POVUCITE RUČNU SA SLAVSKOM TRPEZOM, INAČE PRETI INFARKT: Doktorka posebno upozorila JEDNU GRUPU LJUDI!

Promena vremena već je dovela do toga da se veći broj kardiovaskularnih i pulmoloških bolesnika javlja Hitnoj pomoći, a dr Ivana Stefanović upozorava da se naročito obrati pažnja zbog predstojećih slava.

- U zimskom periodu najviše će biti ugroženi pacijenti koji boluju od kardiovaskularnih bolesti jer dolazi do skupljanja krvnih sudova na periferiji, što automatski podiže pritisak. Tako da bi oni trebalo najvuše da budu opreznu - kaže dr Stefanović.

Doktorka upozorava da je slavska ishrana ne samo masna, nego i slana, što može da ima fatalne posledice kod nekih hroničnih bolesnika.

- Sva slavska hrana je slana, pa čak i posna sarma, jer je sa kiselim kupusom. Zbog te soli i natrijuma, plus što zimi inače skače pritisak, može doći do neželjenih koronarnih ili cerebralnih događaja, odnosno moždanog i srčanog udara - upozorava dr Stefanović, i preporučuje umereniju ishranu, uz češće merenje pritiska.

Što se tiče vremenskih promena, dr Stefanović kaže da one nisu faktor rizika, ali da treba obratiti pažnju na neke stvari.

- Ono što treba da radimo jeste da razmišljamo o tome kako da umereno živimo i držimo pod kontrolom faktore rizika poput šećera i masnoća u krvi. To je ono što treba da radimo da bi nam svi događaji kada je reč o promeni vremena bili samo jedna vrsta neprijatnosti - objasnila je ona.

Šal na usta po hladnoći

Ipak, hronični bolesnici bi trebalo da izbegavaju izlazak napolje u određenim delovima dana.

- Rano jutro je zaista problem, jer se organizam još nije privikao. Stariji sugrađani bi trebalo da sačekaju neko vreme, oko podneva, pa da završavaju redovne poslove. To važi i za one koji boluju od angine pektoris i sličnih oboljenja. Bilo bi dobro da tokom izlaska imaju neku zaštitu preko usta, poput šala, jer kada izađu na hladan vazduh udah dovodi do takvog spazma u grudima da mogu da se onesveste. To brzo prođe, dok se organizam ne adaptira, ali nema razloga da do toga dolazi, jer se sprečava time što imate nešto preko usta - objasnila je doktorka.

Obavezna redovna terapija

Iako bi to trebalo da se podrazumeva, ona upozorava da hronični bolesnici moraju da redovno uzimaju terapiju.

- To važi naročito za pulmološke pacijente. Naše iskustvo je da njihovi problemi nastaju zbog toga što u periodima kada im je dobro ne žele da uzimaju terapiju. To su neke priče da se ne naviknu i slično. A mnogo je važno da uzimaju te lekove, jer im oni omogućavaju da respiratorni sistem ne reaguje tako burno na promene vremena i vlažno vreme. Jednostavno im pomaže kada dođe trenutak da se stanje ne pogorša toliko da mora da intervenište Hitna pomoć. Jer broj teških pogoršanja direktno utiče i na dužinu i na kvalitet života - objasnila je ona.

Dr Stefanović dodaje da kada Hitna pomoć dođe kod pacijenta sa teškom astmom, moraju da daju lekove koji nisu dobri za neke druge organe.

- Građani su navikli da brzo dođe do olakšanja, ali ti lekovi ubrzavaju rad srca, utiču na podizanje pritiska... što nije dobro. Bolje je da se to radi redovnom terapijom, inhalacijama, znači uravnoteženije. I tako se manje oštećuju unutrašnji organi - objasnila je ona.

Uprkos tome što su počeli hladniji dani, doktorka kaže da Hitna pomoć u Beogradu svakodnevno ima između 1.400 i 1.600 poziva, dok ih tokom leta može biti i 2.400.

- Povećan je broj poziva određenih kategorija pacijenata. Recimo, prošle nedelje je najviše bilo obolelih od hipertenzije, i očekujem da će toga biti i posle Svetog Nikole. A nekoliko dana pre nego što će se promeniti vremenske prilike i biti vlažno i kišovito, astmatičari su jako puno reagovali - izjavila je dr Stefanović.

(Espreso/24sedam)