GROZNICA OSKAROM NAGRAĐENIH FILMOVA: Espreso redakcija izdvojila svoje "favorite"

Da groznica oskarovske večeri nije zaobišla ni redakciju Espresa postalo je jasno kada se povremeno komentarisanje nominovanih i nagrađivanih filmova pretovorilo u svakodnevno.

U duhu toga, donosimo vam komentare novinarki i novinara Espresa o filmovima koji su se našli u konkurenciji za Oskara u različitim kategorijama.

Jovana Nedeljković, novinarka rubrike Društvo

"Čime je film Sve u isto vreme zaslužio sedam Oskara, ja nisam pametna. Istina, gledala sam samo dva koji su bili nominovani u bilo kojoj od kategorija (Kit je drugi), ali stvarno ne vidim čemu "fama" oko filma koji je sve, a u stvari ništa. Spajanje različitih žanrova, po meni, može da iznedri samo smeće, a ovaj film je dokaz. Bez naročite poente i još uz sve to, jeftina kopija Matriksa. Po mom skromnom mišljenju, "glavnog Oskara" je možda više zaslužio Kit (da sam gledala još neki od nominovanih za Najbolji film pre bi bio moj izbor nego onaj koji je trijumofovao)".

Nedeljko Đukić, urednik rubrike Sport

O filmu Living (2022), nominovanom u konkurenciji "Najbolji glavni glumac" i "Najbolji scenario"

"Film je rimejk Ikirua (1952) Akire Kurosave, koji je inspirisan pričom Smrt Ivana Iljiča Lava Tolstoja. Adaptaciju je uradio nobelovac Kazuo Išiguro.

U Londonu 1953, ostareli birokrata (Bil Naji, inače poznatiji po komedijama) saznaje da mu je zbog bolesti ostalo samo nekoliko meseci života koji mu je bio isprazan i bezličan, pa najpre želi da ga sam okonča. Ipak, shvata da želi još da živi samo ne zna kako. Mlada službenica iz njegovog odseka mu pomogne u tome...

Naji je jedan od onih glumaca čije prisustvo je dovoljno, gluma nije neophodna. Ali je ovde besprekorna. Britanskog humora ima dovoljno, ali ne previše, i na pravim mestima, pa se ne remeti već samo ublažava sentimentalni ton filma. Duh vremena je fino predstavljen, a font i stil "opening credits"-a u maniru filmova iz "Zlatnog doba" je odlična ideja."

Tamara Trajković, foto-video urednica

"Duhovi ostrva - suštinska tema ovog filma je da li je važnije da budemo zapamćeni i nakon naše smrti i kako ćemo biti zapamćeni u večnosti ili kako ćemo se ponašati trenutno prema ljudima koje volimo. Predivni lirski pejzaži izmišljenog irskog dosadnog ostrvca Inisherin i priča između dva najbolja prijatelja koja fascinira i prelazi često iz komedije u tragediju jesu dve najveće vrline filma. Ženski likovi nisu potpuni, čini mi se da nisu dovoljno obrađeni. Kolin Farel i Glison su dobitna kombinacija. Farel je u ovoj ulozi nadmašio samog sebe, ne shvatajući preteranu ambiciju svog prijatelja, ceneći prijateljstvo i borbu oko njega. Konačno odustajanje od prijateljstva je pokazatelj koliko i u ljubavi mora biti poštovanja. Vizualno savršeno odrađeno, drama i satira koja ce držati do kraja filma. Iako deluje veoma jednostavno, do samog kraja se ne može pretpostaviti sta će se desiti.

Sve u isto vreme - Originalan i nesvakidašnji scenario, definitivno nešto na šta nismo navikli. Žanrovi koji se prepliću od komedije, naućne fantastike, preko akcije do filozofskih životnih pitanja. Počinje naizgled dosadnim životom porodice iz Kine koja je emigrirala i nesnađena je u američkom sistemu, da ne bismo pretpostavili koliko će se žanrova izmenjati i nepotrebnih scena koje prikazuju kao duhovite. Nažalost, mene nije nasmejao, više sam bila u konfuziji. Ali poslednjih pola sata filma mi je sve razjasnilo, pa čak me je pomalo rasplakalo. Poenta ovog filma je da bi svet bio mnogo lepše mesto kad bismo se malo vise čuli, ostavili svoja očekivanja po strani i prihvatili voljene ljude onakve kakvi jesu. Razumevanje da nacin na koji se nosimo sa problemima i kako ih rešavamo utiče na naše bliske ljude i kako jednostavnije možemo da korigujemo i budemo bolja verzija sebe. Definitivno shvatam sto je nominovan za Oskara."

Verica Arsić, novinarka rubrike Svet

"Kit (The Whale) sa svojom ekplicitno naglašenom paralelom sa Mobi Dikom uklopio se u šablon holivudski ispripovedanim narativom, kao i sa ispraznim junacima čija dvodimenzionalnost je banalizovana. Svakako uloga Brendona Frejzera nije zanemarljiva, ali ključ doborg filma ne bi trebalo da leži u preopbražaju glumca.

Trougao tuge (Triangle of Sadness) je konfuzna, namerno iskrivljena kritika kapitalizma Rubena Estlunda. Junaci su ogoljeni do gađenja, atmosfera guši, ali, u rediteljevom osećaju za ritmičnost otkriva se autorska netrpeljivost prema gledateljima i gledateljkama koji ne mogu da se zabave "patnjom" bogatih."

Tamara Marić, zamenica urednice rubrike Vesti

"Sve u isto vreme - Postoji mogućnost da ćete polovinu ovog filma biti zbunjeni, i da nećete znati šta se tačno dešava i šta gledate, ali je važno napomenuti da svo to ludilo ima svoju svrhu. Film se bavi jako bitnim stvarima, i šalje važnu poruku, ali to ćemo ostaviti vama da otkrijete ukoliko se odlučite da ga pogledate.

Trougao tuge - Film se tiče svih i svakoga, i prikazuje društvo na jedan potpuno uvrnut i duhovit način."

Bonus video:

(Espreso)