DA LI ŠUGU MOŽEMO DOBITI U BUTICIMA I KOJA SU TAČNO MESTA RIZIKA? Dr Kandolf nam OTKRIVA i koji su simtomi zaraze

Nakon kupovine u popularnoj prodavnici odeće, nekoliko građana Podgorice prijavilo je svrab po stomaku i leđima sumnjajući na šugu.

Naime, kako su preneli crnogorski mediji, građani su se žalili na osip nakon nošenja garderobe, te je u tu prodavnicu upućena sanitarna inspekcija.

Kako javlja podgorički Dan, Institut za javno zdravlje Crne Gore potvrdio je da nema prijavljenih slučajeva šuge koji bi ukazali da postoji povezanost sa podgoričkim butikom, saopštila je Uprava za inspekcijske poslove komentarišući spekulacije u vezi sa navodnom pojavom zaraznog oboljenja-šuge u podgoričkom butiku.

Međutim, po objavljivanju ove vesti, zabrinutost je porasla i u regionu.

Kako su za Euronews potvrdili iz Zavoda za javno zdravlje Srbije tokom prethodne godine na teritoriji Beograda bilo je 512 prijavljenih slučajeva oboljevanja od šuge.

Ovi podaci potvrđuju da šuga nije iskorenjena bolest i da su mere prevencije ključne za njeno suzbijanje. Zato je važno znati na koji način se prenosi ovo oboljenje kože, koji simptomi i nakon koliko vremena se ispoljavaju.

Kako za Espreso navodi prof. dr Lidija Kandolf specijalista dermatovenerologije skabijes ili šuga prenosi se u dugotrajnom višesatnom direktnom kontaktu sa osobe na osobu.

- Ženka parazita šugarac ( lat. Sarcoptes scabiei) pravi kanaliće u koži gde leže jaja čime se broj parazita povećava, a infekcija širi. Najčešće se infekcija širi među članovima porodice u istom domaćinstvu ili kod zajedičkog spavanja u kolektivima (kasarne, vrtići, ekskurzije, banje, bolnice). Veoma je važno rano dijagnostikovati šugu i prijaviti u kolektivima kako bi se preduzele odgovarajuće mere i prekinulo zaražavanje, ističe dr Lidija Kandolf.

Od infestacije do pojave prvih simptoma može proći neko vreme, a kako objašnjava naša sagovornica, simptomi su najintenzivniji uveče. Važno je pravovremeno reagovati, kako infekcija ne bi cirkulisala među članovima porodice i(li) kolektiva.

- Od momenta kontakta do razvoja simptoma mogu proći nedelje tako da je teško nekada proceniti kada i kako smo dobili infekciju. Simptomi skabijesa su svrab koji je najintenzivniji uveče prilikom odlaska u krevet, i pojava sitnih čvorića između prstiju na šakama i stopala, a ako infekcija traje mesec i više dana pojava većih čvirova na genitalnoj regiji, a kod dece u pregibima (pazusi, prepone). Najvažnija stvar za sprečavanje širenja infekcije je da se kada se u kolektivu (vrtić, škola, bolnica, kasarna, radno mesto) sprovede lečenje kod svih članova porodice i kolektiva istovremeno. Ove epidemiološke mere su ključne da se i infekcija ne bi održavala mesecima prenosila među članovima uze i sire porodice ili kolektiva, kaže dr Lidija Kandolf.

Možemo li "zakačiti" šugu u butiku?

Ukoliko osoba koja je zaražena šugarcem isproba kupaći kostim, donji veš, majicu, pantalone ili košulju, a onda ubrzo posle nje neko drugi obuče tu garderobu koja ide direktno na kožu, prema rečima doktorke, postoji zaista veoma mali rizik da oboli od šuge jer je kontakt kratkotrajan.

- Kod uobičajene šuge broj parazita koji je prisutan na koži je mali (2-5) tako da je i verovatnoća da se prenese mala. Ono što može da izazove osip na koži su možda konzervansi koji postoje u novoj odeći koji je čuvaju od oštećenja tokom transporta. Ove hemijske supstance bi teoretski mogle da izavovu prolazan svrab na koži, kaže doktorka Kandolf.

Ipak, kako navodi naša sagovornica, u praksi je za to mala verovatnoća.

- Ja u svojoj praksi nisam naišla na slučaj da se neko zarazio tako što je probao odeću. Potreban je dugotrajan višečasovni kontakt sa drugom osobom koja ima šugu da bi se infekcija prenela. Veoma je mala verovatnoća da se infekcija prenese preko odeće, što se najčešće dešava ako neko ima zapušten skabijes i imunosuprimovan, na primer kod zdravstvenih radnika koji brinu o pacijentima sa zapustenim skabijesom u bolnicama. Takođe, veoma je teško dokazati put i način infekcije čak i kada se radi o klasičnom putu prenošenja tako da je vrlo upitno, naglašava dr Lidija Kandolf.

S obzirom na to, prema rečima naše sagovornice, neke ozbiljnije mere prevencije nisu neophodne. Ipak, opreza nikad na odmet, te je doktorka savetovala na šta bi trebalo obratiti pažnju prilikom isprobavanja odeće, donjeg veša i kupaćih kostima.

- Mogućnost zaraze garderobom u prodavnicama odeće je zaista ekstremno mala tako da neke mere prevencije nisu neophodne. U većini slučajeva komadi odeće nisu ranije probani ili su probani mali broj puta. Ukoliko probamo donji veš ili kupaće kostime važno je proveriti da li postoji neoštećena i čista PVC zaštita u genitalnoj regiji, zaključuje dr Lidija Kandolf za Espreso.

Podsetimo, tek kupljene nove ili polovne komade odeće pre korišćenja moramo oprati, jer se šugarac uništava na temperaturi iznad 50 stepeni.

(Espreso)