SRBIJA U CRNOM: Preminula legendarna Desanka Kojić

Srpska akademija nauka i umetnosti sa velikom žalošću obaveštava javnost da je juče u Beogradu, u 97. godini, preminula redovni član Odeljenja istorijskih nauka SANU Desanka Kovačević Kojić (Sarajevo, 3. oktobar 1925). Bila je jedna od naših najistaknutijih istoričarki, koja je poseban doprinos dala u izučavanju naše srednjovekovne istorije.

Diplomirala je 1950. godine istorijske nauke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogardu. Na istom fakultetu 1956. godine odbranila je doktorsku disertaciju „Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni”. Narednu godinu pro­­­­vela je na stručnom usavršavanju u Parizu, pod mentorstvom profesora Fe­r­nana Brodela, na École Pratique des Hautes Étu­des (Sorbona).

Po završetku osnovnih studija izabrana je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1950). Na istom fakultetu prošla je sva univerzitetska zvanja, a 1969. izabrana je za redovnog pro­fe­sora za predmet Istorija na­ro­da Jugoslavije u srednjem veku. Godinama je obavljala naučna istraživanja u Istorijskom arhivu u Du­brovniku. Istraživala je i u bibliotekama i arhi­vima Venecije, Firence i Milana. Proučavala je više tematskih obla­sti, među kojima su najza­stup­lje­nije: trgovina, rudarstvo i gradovi sred­njo­vekovne Srbije i Bo­sne, kao i njihove privredne veze sa Dubrov­ni­kom i Me­di­teranom.

SANU

Za dopisnog člana Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine iza­­brana je 1975, a za redovnog 1981. godine. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i um­et­nos­ti izabrana je 27. oktobra 1994. godine, a pristupnu akademsku besedu „Trgovačke knjige braće Kabužić – izvor za privredu srpske države” održala je 31. maja 1995. godine. Učestvovala je u osnivanju Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (1993), a izabrana je za njenog člana van radnog sastava 1996. godine. Od 1979. do 2004. bila je stalni član i saradnik Međunarodne komisije za istoriju gradova (Commission internationale pour l'histoire des villes), a po­tom je nastavila svoje učešće u radu Komisije u svoj­stvu počasnog člana. Bila je dugo­go­di­šnji član raznih naučnih odbora iz oblasti istorije, kao i član redakcija stru­čnih časopisa.

Svojim mnogostranim i obimnim naučnim radom dala je veliki doprinos u razvoju naše istorijske nauke, posebno medijavelistike. Objavila je preko 100 naučinih i stručnih radova, prikaza i osvrta u domaćim i inostranim naučnim časopisima. Autorka je brojnih istorijskih studija i monografija, među kojima se izdvajaju: Bosna i Hercegovina u srednjem vijeku (Sarajevo, 1954), Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni (Sarajevo, 1961), Gradska naselja sred­­njo­vje­kovne bosanske države (Sarajevo, 1978), Trgovačke knjige braće Kabužić (Caboga): 1426–1433, (Beo­grad, 1999), Gradski život u Srbiji i Bosni (XIV–XV vijek) (Beo­grad, 2007), Srednjovjekovna Srebrenica: XIV–XV vijek (Beograd 2010), La Serbie et les pays Serbes: L'économie urbaine: XIVe–XVe siècles (Beo­grad, 2012). Za uspešan višegodišnji naučno-istraživački rad dobila je brojne nagrade i priznanja, među kojima su: „Veselin Masleša”, Dvadeset­sedmo­ju­lska nagrada BiH za nauku, kao i nagrada „Vladimir Ćorović” za životno delo (2002).

Njen odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku nauku.

(Espreso/Alo)