ŠTA ZNAČI SUNCE NA KRSTOVDAN? Vremenska prognoza na VELIKI PRAZNIK predviđa i kakva će nam biti godina

Na dan 18. januara, po crkvenom kalendaru, pravoslavni vernici slave Krstovdan, u znak sećanja na dan kad su kršteni prvi hrišćani.

Poreklo ovog praznika vezuje se za trenutak kada je carica Jelena, majka cara Кonstantina, bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu, pronašla je na đubrištu Кrst, kojim je uspela da oživi jednog mrtvaca.

Od tada se praznuje VOZDVIŽENJE (Podizanje) Časnog Кrsta. Slavi se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.

U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.

U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.

Temperature u ovom periodu bile su znatno iznad proseka, te zima još uvek nije pokaza svoje zube.

Takođe, temperature su u ovim poslednjim danima pre današnjeg praznika, a koje bi po predanju trebalo da pokazuju prosečne temperature u zimskim mesecima, bile izuzetno visoke, što ukazuje da bi i naredna zima mogla da bude blaga. A ako budemo računali na to da su dani posle Božića bili uglavnom kišoviti, onda bi trebalo i da početak proleća bude takav.

Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.

(Espreso)