ESPRESO PREPORUKA ZA ČITANJE: Kako priča o ljubavnom četvorouglu može da bude duboka i snažna?

Espreso preporuka za čitanje vam donosi prvu knjigu Sali Runi Razgovori sa prijateljima.

Pročitate li neku kritiku na ovo sa pravom nazvano književno otkrovenje 21. veka saznaćete da je autorka mlada Irkinja. Reč "mlada" je podebljano, velikim slovima, kad-kad i u drugoj boji.

Inteligentna i humoristična obrada savremenih odnosa (nekog doba) izgleda nije, za mnoge kritičare, prijemčljiva spisateljici koja ima 26 godina već je rezervisana samo za muškarce preko četrdeset godina koji su do sada napisali minimum tri iole poštovana romana ili imaju doktorat iza sebe.

Šta to čudi kritiku?

Radnja romana je odnos između četvoro prijatelja čije se ljubavne priče prepliću, te fabula mnoge podseća na (primera radi) francuski realizam ili pak na jeftin "zaplet" popularističke beletristike. Uistinu, struktura dela se nalazi između ta dva ekstrema.

Preispitujući odnose koji povremeno odaju plitkost sopstva - savremenu boljku koju mnogi autori vešto kritikuju - Runi ne pravi ironijski otklon, štaviše autorka ulazi pažljivo u njih razotkrivajući njihov kostur. To uspeva vrlo lako, preuzimajući stil govora i pisanja savremenih ljudi.

Način komunikacije 21. veka oličen je u čestim mejlovima/četovima/sms porukama koje junakinje i junaci šalju jedni drugima. Struktura ovakve komunikacije zahteva brzinu preslikavanja misli na ekran, što nekad rezultira u vizuelnoj pomerenosti proznog teksta ka formi modernog stiha.

Potom, u samom književnom tekstu nema dovoljno interpunkcijskih znakova, te čitaoca (što bi Vulf rekla) lenjog uma, konvencionalnog pride može zbuniti ko govori, koje su intencije govornika/ce, kao i same autorke. Upravo taj haotičan "redosled" ukazuje na suštinu međuljudskih odnosa u neoliberalnom sistemu.

Kada smo već kod kapitalizma, spisateljica u tim razgovorima prijatelja provlači jedne od glavnih tema današnjice: poziciju radničke klase, žena, LGBT+ populacije, pitanja reproduktivnih prava, monogamije i poligamije, slobodne ljubavi, seksualnosti kao pokretačkog momenta koji ujedno sputava, ženskog prijateljstva.

Bobi: ako ljubav ne posmatraš kao fenomen međuljudskog odnosa

Bobi: i probaš da je posmatraš kao društveni sistem vrednosti

Bobi: onda vidiš da je u suprotnosti sa kapitalizmom, jer osporava aksiom da je čovek sebičan

Bobi: na kojem počiva čitava konstrukcija neravnopravnosti

Bobi: a istovremeno je u službi servilnosti i pokoravanja

Bobi: recimo majke nesebično podižu decu bez ikakve želje za dobiti

Bobi: što na jednom nivou opovrgava prncip potražnje na tržištu

Bobi: međutim to zapravo služi da bi se obezbedila besplatna radna snaga

ja: da

ja: kapitalizam iskorišćava "ljubav" zarad ostvarivanja dobiti

ja: ljubav je diskurzivna praksa a neplaćeni rad je njen rezultat

ja: sve to kapiram, a ja sam protiv ljubavi kao takve

Bobi: franses, to je skroz otrcano

Bobi: nije dovoljno da budeš antiprotivna na rečima

Sve to drma književnu kritiku kojoj nije jasno kako neko može pitkim stilom i "kliše zapletom" tako mnogo da kaže, objasni i zavede publiku. Možda da temelj svetske književne kritike ne čine beli, zapadni muškarci ne bismo se čudili "vunderkindu" spisateljstva, Sali Runi.

(Espreso/ Verica Arsić)