DANAS UČENICI TUKU NASTAVNIKE, A RANIJE SU KLEČALI NA KUKURUZU: Pitali smo psihologa šta se to PROMENILO U DRUŠTVU
Nasilje nad nastavnicom, Foto: Printscreen, Profimedia

nasilje nad nastavnicima

DANAS UČENICI TUKU NASTAVNIKE, A RANIJE SU KLEČALI NA KUKURUZU: Pitali smo psihologa šta se to PROMENILO U DRUŠTVU

Roditelji dolaze u škole, prete i ucenjuju

Objavljeno:

Škola je ustanova za koju nam je prva asocijacija mesto gde deca organizovano zajedno provode najviše vremena u toku dana, mesto koje treba da bude sigurno, bezbedno, spokojno, kako za dete, tako i za roditelje.

Samo se u školi u kojoj vlada prijatna atmosfera, u kojoj su svi akteri zaštićeni i uvažavani, u kojoj se problemi rešavaju nenasilnim metodama, može učiti nenasilništvo.

Međutim, nasilje se ne dešava samo među decom, odnosno vršnjacima. U školi takođe dolazi i do nasilja dece prema nastavnicima i profesorima.

Javnost u Srbiji ogorčena je nakon što je isplivao snimak na kom se vidi kako učenici Tehničke škole u Trsteniku maltretiraju profesorku.

Incident nasilja nad profesorkom se dogodio pre nekoliko dana. Kolektiv Tehničke škole u Trsteniku održao je sednicu Nastavničkog veća na kojoj je jedna od tačaka bila izjašnjavanje veća o pomenutom incidentu. Predlog člana Nastavničkog veća da se izglasa isključenje iz škole za dvojicu učenika jednoglasno je usvojen od strane svih članova Nastavničkog veća.

Maltretiranje nastavnice u Trsteniku
Maltretiranje nastavnice u Trstenikufoto: Prinstscreen/Twitter

Ovo, nažalost, nije usamljen slučaj. U Smederevskoj Palanci prošle godine učenica osnovne škole napala i posekla nožem nastavnicu matematike. U Boru 2020. godine profesor fizičkog je zadobio lakše povrede pošto ga je napao učenik na stepeništu škole. U Sremskoj Mitrovici 2019. u toku nastave učenik 8. razreda fizički je napao i povredio direktora škole. U Užicu iste godine učitelja je pretukao bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole. U Beogradu je 2019. nastavnicu koja je pokušala da rastavi dvojicu učenika, jedan od njih udario pesnicom u glavu.

Nastavnica / Ilustracija
Nastavnica / Ilustracijafoto: Profimedia

Disciplinske mere istrgnute profesorima iz ruke

Danas je gotovo nezamislivo da dete dođe iz škole i ispriča da ga je učitelj istukao. Prvo bi se zgranuli roditelji, pa društvo i takav “pedagog” bio bi odmah smenjen, a verovatno bi mu bio i zabranjen rad sa decom. Nekada je, međutim, batinanje đaka bio potpuno legalan i opšte prihvaćen obrazovno – vaspitni metod.

Najblaža je bila opomena i stajanje u ćošku, ali je bilo tu i ispisivanja rečenica po tabli, ostajanja za kaznu nakon završetka škole, pa i klečanja na kukuruzu i udaranja šibom po rukama, tabanima ili turu.

Ovakve metode kažnjavanja uglavnom nisu navođene u zvaničnim dokumentima, ali činjenica da su u praksi bile i te kako prisutne ostala je u sećanjima nekadašnjih đaka i zapisima kasnije uglednih Srba.

Naravno, ovaj vid "vaspitavanja" može pre đaku doneti traumu nego važnu lekciju. Takođe, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja navedeno da će biti kažnjen svaki nastavnik za kojeg se utvrdi da je maltretirao, uvredio ili udario učenika. Ali činjenica je da strahopoštovanja prema učiteljima, nastavnicima i profesorima danas gotovo nema. Učenici sve manje biraju reči, ne poštuju ni vršnjake, a ni nastavnike.

Koren svih ovih problema psiholog i psihoterapeut Marina Nadejin Simić vidi u porodici i razorenom sistemu vrednosti.

