VAŽNO UPOZORENJE ZAVODA ZA BIOCIDE: Oprez u periodu NAKON KIŠE, doći će do PORASTA INSEKATA koji prenose OVU BOLEST

Za kraj nedelje meteorolozi najavljuju zahlađenje, a to će pogodovati pojedinim insektima, te se u periodu nakon kiše, kako za Telegraf.rs kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju očekuje aktivacija i porasta brojnosti krpelja, a biće jako sitni zbog čega će ih biti teško uočiti na telu.

- Tokom leta drastično pada brojnost krpelja zbog nepovoljnih uslova za njihovu aktivnost. Naime visoke temperature i mala vlažnost vazduha ne odgovaraju krpeljima te se oni povlače u stelju, ispod trulih stabala, u rupe u zemlji i druga mesta koja duže vreme zadržavaju vlagu - kažu u Zavodu za biocide za Telegraf.rs.

Kao i tokom proleća, karakteristična staništa krpelja su i u ovom periodu šumski kompleksi u okolini grada, neuređene i zapuštene zelene površine ili neuređene obale reka i kanala.

- Posle najavljenog zahlađenja i padavina tokom iduće nedelje očekuje se da će se iksodidni krpelji aktivirati i da će u narednom periodu doći do porasta njihove brojnosti. Ono što treba napomenuti je da je jesenji pok brojnosti znatno manji od prolećnog i da se sada javljaju mlade jedinke odnosno larve i nimfe, koje su jako sitne te ih je teže uočiti na telu - objašnjavaju za Telegraf.rs u Zavodu.

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će u drugoj polovini septembra i početkom oktobra obaviti jesenji monitoring krpelja.

- Na osnovu podataka o analizi krpelja skinutih sa pacijenata, takođe, se zaključuje da je brojnost drastično pala u letnjim mesecima. U periodu april - jun bilo je oko 600 analiza, a u periodu jul- 13. septembar bilo je svega 70 analiza - navode u Zavodu.

Krpelji su već polovinom aprila počeli da planduju zelenim površinama. U Beogradu na većini mesta gde su rađene analize bilo je primeraka koji su zaraženi bakterijom borelija a koja izaziva Lajmsku bolest. Kako smo ranije pisali, od 17 pregledanih lokacija na 15 je u Beogradu utvrđeno prisustvo ove bakterije.

Ubod krpelja je, inače, kako su ranije objasnili u Savetovalište za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, bezbolan.

- Najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana - kažu u Savetovalištu i objašnjavaju kako je moguće sprečiti infekciju:

- Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Pre odstranjivanja krpelja, ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte... Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

U savetovalištu su istakli za naš portal da je odstranjivanje krpelja iz kože najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti...

- Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj podigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru - kažu u Savetovalištu.

Navode da se posle uboda krpelja treba pratiti zdravstveno stanje i ići na redovne kontrole. Sprovodi se u trajanju od 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno - ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Prepoznavanje prvih znakova lajmske bolesti

Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije, mogu da ukažu na nju.

- Ti znakovi su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa. Lekaru je neophodno obratiti se i ako neko ima nejasne simptome i znake posle uboda krpelja - kažu u Saveovalištu za lajmsku bolest u gradskom Zavodu za javno zdravlje.

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno 1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda. Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78 odsto obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8 odsto, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1 i 4,3 odsto obolelih.

Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8 odsto osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca.

(Espreso / Telegraf)