NADICA IMA JEDINSTVENO DETE U SRBIJI: Kuća nade je njena ideja i SPAS za sve osobe sa INVALIDITETOM! (FOTO)

Precizan broj dece sa invaliditetom u Srbiji nije poznat, neki su ostali zaboravljeni u svoja četiri zida jer roditelji nemaju finansijska sredstva da bi radili sa njima, ali često nemaju ni dovoljno znanja, kao ni snage jer su ih borba sa siromaštvom i ostale životne okolnosti potpuno dotukle.

Osobe sa bilo kakvom vrstom invalideta često bivaju diskriminisana od strane društva, a jedini način da se tome stane na put jeste da glasno govorimo o tome i da kao društvo radimo na prihvatanju različitosti.

Osobe sa invaliditetom nisu jedine koje su diskriminisane u našem društvu, Espreso je ranije pisao o iskustvu ljudi sa različitim vrstama hroničnih bolesti, među kojima je i dijabetes, a takođe svakodnevno bivaju diskriminisane od strane društve.

Neka deca jednostavno imaju više sreće da ih rode baš oni koji ne podležu finansijskim i ostalim društvenim pritiscima, već se zvoneći na sva zvona bore za svoje dete, ali i za ostalu decu sa sličnim problemima.

Jedna od njih je Nadica Blažić, osnivač Udruženja "Plava školjka", koju život nimalo nije mazio, ali je i pored svih nedaća danas jedna od najglasnijih zagovornika za vidljivost dece i odraslih sa invaliditetom.

Ona se pre 27 godina suočila sa činjenicom da je njeno dete jedino dete u Srbiji koje je rođeno sa anomalijama kakve ni lekare u svetu ne viđaju često. To je nijednog trenutka nije pokolebalo, i na prognoze lekara da Marina neće preživeti, ona je svima dokazala da je majčinska ljubav i volja za životom jedna od najvećih stvari koje pokreću, njih dve su zajedničkim snagama nadživele sve loše prognoze lekara, ali se i pored toga svakodnevno suočavaju sa diksriminacijom, koja je pustila duboko korenje u našem društvu.

Za Espreso portal, Nadica je do detalja objasnila kako je došla na ideju da pokrene "Plavu školjku", šta joj daje snagu, na kakve je prepreke nailazila, a pričala je i o veoma važnom projektu koji je osmislila pre osam godina, kao i tome zašto je to važno, kako za dete sa invaliditetom, tako i za celu porodicu koja živi sa detetom ili odraslom osobo koja ima bilo kakvu vrstu anomalije.

Kako ste došli na ideju da pokrenete ovo Udruženje?

- Ja sam majka troje dece, najmlađe je od rođenja etiketirano od strane lekara da je drugačija i da je za njih nepoznanica. Danas ja kažem da je njena različitost njena snaga!

Zajedno smo sakupile preko 2.000 dana po bolnicama, banjama, kontrolama....preko 200 otpusnih lista i više od 50 lekara koji najčešće nisu imali odgovor. Zašto? Zato što je potvrđeno da je moja Marina jedna jedina na svetu sa takvim karakteristikama. Za mene je najbolja, najlepša i najčarobnija na svetu. Za njih čudnovata, zagonetna, sa puno dijagnoza u svakom delu tela i ne znaju odakle da počnu. Jačala sam u razgovoru sa drugim majkama, rasla je snaga u meni jer je majčinska ljubav hranila. Starija deca Milana i Darko su mi bili najveći oslonac i motiv da Marina poput njih može sve ali na svoj način. Živeći u malom selu u Banatu, nisam imala informaciju kako dalje, slušala sam svoju intuiciju. Odlučila sam da napustimo selo i da se trajno preselimo u Beograd kako bih imala više mogućnosti za Marinu!

To je razlog zašto sam na Božić 2010 godine osnovala Udruženje samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom - "Plava školjka".

Čime se bavite i ko su članovi Udruženja "Plava školjka"?

- Svaka porodica je poput školjke , problemi je zatvore i često se biser (njihovo dete sa invaliditetom) ne vidi. Kad otvorimo školjku, pokažemo naše bisere, unesemo boje u naše živote i radujemo se svakom novom danu! Članovi tj. porodice "Plave školjke" su iz: Novog Bečeja, Novog Sada, Šajkaša, Siriga, Sremske Mitrovice, Vrbasa, Kraljeva, Kragujevca, Ćuprije, Gračca i iz 9 opština Beograda. Naši biseri su sa različitim dijagnozama, odrastaju i uče da pomažu jedni drugima. Roditelji imaju punu podršku i aktivni su učesnici zajedno sa decom! Tim Plave školjke čine: psiholog, defektolog, pravnik, dve profesorke i dve učiteljice.

