DOK SE U SRBIJI OKREĆU PRASIĆI I JAGNJIĆI, NA HILANDARU JE OVO: Glavni kuvar manastira otkrio šta se tamo radi

Okićena cvećem, posuta lovorom, hilandarska crkva primiće monahe i vernike da zajedno, posle sedam nedelja strogog posta, dočekaju najradosniji hrišćanski praznik. Kad u dva po ponoći zvona budu najavljivala početak službe, glavni kuvar Milan Zlatić će spremati ručak za više od 200 duša. Dok se u Srbiji okreću prasići i jagnjići na žaru, na roštilju ove svetinje biće - riba!

Vaskrs na Hilandaru, kako nam zbori Milan, poseban je doživljaj. A opsežne pripreme kreću još na Veliki petak. Dan kad je najstroži post u sećanje na stradanje Isusa Hrista.

- Rano ujutru na Veliki petak, posle molitve, svi se povlače u kelije radi malo odmora, pošto su službe jako iscrpljujuće i duge, a taj dan se ne jede ništa jer je strogi post. Mi kuvari koristimo dok je svuda mirno i tiho da odemo u kuhinju, upalimo kandilo, prekrstimo se i počnemo s kuvanjem jaja, koja se po tradiciji farbaju na Veliki petak - priča za Kurir Milan, Čačanin, koji već 20 godina kuva za bratstvo, radnike i goste naše svetinje na Svetoj Gori.

U dane pred Vaskrs Hilandar je mali da primi sve poklonike, koji Milanu i kolegama mu rado priskaču u pomoć.

- Pošto tih dana dolazi baš mnogo gostiju, skuvamo od 5.000 do 6.000 jaja, tako da skoro ceo Veliki petak provedemo u tom poslu. Jaja bojimo isključivo crvenom bojom zbog simbolike radosti vaskrsenja. Jednu količinu bojimo lukovinom, koja isto tako daje nijansu crvene boje, a potpuno je prirodno. I svi monasi radije uzimaju jaja farbana u lukovini - priča nam Milan.

Već nekoliko godina i Milanov sin Igor ovaj praznik provodi s ocem u svetinji koju Srbima ostaviše Stefan Nemanja, koji je tu i umro kao monah (Sveti) Simeon, i sin mu Rastko - Sveti Sava.

- Igor mi pomaže s nekoliko svojih drugara u bojenju jaja. Svaki put obećaju da će i sledeće godine doći jer je veoma poseban osećaj proslaviti Vaskrs u Hilandaru - kaže Milan, koga u Čačku čekaju još i supruga i dve ćerke.

Nije ni sanjao da će ga život odvesti na Hilandar. Otišao je pre 20 godina nakratko u Kareju da kuva majstorima koji su obnavljali konak i isposnicu Svetog Save. A ostaje, reklo bi se, zauvek. Kad god može, uskoči s nekim od zemljaka i ode nakratko do Čačka. Jednako je posvećen svetinji i porodici.

Dok ofarbaju hiljade jaja, već je vreme za večernju službu.

- Tada se iznosi plaštanica, simbolika skidanja Isusa Hrista s krsta razapetog i mučenog. Ko želi može da uzme malo vode i hleba ili da popije čaj, pošto je sutradan, na Veliku subotu, samo jedan obrok na vodi, i to u večernjim časovima. Odmah odlazimo na spavanje jer nas izjutra rano čeka veliki posao - priča Milan, čiji životni put je odredio strahoviti požar 2004. u ovoj svetoj carskoj srpskoj lavri, a zbog čije obnove osta još da kuva majstorima i pre 15 godina posta glavni kuvar manastira.

Velika subota u kuhinji Hilandara počinje sabajle, čišćenjem ribe. Jer ovde je, verovatno na čuđenje mnogih u Srbiji, glavna "poslastica" na vaskršnjoj trpezi - riba!

- Meso se nikad ne jede u Hilandaru. Zato je na Vaskrs na meniju riba s prilogom, kuvana jaja, sir i kolači. Posle sedam nedelja posta bez ribe to bude sasvim dovoljno i jako da čovek ne može mnogo ni da pojede jer se stomak odvikao od jake hrane - veli Milan.

PLAZMA TORTA I PRINCES KROFNE

Kolače naprave dva-tri dana ranije, i to mrsne, posle sedam nedelja posta. - Obično to bude torta s plazmom ili princes krofne, a i ljudi donesu iz Srbije sitnih kolača, tako da je sve baš onako slavski - kaže Milan.

Na dan vaskrsenja Hristovog u dva ujutru počinje služba. Za to vreme kuvari spremaju hranu, a povremeno odu i u crkvu.

- Služba je na Vaskrs zaista posebna. Crkva je ukrašena cvećem, pod posut lovorovim listom i sve miriše veoma posebno. Veoma je uzvišeno i niko ne pomišlja na glad i iscrpljenost. Tri puta se tokom noći izlazi litijski napolje i iznose se mošti, časni krst i napolju čita i jevanđelje. Svaki poklonik i monah u rukama drži zapaljenu sveću, koja je isto tako ukrašena cvećem i lovorom - kazuje Milan.

Za to vreme on s pomoćnicima postavlja stolove.

- Iznosimo hleb, salatu, vodu i vino. Riba obično bude orada ili brancin, a ponekad i kuvani bakalar. Oradu i brancin spremamo na roštilju, tu ih i solimo i premazujemo grančicama ruzmarina koje umačemo u domaće maslinovo ulje. Uz ribu dajemo marinadu od belog luka, limuna i maslinovog ulja. Veoma lepa marinada je grčka ladolemono, čije su dve trećine maslinovo ulje, a jedna limun - daje recept domaćicama glavni kuvar Hilandara.

U manastiru je oko 50 monaha, a na vaskršnjem ručku bude više od 200 duša.

- Za ručak potrošimo oko 100 kg ribe, 50 kg krompira, koji je prilog, 10 litara ulja, koje ide i u salatu, i za pečenje ribe, i za prilog - veli Milan.

(Espreso/Kurir/Jelena S. Spasić)