MARKO JE PRONAŠAO OVO ČUDO SASVIM SLUČAJNO NA KOPAONIKU! Ima preko 2 kilograma, ljudi u neverici posmatraju! (FOTO)

Ne kaže se uzalud da ništa ne rađa kao pečurke posle kiše, a da je upravo tako pokazuje i primer koji stiže sa Kopaonika, gde je grupa ispitivača rude sasvim slučajno pronašla ogromnu gljivu puharu tešku preko dva kilograma.

– Pronašao sam puharu koja je već na prvi pogled izgledala veliko ali nisam očekivao da ima više od jednog kolograma. Međutim, kad sam je izmerio pokazalo je dva kilograma i 50 grama. Meni i mojim kolegama bila je odlična večera, isekli smo je na šnite i ispržili, jako je ukusna. Jedna je bila dovoljna za nas petoricu – kaže za RINU, Marko Jevđenijević iz Stragara.

Inače, prema rečima stručnjaka, ovu gljivu opisuju kao tzv. veliku puharu loptastog oblika koja se uglavnom sreće tokom leta i s jeseni. Najčešće se može pronaći na otvorenim i poluotvorenim mestima poput bašta, na livadama, poljima, u okolini seoskih puteva i drugde gde je zemljište izdašno hranljivim materijama.

– Tako veliki primerci mogu biti vezani samo za puharu, koja ukoliko su vremenski uslovi odgovarajući može dosta da poraste, čak i da ima obim veći preko metar. Nisu otrovne, ali ne mogu se svrstati ni u jestive vrste. Jestiva je samo dok je bela i mlada, a kasnije kad se samelje njihov prah se može koristi u medicini – kaže profesor Duško Brković.

Ne kaže se uzalud da ništa ne rađa kao pečurke posle kiše, a da je upravo tako pokazuje i primer koji stiže sa Kopaonika, gde je grupa ispitivača rude sasvim slučajno pronašla ogromnu gljivu puharu tešku preko dva kilograma.

– Pronašao sam puharu koja je već na prvi pogled izgledala veliko ali nisam očekivao da ima više od jednog kolograma. Međutim, kad sam je izmerio pokazalo je dva kilograma i 50 grama. Meni i mojim kolegama bila je odlična večera, isekli smo je na šnite i ispržili, jako je ukusna. Jedna je bila dovoljna za nas petoricu – kaže za RINU, Marko Jevđenijević iz Stragara.

Inače, prema rečima stručnjaka, ovu gljivu opisuju kao tzv. veliku puharu loptastog oblika koja se uglavnom sreće tokom leta i s jeseni. Najčešće se može pronaći na otvorenim i poluotvorenim mestima poput bašta, na livadama, poljima, u okolini seoskih puteva i drugde gde je zemljište izdašno hranljivim materijama.

– Tako veliki primerci mogu biti vezani samo za puharu, koja ukoliko su vremenski uslovi odgovarajući može dosta da poraste, čak i da ima obim veći preko metar. Nisu otrovne, ali ne mogu se svrstati ni u jestive vrste. Jestiva je samo dok je bela i mlada, a kasnije kad se samelje njihov prah se može koristi u medicini – kaže profesor Duško Brković.

Najkusnija je u prženom obliku, sama ili sa nekim dodatkom. Lekovita je. Koristila se ranije u narodnoj medicini za zaustavljanje krvarenja na posekotinama.

(Espreso / RINA)