PLIVANJE ZA ČASNI KRST U SREMSKOJ MITROVICI ODRŽANO I OVE GODINE: Tradicija na praznik Bogojavljenja ISPOŠTOVANA

Tradicija plivanja za časni krst u Sremskoj Mitrovici na praznik Bogojavljenja je nastavljena i ove godine. Na reci Savi kod Hrama Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, kako je Mitrovčani nazivaju Mala crkvica, iz 17. veka, zaplivalo je na stotine plivača, a prvi je do časnog krsta doplivao četrnaestogodišnji Mateja Vidović. O običaju Bogojavljenja i plivanja za časni krst, za Sremska Mitrovica živi je govorila Dušanka Stanković iz Zavoda za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica.

“Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, kojim se završavaju božićni običaji i praznici. U pravoslavnoj crkvi se Bogojavljenjem obeležava momenat krištenja Isusa Hrsta. Tada su se otvorila nebesa, pojavio se Bog i označio Isusa kao svog sina, na njegovo desno rame se spustio Sveti Duh u obličju goluba. U narodu je dvanaest dana od Božića do Bogojavljenja poznato kao nekršteni dani u kojima smo prema narodnom verovanju izloženi nekim strašnim silama. To ima svoje utemljenje u tome što tada se nalazimo u najhladnijem i najmračnijem delu godine kada nema nekih poslova koje ljudi obavljaju, kada je priroda utihnula. Posle toga se sve menja jer se noć uoči Bogojavljenja, po narodnom verovanju, otvaraju nebesa, po verovanju reke stanu, vetar se smiri i samo se otvore nebesa i pojavi se Bog u svom obličju i svakom koga vidi u tom trenutku, a to je gluvo doba noći, ispunjava po jednu želju”, kaže Dušanka o narodnim verovanjima za ovaj veliki hriščanski praznik.

Iako zime više nisu tako hladne, a na rekama nema leda, običaj plivanja za časni krst se i dalje čuva i praktikuje u mestima koje se nalaze na rekama. Kako kaže Dušanka, Bogojavljenje u sebi sadrži osnovne hrišćanske elemente, a to su krst i voda. Kako kaže, pretpostavka je da je običaj došao iz ruralnih sredina prenet u grad, a da se verovatno nije praktikovao u gradskim sredinama pre 19. veka zbog toga što je pravoslavno stanovništvo uglavnom živelo pod osmanskom okupacijom.

“Običaj plivanja za časni krst je zapravo nastao od običaja koji su vezani za osveštavanje vode. Na Bogojavljenje se sva tekuća voda osveštava, smatra se lekovitom, da može da izleči neke bolesti i da ona ima blagorodno dejstvo na ljude. Plivanje za časni krst je običaj koji je iz ruralnih sredina prenet u grad i malo je modifikovan, tako da uz to osveštanje vode imamo i bacanje krsta u reku i plivanje. Onaj ko najbrže stigne to tog krsta, on je zapravo sebe obezbedio zaštitom za celu godinu. Bogojavljenje je i interesantno zato što mi iz tog perioda opasnosti koja je trajala dvanaest dana, kada sprovedemo celu običajnu praksu, u stvari krećemo u novu godinu ojačani tom zaštitom koju nam krst pruža. Dok se od Božića pozdravljamo uz reči Hristos se rodi, od Bogojavljenja se pozdravljamo rečima Bog se javi”, zaključuje Dušanka Stanković za Sremska Mitrovica živi.

(Espreso/Promo)