE BOLESTI kod nas

O inovativnim terapijama sve se češće govori i veliki broj pacijenata zna da su dostupne i u Srbiji, ali često ne znaju na koji način ih mogu dobiti. Jedan od razloga jeste taj što postoji značajan broj pacijenata koji boluju od teških bolesti, a koji nemaju svoja udruženja.

Udruženje pacijenata Srbiji ističe važnost inovativnih terapija, ali i nedovoljno angažovanje pacijenata teških bolesti koji čekaju terapiju od životne važnosti.

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije, Savo Pilipović istakao je da je reč o pacijentima koji boluju od tumora glave i vrata, karcinoma prostate, karcinoma mokraćne bešike, karcinoma bubrega kao i kolorektalnog karcinoma.

Dr Bojan Trkulja ranije je za Espreso naveo razloge zbog kojih je značajna inovativna terapija

- Inovativni lekovi imaju višestruko dejstvo. Pre svega, kroz efikasnije lečenje bolesti, inovativne terapije omogućavaju pacijentima da žive duže i kvalitetnije i to je svakako najvažniji pozitivni efekat. Međutim, spisak koristi se tu ne završava. Zahvaljujući efikasnijem lečenju određene bolesti, smanjuje se potreba za češćim kontrolama, izbegavaju se skupe operativne procedure, ili potreba za kupiranjem neželjenih efekata lečenja, što dovodi do ušteda unutar samog zdravstvenog sistema. Konačno, pozitivni efekat se širi i izvan zdravstva, kroz smanjenje odlazaka u prevremenu penziju, smanjenje potrebe za dodatnom negom ili potrebom da član porodice prestane da radi da bi brinuo o bolesnoj osobi. Ovo sve rezultira smanjenjem troškova, ali i povećanjem produktivnosti što za krajnji rezultat ima povoljne efekte na ekonomiju jedne zemlje.

Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia na konferenciji je istakao da je Srbija i dalje na začelju Evrope po pitanju dostupnosti inovativnih terapija, iako je prethodnih godina značajno poboljšana situacija, zahvaljujući uloženim naporima da se poveća dostupnost. Naglasio je i da je potrebno sistemsko rešenje za uvođenje novih generacija lekova, da budžet za zdravstvo nije mali, ali da se procentualno gledano za lekove sveukupno izdvaja mnogo manje novca nego u većini evropskih zemalja.

- Ništa u vezi pacijenta, ne radi se bez prisustva pacijenta, zato je Sava u pravu kad kaže da udruženja 'acijenata moraju da zauzmu svoje mesto u procesu odlučivanjau zdravstvu, kao što je to već slučaj u neki dr8ugim zemljama u Evropi, ali smo i mi sve bliži tome. Čini mi se da su iskoraci već napravljeni, rekao je i dodao da će se oni kao Udruženje Inovia truditi da omoguće da svi ključni lekovi koji su potrebni pacijentima dođu u našu zemlju.

Profesor doktor Zoran Džamić, sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije govorio je o karcinomu mokraćne bešike, istakavši značaj inovativnih terapija u šta su ga uverile godine iskustva i svakodnevne životne bitke kroz koje prolazi sa svojim pacijentima.

- Procenjuje se da svake godine oko 2.500 ljudi oboli od raka mokraćne bešike, dok njih 1.000 izgubi bitku. Rak mokraćne bešike je 5. po obolevanju i 8. po umiranju od svih karcinoma u Srbiji. Bolest češće pogađa muškarce, koji čine 70 odsto obolelih. Oko 90 odsto svih karcinoma mokraćne bešike pripada grupi urotelijalnih karcinoma. Nažalost, rak mokraćnih kanala se i u svetu smatra siročetom onkoloških bolesti.

Istakao je da uvođenjem imunoterapije nakon hemioterapije značajno utiče na kvalitet života, kao i na srednje ukupno preživljavanje koje je sada 2,5 godine, što je duplo više u odnosu na primenu samo hemioterapije.

- Uvođenje imunoterapije u lečenje će značajno uticati na produžetak i kvalitet života obolelih.

Doktor Nenad Mijalković, šef Dnevne bolnice digestivne onkologije Univerzitetskog Kliničkog centra istakao je učinjen značajan napredak u lečenju metastatskog kolorektalnog karcinoma i da se pored hemioterapije koristi i biološka terapija, uz prethodno određivanje molekularnih markera u tkivu tumora.

Još jedan u nizu vodećih uzroka obolevanja i umiranja muškaraca od malignih bolesti je rak prostate o kome je više govorila prim. dr. sci. med. Suzana Matković koja je istakla da je po učestalosti odmah iza raka pluća i debelog creva.

- Procene su da i od raka prostate u Srbiji umre oko 1000 pacijenata na godišnjem nivou, a novodijagnostikovanih bude oko 2.300. Inovativni lekovi značajno utiču na tok i ishod bolesti, ogroman napredak zabeležen je u poslednjih 15 godina.

Matković je istakla i da se najbolji rezultati i ishod bolesti postiže kada se ona leči ranije najefikasnijim lekovima..

Karcinom bubrežnih ćelija predstavlja najčešći malignitet bubrega, pri čemu je najzastupljeniji svetloćelijski histološki podtip u 80 odsto slučajeva. Prema podacima koje je objavio Institut za Javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", samo u 2020. godini dijagnostikovano je 820 pacijenta sa karcinomom bubrega.

Simptomi koji ukazuju na karcinom bubrega

Najčešći simptom je stalna ili povremena mikrohematurija (pojava crvenih krvnih zrnaca u sedimentu urina) bez drugih simptoma. Postoje brojni drugi nekarakteristični ili paraneoplastični simptomi ili simptomi uzrokovani udaljenim metastazama karcinoma bubrega kao što su: večernje povišene temperature, anemija, malaksalost, varikocela – pogotovo sa desne strane, otok nogu, gubitak telesne težine, policitemija, bezbolna intermitentna hematurija, poremećaji fukcije jetre, glavobolje, neurološki drugi simptomi, bolovi u koštanom sistemu, patološke frakture, kašalj, hiperkalcemija, opšte loše stanje…

U 25% novodijagnostikovanih slučajeva postoje udaljene metastaze od čega se udaljene metastaze u 50% slučajeva nalaze u plućima i 33% u kostima.

Stručnjaci su naveli da metastatski karcinom bubrežnih ćelija pripada malignim bolestima koje su izrazito rezistentne na hemioterapiju, zbog čega su tradicionalni citokini do 2006. godine, bili jedini terapijski standard, sa malom stopom objektivnog odgovora i znalajnom toksičnošću.

Razvojem imunoterapije i sinteze moćnih lekova poznatih kao imuni "chekpoint" inhibitori, omogućen je dalji progres u lečenju ove bolesti. Primenom ovih lekova u prvoj liniji lečenja metastatske bolesti pacijenti žive značajno duže - medijana ukupnog preživljavanja iznosi 55 meseci.

Na konferenciji je naglašeno da i pored savremene dijagnostike u oko 65% do 75% slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u III ili IV stadijumu. Otkrivanje bolesti u ranom stadijumu omogućava pacijentima da se izleče i normalno prožive ostatak života u 80-90 odsto slučajeva.

Od velikog je značaja da se za pacijente obolele od tumora glave i vrata obezbedi najbolja moguća zdravstvena zaštita i da se pacijenti u Srbiji leče kao i pacijenti u Evropskoj uniji.

(Espreso)