SNOHAČENJE I STRNDŽANJE NISU JEDINI SRPSKI S*KSUALNI OBIČAJI! Kada vidite šta su preci još radili ZGADIĆE VAM SE!

Naša kultura prepuna je rezličitih običaja, za koje većina generacija nikad nije čula dok ih se se u nekim krajevima još pridržavaju. Svakako najinteresantniji jesu seks i svadbeni običaji u Srbiji, zbog kojih se danas moglo i na sud. Insteresantno je da i da neproverene priče kažu da su se neki od njih zadržali u najruralnijim sredinama.

1. SNOHAČENJE

Jedan bizarni običaj zvao se snohačenje i podrazumevao je odnos između svekra i snaje, koji se javljao zbog nezrelosti ili odsutnosti sina, što je trajalo sve do njegovog punoletstva.

Snohačenje je navodno nasleđeno od Južnih Slovena, a tvrdi se da su ga praktikovale sve klase društva.

Međutim, ovaj običaj nije se “poštovao” samo u Vranjskom kraju, već i u Pomoravlju, gde je pravilo bilo da se oženi maloletni dečak, koji još uvek nije sposoban za odnose s odraslom devojkom.

Nažalost, iz ovakvih veza, često se dešavalo da snaja svekru rodi dete.

Bio je rasprostranjen, kako u selima, tako i u planinskim delovima.

Snohačenje niko nije smatrao grehom, pa čak ni mladi muškarci čije su žene spavale s njihovim očevima, jer su i oni ponavljali ovaj običaj kada su odrasli.

Ovaj bizaran običaj je pronašao i svoje mesto u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića, gde se govori o deda Velji koji je sa svim svojim snahama snohačio, a one su ostajale trudne s njim.

2. STRNDŽANJE

Jedan takav običaj - strndžanje - na tankom ledu između mita i stvarnosti, ušuškao se između Homoljskih planina i Dunava, u selima na istoku Srbije, kod viševekovnih srpskih komšija - Vlaha.

Neki etnolozi tvrde da se ovaj običaj upražnjavao pre mnogo decenija, drugi, pak, tvrde da je reč o mitu.

„Pod strndžanjem se podrazumevalo grljenje i milovanje.

„Mladima je bio dozvoljen razgovor, grljenje i milovanje, ali samo iznad pasa", napisala je Zorica Divac u naučnom radu „Predbračni odnosi - ulazak u svet odraslih", objavljenom u Glasniku Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

3. Mnogoženstvo

Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini 18. veka. Kako je običaj bio protiv zakona, svako ko je otkriven, bio je kažnjavan.

4. Sororat

Radi se o braku udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko nije muškarac imao potomke sa preminulom partnerkom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog braka navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.

Levirat

Predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga. I ovaj običaj, kao u slučaju sororata, praktikovao se ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Kod nekih narod, levirat je bio institucija bračnog prava, po kojoj se brat mora oženiti udovicom umrloga, ukoliko on nije imao dece, kako bi se nastavila loza.

Kolektivno opštenje

Prastari običaj kolektivnog seksa obavljan je u određenim prilikama i zbivanjima kao ritual. Potiče od starih balkanskih naroda i Slovena. Kod Srba se praktikovao u patrijarhalnim seoskim skupinama pčinjskog kraja. U vreme svadbenog veselja, dok se u potpunosti nije oblikovao svadbeni ritual, u svadbenoj ekstazi nije se vodilo računa ko je s kim opštio.

(Espreso)