UKRAJINCI NA SVETOJ GORI OSTAVILI 2 MOLDAVKE, A OVAKO SU MONASI ODREAGOVALI: Evo zašto ŽENE ne smeju OVDE kročiti!

Sveta Gora (Atos) je planina i poluostrvo u severoistočnoj Grčkoj i važan je centar pravoslavnog monaškog života. Ona ima autonomno državno uređenje unutar Republike Grčke. Na Svetoj gori nalazi se 20 manastira pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada (Istanbula).

Iako je pravno Sveta Gora deo Evropske unije, kao i ostatak Grčke, Monaška Država Sveta Gora i njene institucije imaju posebnu jurisdikciju, koja je potvrđena prilikom prijema Grčke u Evropsku zajednicu (prethodnicu Evropske unije). To je omogućilo vlastima ove monaške države da regulišu slobodno kretanje ljudi i dobara na svojoj teritoriji, odnosno da dozvoli ulaz samo muškarcima.

Navodno, zabrana se proteže i dalje od ljudskog sveta, pa je na Svetoj Gori zabranjeno prisustvo i ženskih domaćih životinja.

Postoje samo dva izuzetka - mačke (koje love miševe i tako čuvaju i namirnice ali i drevne spise koji se nalaze u manastirskih arhivima) i kokoške (koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju).

Zašto je Sveta Gora zabranjena za žene?

O tome zašto je Sveta Gora zabranjena za žene danas postoji zapravo samo legenda. Prema njoj, Bogorodica je jednom tuda plovila sa Svetim apostolom Jovanom ka Kipru kada se podigla velika oluja. To ih je prisililo da pristanu baš na Atosu, kraj današnje luke manastira Iviron.

Bogorodica je izašla na obalu i, oduševljena lepotom blagoslovila je i zamolila Isusa da poluostrvo daruje njoj. Tada se začuo glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“.

Jedno od verovanja je da Bogorodica nije mogla da ode na Kipar kada je želela, pa je ostala na Svetoj gori.

Od tog trenutka Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj i zato tu nije dozvoljen pristup drugim ženama.

Zato se Sveta gora naziva i Bogorodičinim vrtom i ona je jedina predstavnica žena na tom mestu.

Drugo objašnjenje, govori da je Sveta Gora mesto na kome žive isključivo muški monasi i da je ženama zabranjen pristup kako ih ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije.

Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo.

Razlog? Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.

Na Svetoj gori živi oko 2.500 monaha u pećinama, kolibama ili nekom od 20 manastira. Zabrana iz 10. veka bila je najjednostavniji način da se osigura celibat.

Srpkinje koje su boravile na Svetoj Gori

Srpski Hilandar jedinstven je među svetogorskim manastirima jer je, prema legendi, tu Bogorodica dozvolila caru Dušanu da dovede svoju suprugu, caricu Jelenu, i tako se skloni od kuge.

Ipak, iz poštovanja prema svetinji, carica je zapravo boravila u hilandarskoj luci Hrusiji, a na kopnu je nošena u nosiljci tako da nije kročila na tlo i prekršila zakon.

Još jedna Srpkinja se pominje kao osoba koja je možda posetila Svetu Goru. Naime, manastir Svetog Pavla podigao je despot Đurađ Branković, a zajedno sa još nekoliko svetinja, darivala ga je despotova ćerka Mara.

Turske hronike navode da je ovom prilikom Mara posetila Svetu Goru dok manastirsko predanje kaže da je istina da je potonja osmanska sultanija (bila je udata za sultana Murata II) bila ktitorka, ali da nije kročila na tlo poluostrva upravo jer je znala da je ženama to zabranjeno.

Kazne za prekršioce zabrane

Takođe, 1953. jedna Grkinja Marija Poimendou maskirana u muškarca došla je na Atos i tamo provela tri dana, posle čega je Grčka donela zakon koji zabranjuje ženama da odlaze na Svetu goru i propisuje kaznu od 12 meseci zatvora za one koje ga prekrše.

U skorije vreme, pravilo je prekršeno kada su ukrajinski krijumčari ostavili na Atosu četiri Moldavke 2008, koje je na kratko zadržala policija, ali su im monasi obezbedili pomilovanje.

(Espreso / LepoteSrbije)