Sa kojim preprekama ste se suočavali?

- Prepreke su najveće u glavama ljudi i to su uglavnom predrasude, sujeverje, traženje krivca, samosažaljenje, neprihvatanje, očaj i depresija. Ali ja sam imala jake motive- ljubav, veru, nadu i kreativnost. Na Marininom rođenju na iznenađenje lekara koji joj nisu dali ni jednu šansu, rekla sam da će moja ljubav da učini što medicina ne može.

Dodaje da je shvatila značaj svojih misli i svih izgovorenih rečenica.

- Nisam znala da je to najvažnija izgovorena rečenica iz srca i moje duše! Zahvalna sam Bogu što je baš meni dao na dar Marinu! Svako ko se rodi, ima pravo na život. Za ovih 27 godina Marininog odrastanja, upoznala sam divne majke borce ali i očajne, nesrećne, neshvaćene, razočarane. Svima želim da pomognem! Moramo da budemo vidljivi i da prihvatimo svoje dete baš takvo kakvo jeste! Nema čekanja! Svaki dan je dragocen! Detetu treba ljubav, pažnja, nasmejana i srećna majka i ono će se tako ponašati. Suze su za noć kada dete spava, jutro je nova nada.

Šta ste sve postigli za ovih 13 godina?

- Šest godina smo organizovali Sportske igre dece sa invaliditetom na nivou Srbije pod sloganom" Hoću da se igram". Preko Sekretarijata socijalne zaštite grada Beograda 5 godina smo realizovali projekat "Beograd nije bolnica, Beograd je velika igraonica". Dve godine već realizujemo Program "Odrasti- osamostali". Imali smo podršku Švajcarske agencije za razvoj i saranju u 2021.godini kroz naš projekat "Za bolji život OSI". U saradnji sa Dečijim kulturnim centrom 10 godina već realizujemo Međunarodni dan OSI 3. decembra i 8. marta "Mami s ljubavlju". Učesnici smo na Trgu bajki ( UK Vuk) tokom decembra svake godine sa našom radionicom "Biseri vas uče"!

Naglašava da im je Vuk Karadžić bio vodilja za sve što rade.

- Odabrala sam Vuka Karadžića kao vodilju jer je i sam bio osoba sa stečenim telesnim invaliditetom i do sada organizovali Vukove dane u Beogradu 2017,2019 i 2021.godine u saradnji sa Vukovom zadužbinom , UK Vuk, školama koje nose Vukovo ime, sa udruženjima osoba sa invaliditetom i mnogobrojnim književnicima. Objavili smo našu knjigu "Azbuka radosti "po stihovima Miodraga Matickog. Drugu knjigu "Ljubav je Plava školjka u kojoj stanuje nebo" dobili smo na dar od pesnikinje Dušice Ivanović i nekoliko pesnika priložnika. U knjizi su i 2 pesme naših članica. Za obe knjige smo uradili ilistracije fraktalnim crtežima.

Deca u "Plavoj školjci" imaju brojne mogućnosti.

- "Plava školjka" svake godine organizuje besplatna letovanja u Ćupriji u školi za muzičke talente od kojih dobijemo gostoprimstvo, smeštaj i hranu. Porodica Spajić nas povremeno ugosti u Banji Koviljači. Nekoliko godina smo besplatno letovali i u divnom mestu na Dunavu u Tekiji u Osnovnoj školi. Realizovali smo svake godine po 2-3 jednodnevna izleta po Vojvodini. U "Plavoj školjci" svi programi su besplatni, roditelji nikada nisu plaćali članarinu niti su na bilo koji način učestvovali u finansiranju, dodaje Nadica.

Nadica se osvrnula i na svetske uspehe koje je njeno dete, sad već odrasla devojka postigla tokom 27 godina života.

- Marina je 2012.postala vicešampionka sveta u hip hopu za mlade sa invaliditetom u Bohumu. Naredne 4 god.takmičila se kao koreograf i igrač svoje grupe BLUE SHELL i osvajale su jednom drugo mesto u Evropi, jednom 4.mesto na svetu i 3 puta treće mesto na svetu.

Zbog čega je važna Kuća nade?

- Kuća nade je moja ideja na kojoj radim poslednjih osam godina.

Nadica je navela niz razloga zbog kojih Srbija i deca sa invaliditetom moraju imati Kuću nade.

