KOMARACA, KRPELJA I STENICA OVE GODINE BIĆE MNOGO VIŠE? Topla zima im je odgovarala, a biće i NOVIH PREDATORA

Krpelji u Srbiji uveliko su aktivni čemu je uticala blaga zima, a da li će tako biti i sa drugom vrstom dosadnih “krvopija” komarcima, zavisi od toga da li će se zadržati toplije vreme od proseka za ovo doba godine i da li će biti više kiše. Ako bude tako, već na prvomajski izlet se neće moći bez autana. Više nego topla zima generalno je pogodovala porastu populacije svih insekata na našem području, ali stručnjaci kažu da ne treba paničiti zbog njihove eventualne najezde – jer će biti i više njihovih predatora, od bubamara do lasti.

Zahvaljujući tome što su u prethodnom periodu temperature bile više, odnosno prelazile su sedam stepeni Celzijusa, krpelji na teritoriji Srbije već su u potrazi za krvnim obrokom. Među njima je i ona najopasnija vrsta, šumski krpelj (Ixodes ricinus), koji prenosi lajmsku bolest, tako da već u ovom periodu godine, ranije nego uobičajeno, svaki odlazak u prirodu zahteva oprez i kontrolu tela, jer se krpelji najčešće nalaze na žbunastom rastinju u položaju „za lov”, tražeći domaćina koji im može biti veverica, lisica, pas, ali i čovek.

Da li nas onda slična situacija, “pre vremena”, očekuje sa još jednom vrstom po zdravlje ljudi opasnih insekata – komarcima? S obzirom da se biologija krpelja i komaraca jako razlikuju i dok su krpelji uveliko aktivni, kako za “Blic” objašnjavaju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, trenutno je nezahvalno reći kakva će sezona biti što se tiče komaraca.

- Ukoliko se sledećih 5-6 nedelja zadrži toplije vreme od proseka, sa dosta padavina, dođe do porasta vodostaja reka Dunava i Save, možemo očekivati da nam već oko Prvog maja šumski, tj. rečni komarci pokvare prvomajske praznike. Nekoliko vrsta naših komaraca poseduje kapacitet za prenošenje zaraznih bolesti, a razviće i prenošenje patogena sa rezervoara na jedinku domaćina, životinje ili ljude, zavisi od niza faktora, prvenstveno temperature okoline – kažu u Zavodu, uz najavu da će i ove godine realizovati projekte za Ministarstvo zdravlja koji se tiču detekcije virusa Zapadnog Nila u komarcima, kao i bakterije koja izaziva Lajmsku bolest u krpeljima.

Ako se nastavi toplo vreme i bude kiše koja bi doprinela porastu vodostaja, već oko 1. maja možemo očekivati znatno više komaraca

Krpelji i komarci nisu jedine vrste insekata koji su “nepoželjni” u našem okruženju, a kojima je blaga zima pogodovala da prežive u većem broju. To, međutim, ne znači automatski da nas očekuje i najezda azijske bubamare, braon mramoraste stenice (mramorne smrdibube), mediteranske stenice, cikade ili azijske voćne mušice.

- Najezda neke od ovih vrsta se teško može predvideti, pošto osim preživljavanja nepovoljnih vremenskih uslova na brojnost neke populacije tokom sezone utiče niz faktora, kao što su meteorološki uslovi, dostupnost hrane, postojanje prirodnih neprijatelja i drugi. Sve ove pomenute vrste insekata su poljoprivredne štetočine i stručnjaci koji se bave zaštitom bilja prate situaciju na terenu svake sezone i pravovremeno savetuju primenu zaštitnih mera – navode stručnjaci Zavoda za biocide.

Da je blaga zima doprinela porastu populacije insekata potvrđuje i dr Olivera Petrović-Obradović, redovna profesorka na katedri za entomologiju i poljoprivrednu zoologiju Poljoprivrednog fakulteta beogradskog Univerziteta. Međutim, to se ne odnosu samo na insekte koji su “nepoželjni”.

Blaga zima ne pogoduje porastu populacije samo štetnih, već i za nas korisnih insekata koji se hrane štetočinama

- Kad su zime blage, prezime sve vrste insekata u većem broju, kako štetni tako i oni koji su za nas korisni. Uzorci sa terena biljaka pokazuju da se već uveliko dešava razmnožavanje biljnih vaši i za mesec dana će ih biti u velikim kolonijama na listovima biljaka. S druge strane, preživele u većem broju su i bubamare i drugi insekti koji njih jedu. Tako da treba očekivati da će u svetu insekata biti više i predatora koji su korisni za nas, jer jedu štetne – ističe naša sagovornica.

Tako je, kako kaže, i sa komarcima – biće i ptica, kao što su laste, koje se hrane tim insektima, i drugih drugih životinja koje jedu larve komaraca u vodi.

- Dakle, ne treba širiti strah od najezde krpelja i komaraca, kod odlazaka u prirodu naravno treba proveriti delove tela koji su bliži travi, ali ne i potpuno se zatvoriti u stanove. Već polovinom leta će se napraviti ravnoteža, jednostavno priroda to reguliše da kada dođe do porasta populacije jednih, tako dođe i do porasta populacije drugih vrsta koje se njima hrane – objašnjava profesorka Petrović-Obradović.

Sem uobičajenih vrsta insekata na koje smo “navikli”, klimatske promene, što potvrđuju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, uticale su na pojavu za naše podnevlje novih vrsta, koje potiču iz toplijih krajeva, kao što su Jugoistočna Azija ili Mediterana. Potom i za povećanje njihove populacije, pošto im uslovi u našoj sredini sve više liče na uslove sredine iz koje potiču.

Zbog klimatskih promena, u Srbiji su se pojavile i dve vrste invazivnih komaraca - azijski tigrasti i japanski komarac

- Tako je na teritoriji Srbije do sada zabeleženo i prisustvo dve invazivne vrste komaraca. To su azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus) i japanski komarac (Aedes japonicas). Od javno-zdravstvenog značaja je posebno azijski tigrasti komarac, jer je poznato da je vektor virusa izazivača denga i čikungunja groznice, kao i parazita koji izaziva dirofilariozu (srčani crv). I brojni drugi virusi koji utiču na zdravlje ljudi su takođe izolovani iz prirodnih populacija azijskog tigrastog komarca u različitim zemljama. Sve navedeno naglašava kolika je važnost monitoringa ove invazivne vrste – navode u Zavodu.

Što se tiče lokacija, populacije azijskog tigrastog komarca su zabeležene na teritoriji Beograda, Novog Sada, Požarevca, Apatina, Inđije, Niša i Pančeva, dok je japanski komarac detektovan na samo dva lokaliteta. Međutim, kako upozoravaju u Zavodu, na teritoriji Hrvatske japanski komarac je već veoma raširen, “tako da se i na teritoriji Srbije očekuje porast broja populacija ove invazivne vrste”.

(Espreso/Blic/Predrag Vujanac)