Marina Nadejin Simić
foto: Printscreen/Youtube

Roditelji danas nemaju zadovoljavajući standard, rade više poslova i dosta su odsutni iz kuće te nemaju vremena da se brinu za svoju decu, a to nadoknađuju time što su jako tolerantni prema deci i ne postavljaju im granice dok im bebisiterka postaju jutjub i video igrice. Bez prave komunikacije, deca ne mogu da odrastaju i postanu zrele osobe. Deca na internetu danas provode dnevno po nekoliko sati i samim tim internet ih na neki način oblikuje. To oblikovanje ide u tom pravcu da oni nemaju razvijene socijalne i komunikacione veštine i uz tolerantan stav roditelja ne znaju kako da se ponašaju", ispričala je za Espreso Marina Nadejin Simić.

Naša sagovornica dalje objašnjava da deca nisu krivci u pomenutoj situaciji, krivac je "popuštajući vaspitni stil".

"Roditelji danas misle da treba da budu drugari sa svojom decom i da deca mogu da se slobodno razvijaju u skladu sa svojim potrebama, što je fatalna greška. Deca treba da nauče da svaki hjihov postupak ima neku posledicu", dodala je naša sagovornica.

Može li se ponovo uspostaviti "strahopoštovanje" prema nastavnicima?

Obrazovni sistem je postavljen na pravima dece, ali je tu zaboravljena važna stvar, a to je da prava nose i odgovornost i da ne sme da dođe do ugrožavanja drugih", govori priholog i psihoterapet Marina Nadejin Simić.

Društvo ne možemo da promenimo, ali na neke stvari ipak može da se utiče kako bi se, ako ne odstranio onda barem smanjio broj slučajeva nasilja u školama.

Važna uloga Centra za socijalni rad

"To je proces i nasilje se ne može iskoreniti jednim činom. Trebalo bi svakako regulisati sankcije, ali još važnije uticati na roditelje. U pomenutim slučajevima gde su roditelji maltretirali nastavnicu, odgovorni su roditelji pre svega i oni treba da snose moralnu odgovornost. Zato treba da se uključe i Centri za socijalni rad i da provere šta se dešava u toj porodici, jer u većini slučajeva nasilna deca su deca koja imaju nasilje u porodici i uče po modelu", priča dalje Marina Nadejin Simić.

Drugi aspekt o kojem bi trebalo da se povede računa i koji bi mogao da se promeni je brže reagovanje obrazovnih sistema i da se slučajevi ne zataškavaju.

Ona objašnjava da škole često guraju pod tepih slučajeve nasilja, jer i kada stigne prosvetna inspekcija ona se fokusira na to da pronađe propust direktora i nastavnika u proceduri kažnjavanja učenika. Nastavnik, da bi dokazao da je u pravu, mora da ima svedoke, da slučaj prijavi roditeljima, da obavesti Centar za socijalni rad, direktora... Ako se neki od koraka propusti, na kraju će sam nastavnik - žrtva biti jedini kažnjen.

Istina je da su škole poptuno izgubile autoritet, od direktora pa naniže. Roditelji dolaze u škole, prete i ucenjuju. Zato bi u školi trebalo da se promeni atmosfera za šta je nadležno Ministarstvo prosvete. Druga važna stvar na koju može da se utiče je uspostavljanje jače saradnje sa Centrima za socijalni rad jer ima slučajeva da su deca koja maltretiraju drugu decu u stvari zapuštena i prepuštena sama sebi", objašnjava dalje naša sagovornica.

Razgovor, razgovor, razgovor

Učenici
Učenicifoto: Aleksandar Jovanović Cile

Još konkretnih primera i predloga načina uz pomoć kojih može da se unapredi odnos profesora i učenika su i časovi odeljenske zajednice na kojima se razgovara. Sagovornica je spomenula i razne radionice na kojima se priča na tu temu, ali i uspostavljanje saradnje između roditelja i škole.

Kada roditelj želi da sarađuje onda se deca koja su ustuknula ili imala određeni incident u školi, to isto se dete vrlo brzo vrati na pravi put.

Prema rečima naše sagovornice, ako porodica ne ostvaruje svoju vaspitnu funkciju u potpunosti, onda tu ulogu preuzima škola. A ako ne može ni škola, onda se mora uključiti Centra za socijalni rad.

"Zaboravili smo da roditelji i škola treba da rade u zajedničkom interesu - da obrazujemo i vaspitamo decu za život. Danas roditelji stoje nasuprot škole i postali su protivnici i kada se to bude promenilo znači da smo na dobrom putu", rekla je za kraj psiholog i psihoterapeut Marina Nadejin Simić.

(Espreso / Jovana Nedeljković)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media