NIKADA NISU ZNALI ZA BOLJE: Đorđevići žive u prepravljenoj GARAŽI, poslednja su SRPSKA kuća u PREŠEVSKOJ MAHALI!

Deca žive od zort, nikada nisu videla bolje od ovog. Uslovi su veoma loši, živimo u prepravljenoj garaži – strašne reči majke Aleksandre pogodile su nas kao grom iz vedra neba.

Mahala Šamazojce, u preševačkom selu Srezovac, osim porodice Đorđević, naseljena je u potpunosti albanskim stanovništvom. Ugledavši nedovršen objekat bez dela krova, fasade i dotrajale stolarije, nismo ni slutili da smo ispred doma u kojem žive četvoro mališana!

Bilo je ovde još srpskih porodica. U potrazi za boljim životom, jedna po jedna je odlazila i na kraju smo samo mi ostali – setnim glasom otac Igor objašava nam da su poslednja srpska kuća u mahali.

Scena kao iz horor filmova, dočekala nas je odmah nakon ulaska u kuću. Voda je potpuno probila plafon, pa je zvuk kapljica koje su padale na goli beton izazvao momentalni strah i jezu. Nismo mogli da verujemo da se nalazimo u jednoj od prostorija u kojoj žive Milan (12), Miljana (10), Lazar (8) i Ivan (3).

- Tokom dana svi smo u ovoj jednoj prostoriji koju uspevamo da zagrejemo. Sobu pored ne koristimo kada je hladno, a imamo i jednu spavaću sobu. Pošto imamo samo dva kreveta u kući, muž, Ivan i ja spavamo u krevetu u dnevnoj sobi, a Lazar, Miljana i Milan u spavaćoj. Otvorena su vrata tokom cele noći kako bi deci bilo toplo jer su goli zidovi. Nemamo nikakvu izolaciju pa je dosta hladno– rekla je majka Aleksandra.

Uslovi kakve smo retko gde videli, svedoče o nemoći i generacijskom siromaštvu porodica iz ovog kraja. Ostavljeni na milost i nemilost, zaboravljeni od svih, Đorđevići ne žele da odu sa svoje rodne grude.

Sa dvadeset godina prošao sam 13 karaula i bio od 1998. do kraja rata na Kosovu i Metohiji. Ovo je moje ognjište i želim da ostanemo na njemu – sa pomešanom dozom prkosa i ponosa, govori nam otac Igor.

Jedini stabilan izvor prihoda im je socijalna pomoć i dečiji dodatak. Pošto nemaju posao, otac Igor ide u nadnicu kad god ga neko pozove, dok majka Aleksandra povremeno obavlja sezonske poslove. Imaju hektar zemlje na kojoj seju žito. Od životinja imaju tri koze i tri jarića. U objektu pored njihovog žive i Igorovi roditelji Blagoje i Mirjanka.

Kupatilo nije funkcionalno, pa se deca kupaju u koritu. Zagrejemo vodu u velikoj šerpi na šporetu pa odnesemo deci u kupatilo. Možete da zamislite koliko je teško kada je zima jer je u kupatilu ledeno – zapanjeni slušamo majku Aleksandru o uslovima u kojima žive.

Mirni i povučeni, najmlađi članovi porodice Đorđević stidljivo su razgovarali sa nama. U komšiliku se druže sa albanskom decom i kako nam kažu, nikada nisu imali problem sa komšijama.

Sada od kada sam krenuo u peti razred, imam nove drugove, pa bih najviše voleo kada bih mogao nekog da pozovem, da možemo da se igramo – Milanove reči na kraju posete, pokazale su svu patnju ove dece, piše na sajtu HO Srbi za Srbe.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju pomoći porodici Đorđević. Pomozimo im da ostanu na svom ognjištu i dobiju dostojanstvene uslove za život, preko OVOG linka

Bonus video

(Espreso/Srbi za Srbe)