ONO ŠTO SU VRANJANKE PITALE JOVANKU BROZ I DANAS SE PREPRIČAVA: Legenda o Titovoj poseti srpskom gradu još se PAMTI

Zimnica na jugu Srbije zauzima važno mesto ne samo na policama u podrumu, već i u društvenom životu ovdašnjih ljudi, jer sa prvim znacima jeseni, ona je glavna tema.

O zimnici pričaju svi, a prvenstveno žene, jednako intelektualke, domaćice, radnice, one koje žive na selu ali i one u gradu. I to je tako decenijama.

Legenda kaže, kada su “najveći sin naših naroda” i drugarica mu Jovanka, posetili Vranje 1957. i 1959. godine, nastala je jedna od ovdašnjih najčešće prepričavanih anegdota.

U realnosti nema utemeljenje, jer je Tito ovde bio u martu i junu, ali anegdota ima veze sa ovdašnjim mentalitetom, koji se nije promenio ni posle toliko vremena.

Legenda veli da dok su predsednik opštine i Tito razgovarali, njihove drugarice su, takođe razgovarale. Žena predsednika opštine je navodno pitala Jovanku “Vi, turaste li zimnicu?”.Tako je i danas, dve žene u Vranju, tokom razgovora, veoma često postave i ovo pitanje. Jer “turanje” zimnice na jugu je odavno stvar prestiža, ne samo tradicija.

Marina Kostić iz Donjeg Neradovca kod Vranja, pripremu ajvara počinje pečenjem parike, a oko ljuštenja joj pomažu komšinice. Tokom noći paprika se ocedi, a potom sledi mlevenje paprika i prženje.

– Samlevenu papriku pržim u kazanu, na ulju uz neprestano mešanje. Obično mi dođe neka komšinica da mi pomogne, kada uz dobru kafu zajedno mešamo ajvar.

Mnoge žene, koje ne mogu da zbog posla stignu da same spreme ajvar, zatraže da im uz određenu nadoknadu napravim ajvar za zimnicu, jer ovde kuća nije, ako nema ajvar i još po nešto od zimnice, tako kažu.

Napravila sam ajvar i za svoju porodicu. U mom podrumu su se i ove godne našli razni specijaliteti od paprike i paradajza, koje sa suprugom Srđanom sama proizvodim – priča Marina.

Poslednji u sezoni, sprema se cepkani ajvar. On je još ukusniji od običnog koga tokom zime na trpezi imaju svi Vranjnaci. Za ovaj ajvar se paprika ne melje u mašini, no se secka tj. cepka.

– Obično upotrebim papriku „vrovinju“, koju poslednju oberem u bašti. Ona je najslađa jer raste u drugačijim uslovima od one koja prva sazri. Kada je ispečem i oljuštim, ostavim je da se tokom noći ocedi. Ujutru je iscepkam i stavim u kazan da se prži.

Pržim na vrelom ulju, a obično dodam vinsko sirće i so po ukusu. Negde pred kraj prženja, a to je kada se ajvar odvaja od kašike kojom se meša, dodam na sredini malo sitno seckanog belog luka i prelijem vrelim zejtinom.

Kada se sve to još jednom sjedini sipam vreo ajvar u tegle i umotam u ćebe da odstoje tokom noći – objašnjava Marina. I ove jeseni Vranje miriše na paprike. Priprema zimnice je u toku, a iskusne vranjske domaćice dobro su organizovane u tom poslu.

S obzirom da je već po negde pala i slana, sva je prilika da će ovaj najbitniji godišnji posao za žene one završiti ranije, jer je mraz obrao mnogo toga.

(Espreso / Informer)