UČITELJICA SVAKOG DANA PREĐE 75 KILOMETARA ZBOG JEDNOG ĐAKA: Aleksandar pohađa nastavu u VIKENDICI!

U slučaju da padne sneg, učiteljica će morati da ostavi svoj automobil, kako savetuju meštani sela Predole, i do škole koja je udaljena oko kilometar i po stigne kozjom stazom umesto glavnim putem.

Srećom, sneg još nije pao. Put vodi pored stare škole, koja se pre nekoliko godina urušila pod snegom. U isto vreme u školu stiže i Aleksandar u pratnji svoga vernog psa. Nastava se održava u vikendici, koja je ustupljena školi. U njoj su samo jedna školska klupa, tabla i peć na drva, bubnjara.

"Aleksandru veoma znači, njegovoj porodici, jer do sledeće škole oni imaju pet kilometara. On je i dalje mali tako da bi bilo jako teško da on putuje pet kilometara do škole pogotovo zimi kada padne sneg kada su uslovi malo otežani", navela je Helena Veselinović, učiteljica u OŠ "Milun Ivanović".

Aleksandar kaže da je sada dovoljno stasao da ide i do "Međurečja", u veću školu.

"Navikao sam. Idem sa mojim kučićima. Oni me brane od životinja. Lepo mi je u školi. Četvrti sam razred i lepše mi je u školi nego kod kuće", rekao je Aleksandar.

Aleksandrova sestra Julijana pohađa školu u Gokčanici. Ona je mnogo ranije krenula od kuće.

"On ima 2,5 kilometara do škole, a ja sedam. Zato što je gore četvorogodišnja škola, a ovde osmodišnja. Tako da, ja sam sad šesti razred, tako da tamo nema mesta za mene", rekla je Julijana.

U školi u Gokčanici samo su dve učenice. Julijana i šestogodišnja Ruška iz sela Borovo. Sve do sedamdesetih godina prošlog veka u ovim planinskim školama bilo je i do 60 učenika.

"Sledeće godine škola se zatvara. On prelazi u Gokčanicu ili se možda sa porodicom bude preselio za Kraljevo, tako da više dece neće biti", navela je učiteljica Helena.

Put do kuće Aleksandru je teži nego dolazak u školu. Njegov dom je na kraju sela na samim padinama Željina.

(Espreso / RTS / Ratko Bečki)