- Kada dete sa invaliditetom napuni 18 godina gubi pravo na rehabilitaciju preko uputa, izuzev ako je bilo podvrgnuto operaciji pa je potrebna rehabilitacija

- Zato što neke dijagnoze nisu u Pravilniku i dete nema pravo na uput

- Zato što neki roditelji nikada nisu ni ostvarili pravo jer nisu znali da ga imaju, a njihovo dete je sada već odrasla osoba sa preko 20 godina i stanje se pogoršava

- Zato što je i roditelju potreban predah i odmor.

- Zato što će cela porodica biti na okupu, a ne samo majka i dete

- Zato što će stručnjaci raditi kroz 5 terapija koje ćemo svakodnevno imati u kući i dvorištu

- Zato što će i porodice Lozničkog okruga imati ponuđene besplatne dnevne radionice u letnjikovcu koji će biti u dvorištu

- Zato što će realizovati Kulturna dešavanja - književnost, slikarstvo, vajarstvo

- Zato što ćemo ponuditi besplatan smeštaj po 2 porodice iz više zemalja sveta (za sada su to Bosna, Grčka i Turska) kako bi se upoznale sa načinom lečenja kod nas

- Zato što Specijalna bolnica Banja Koviljača jedina u Srbiji ima Dečije odeljenje već 34godinu

- Zato što je rana rehabilitacija jako važna

- Zato što treba održavati postojeće stanje i po završetku rasta

- Zato što je blizina Tršića i Vukovog zavičaja sa manastirom Tronoša- kolevka pismenosti i vere

- Zato što je priroda čarobna, Gučevo i brza Drina

- Zato što je Banja Koviljača naša druga kuća

- Zato što ćemo trajno rešiti problem rehabilitacije za 26 porodica i to 2 puta godišnje po 21 dan

-ZATO ŠTO ĆE SVE BITI BESPLATNO!

Šta je do sada na projektu odrađeno i da li vam je potrebna još neka vrsta pomoći?

- Dobrotom pojedinaca i društveno odgovornih kompanija, za sada je urađeno mnogo važnih stvari. Jedna od njih je da sam uspela da kupim plac u glavnoj ulici, na samom ulazu u Banju Koviljaču i prevela ga na "Plavu školjku". Dobili smo i projekat za montažnu kuću od 178 kvadrata, a izvođači su iz montažne kuće "Kaja" iz Ivanjice. Temelj je već urađen i imamo svu potrebnu dokumentaciju, gradićemo je u okviru sive gradnje kako bi bila povoljnija, a za to nam u ovom trenutku treba još oko milion dinara.

Pomoć im je sada potrebnija nego ikad.

- Samo dobrotom i razumevanjem možemo doći do trajnog rešenja. Molim sve građevinske firme za spoljašnje i unutrašnje radove, grelanje, instalaciju, za opremanje kupatila, koje mogu da nam pomognu u oprenju da se jave, pozvala je Nadica.

Svi koji su u mogućnosti da pomognu izgradnji Kuće nade mogu uplatiti na račun Eurobank 250145000036576012 ili kontaktirati Nadicu preko Udruženja "Plava školjka".

Biseri i njihovi roditelji imaju sjajnu ideju kako da ono što žele bude i održivo i bez stalnih donacija.

-U predivnom parku banje imaćemo naš prodajni štand gde ćemo izlagati naše rukotvorine i tako se delimično finansirati, a ujedno ćemo i osposobljavati mlade sa invaliditetom da rade, da se osamostale, da budu vidljivi i da budu aktivni učesnici u društvu. Nastavićemo da radimo na njihovim potencijalima. Osnovne životne namirnice dobijamo od Banke hrane iz Beograda. Imaćemo našu organsku baštu i proizvodićemo za naše potrebe hranu bez hemije.

Od 2021. godine postoji i Fondacija "Plava školjka", koju je takođe pokrenula Nadica sa ostalim roditeljima.

Postavili smo sebi tri najvažnija zadatka Fondacije.

1.Lečenje naših bisera

2.Finansiranje Kuće nade

3.Stipendiranje mladih osoba sa invaliditetom

Da li društvo ima dovoljno sluha za roditelje dece sa invaliditetom?

- Društvo generalno ima problem sa "sluhom". Najčešće okreću glavu i zaborave na nas najbliži - familija, komšiluk pa se to proširi i na društvo. Ne treba se žaliti niti tražiti krivca, a ni pravdati se. Poštovanje, razumevanje, tolerancija i upoznavanje je dovoljno za početak promene pogleda i sluha celog društva, zaključila je Nadica i dodala tri važne smernice kojima se ona vodi kroz život.

• LEPOTA JE U RAZLIČITOSTI
• DOBROTE JE VIŠE SAMO KADA JE DELIMO
• NE GLEDAJTE NAS OČIMA NEGO SRCEM

(Espreso)