SIMPTOMI DIJABETESA SU ČESTO SKRIVENI, VIŠE OD POLA MILIONA SRBA IMA PROBLEM: Dr Boboš razjasnila sve nedoumice

Svetski Dan borbe protiv dijabetesa (WDD) se obeležava svake godine 14. novembra, na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin i predstavlja najveću svetsku kampanju usmerenu na podizanje svesti o dijabetesu.

Dijabetes je glavni uzrok slepila, otkazivanja bubrega, srčanog udara, moždanog udara i amputacije donjih ekstremiteta. Milioni ljudi sa dijabetesom širom sveta nemaju pristup lečenju dijabetesa.

Stogodišnjica otkrića insulina predstavlja jedinstvenu priliku da se donese značajna promena za više od 460 miliona ljudi koji žive sa dijabetesom i milione ljudi koji su u opasnosti.

U Srbiji više od 770.000 ljudi živi sa dijabetesom, simptomi bolesti često su skriveni, zbog čega su važni redovan godišnji pregled i merenje nivoa šećera u krvi.

Mi smo kontaktirali doktorku Marinu Boboš, koja je po struci anesteziolog i sertifikovani savetnik u ishrani, čija je misija da širi svest o značaju zdrave ishrane za prevenciju hroničnih bolesti.

Koje su rizične grupe za dobijanje dijabetesa?

Osobe koje imaju višak kilograma, povećan obim struka, visok krvni pritisak, osobe sa povišenim nivoom triglicerida ili/i niskim nivoom dobrog HDL holesterola, kao i osobe sa porodičnom predispozicijom. Naglašavam da rizik raste sa godinama - već posle četrdesete, kao i to da je sve više mlađih osoba sa ovom dijagnozom. Kako sprečiti razvoj dijabetesa i da li tu važnu ulogu igra rano otkrivanje insulinske rezistencije?

Dijabetes tip II je posledica savremenog, brzog i nezdravog, načina života. Možemo ga sprečiti uvođenjem zdrave ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću. Ukoliko analize otkriju insulinsku rezistenciju, to bi trebalo da nam bude krajnji alarm da je neophodno da nešto promenimo.

Kako da prepoznamo simptome dijabetesa?

Uglavnom se javlja pojačana žeđ, kao i pojačana glad. Prisutni su i suvoća usta i učestalije mokrenje. Šećer u krvi može drastično da varira pa da postoje i simptomi hipoglikemije, poput glavobolje, drhtavice, omaglice, malaksalosti, itd.. Klinička slika je zaista široka.

Posle koje godine života svako treba redovno ići na kontrole kod endokrinologa?

Pregled endokrinologa je potreban svim osobama sa povišenim rizikom, kako bi se isključilo ovo oboljenje, ili reagovalo već u prvoj fazi, koja se najčešće ne prepoznaje simptomatski. Nakon četrdesete godine bi svako trebalo da se javi endokrinologu u sklopu sistematskog pregleda. Endokrinolog će, osim dijabetesa, ispitati i mogućnost postojanja drugih endokrinoloških bolesti, poput oboljenja štitne žlezde, koja su česta u našem području, posebno kod žena.

Šta je po Vašem mišljenju glavni uzrok za razvoj dijabetesa kod mladih?

Previše industrijskih slatkiša i gaziranih sokova, a manjak fizičke aktivnosti. Da li mislite da se o ovoj bolesti malo priča u školi, a i u medijima?

Bilo bi korisno kada bi omladina imala neki vid škole zdrave ishrane (ili još bolje zdravog života), gde bi se pokrile brojne važne teme, pa i dijabetes.

Šta je to što prvo treba uraditi nakon saznanja da bolujemo od dijabetesa?

Ovo saznanje treba prihvatiti racionalno i posvetiti se problemu uz disciplinu, kako ne bi došlo do dodatnih ozbiljnih posledica.

Kakvu ulogu igra način ishrane u prevenciji bolesti?

Presudnu. Ako pričamo o dijabetesu tip II, najčešće je sam uzrok nastanka upravo ishrana. Ukoliko uvedemo zdrave navike u ishranu, ovaj tip šećerne bolesti može da se kontroliše i nekada se dešava da se terapija nakon određenog vremena čak i ukine.

Koje bolesti se mogu razvijati kod osoba koje već boluju od dijabetesa?

Uglavnom stradaju bubrezi, oči, periferni nervni sistem. Promene na ovim organima nastaju postepeno, dok postoje i akutne komplikacije dijabetesa koje mogu biti kobne. U kojim slučajevima ova bolest može biti kobna?

To su slučajevi drastičnog poremećaja acido-bazne ravnoteže, ozbiljnih elektrolitnih disbalansa, značajne hipoglikemije, pa čak i kome.

Kako možemo razlikovati tipove dijabetesa?

Dva osnovna tipa dijabetesa su juvenilni i adultni. Prvi nastaje najčešće u detinjstvu, kada organizam gubi mogućnost da luči insulin i on se mora unositi od prvog dana. Ovaj tip bolesti se ne može se prevenirati. Tip dva se javlja obično kod odraslih, najpre se leči lekovima, a ukoliko bolest progredira, uključuje se insulin. Postoji i dijabetes koji se javlja tokom perioda trudnoće i obično se nakon porođaja povlači, dok u manjem procentu perzistira, zaključila je doktorka Bobaš.

(Espreso)