NA SRPSKIM POLJOPRIVREDNIM IMANJIMA SVE VIŠE RADNIKA IZ INOSTRANSTVA: Uzbekistanci i Indijci NE BIRAJU!
Ilustracija, Foto: Rina

STRANI DRŽAVLJANI U SRBIJI

NA SRPSKIM POLJOPRIVREDNIM IMANJIMA SVE VIŠE RADNIKA IZ INOSTRANSTVA: Uzbekistanci i Indijci NE BIRAJU!

Podaci govore da se na poljoprivrednim imanjima za rad u Srbiji najviše odlučuju Uzbekistanci i Indijci, kojih je najviše prijavljenih kroz ovaj sistem

Objavljeno:

Poslednjih godina primetan je rast broja stranih radnika koji u Srbiju dolaze u potrazi za poslom. Samo za prvih sedam meseci ove godine Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je 16.887 dozvola za rad radnicima iz inostranstva, što je više od 70 odsto od broja ukupno izdatih dozvola za prethodnu godinu. Najveći broj njih, prema podacima NSZ, dolazi iz Kine, Turske i Rusije.

Iz NSZ navode da povratnu informaciju o radnim mestima na kojima su lica zaposlena nemaju.

"Postoje podaci o zanimanju lica prilikom podnošenja zahteva. Kao i podatak o poslovima koje će obavljati , ali koji su opisnog karaktera, tako da je nemoguće na osnovu njega uraditi izveštaj", objašnjavaju iz NSZ.

Sa sve većim problemom nedostatka radne snage suočavaju se i poljoprivredni proizvođači, posebno za branje voća, pa i kad je rod dobar strepe da neće imati dovoljno radnika za berbu uprkos visokim nadnicama. Sudeći prema medijskim naslovima i u ovom sektoru se sve češće odlučuju za radnike iz inostranstva.

Međutim, prema podacima iz sistema prijavljivanja radnika na privremenim i povremenim poslovima u poljoprivredi koji je uveden januara 2019. godine na inicijativu Nacionale alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED, radnici iz Srbije dominiraju. Prema rečima Ivana Radaka iz NALED-a, od ukupno 67.502 radnika, koji su od početka primene januara 2019. godine, uvedeni u sistem, ispod 700 je stranaca što je manje od 1 odsto.

1 / 4 Foto: Printscreen

Podaci govore da se na poljoprivrednim imanjima za rad u Srbiji najviše odlučuju Uzbekistanci i Indijci, kojih je najviše prijavljenih kroz ovaj sistem.

"Nešto manje je prijavljenih iz regiona ali njih sigurno ima što znači da ili naši poslodavci i poljoprivrednici ne znaju da imaju mogućnost da ih prijave kroz ovaj sistem ili ih angažuju preko agencija. Evidentno je da država treba da radi na tome da ovaj sistem popularizuje, da objasni šta su prednosti i verovatno će imati veću evidenciju stranaca u sistemu i više prijavljenih radnika", kaže Ivan Radak za Euronews Srbija.

Za sada ovoj sistem funkcioniše samo u poljoprivredi ali iz NALED-a predlažu da se, zato što ima puno radnika na crno, proširi i na druge sektore.

"Dakle da se proširi na građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo i na poslove u kući, dakle na poslove čišćenja stanova, kuća, čuvanja dece, jer tu vidimo da ima dosta rada na crno sistem bi se primenjivao samo na određene poslove u tim delatnostima, ne naravno za sve. Recimo u građevinarstvu bi se to primenjivalo za neke niskokvalifikovane poslove, kao što je čišćenje gradilišta, utovar, istovar dakle ne za one zanatske poslove, kao što su zidari, tesari", kaže Radak.

Procena NALED-a je da bi, kad bi se taj sistem proširio, verovatno negde oko 80.000 ljudi u tim sektorima bilo uvedeno u legalne tokove.

Uvoz radne snage je neminovnost

Ekonomska analitičarka i urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić za Euronews Srbija ističe da postoji više razloga zbog čega smo došli u situaciju da imamo manjak radne snage.

Prema njenim rečima, jedan od razloga je i to što ljudi idu za boljim standardom, pa napuštaju zemlju, ali je uzrok, takođe, i rast privrede, što je dovelo do smanjenja nezaposlenosti.

"Mi smo i dalje ekonomija na niskom stepenu razvoja i još smo nerazvjeni. Da bismo živeli bolje treba nam mnogo veći razvoj, ali i ovaj ovoliki razvoj pokazao je da nema mnogo ljudi koje možete da za sve angažujete", precizira ona.

Uvoz radne snage je stoga, kaže, neminosvnost, ipak, kako navodi Srbiji nedostaje efikasnija, brža i efektivnija administaracija.

"Kad god nemate to na pravi način regulisano jave se agencije kao posrednici. Pošto se među agencijama javljaju razni posrednici onda se dešavaju ovi problemi da neko bude nasamaren, da se nekome se uzme više, da je nesiguran posao", rakla je Nikolić.

I Radak navodi da je primetno da poslodavci strane radnike dovode preko agencija koje iznajmljuju radnu snagu, dodajući da su se nažalost dešavale loše situacije, u smislu zaštite prava tih radnika.

"Ono što je naša preporuka je da ih prijavljuju kroz ovaj sistem jer smatramo da je ta procedura daleko jednostavnija nego preko agencija i naravno naše je mišljenje da su i više zaštićena prava tih radnika prijavom kroz ovaj sistem nego na drugi način", objašnjava Radak.

Otvoreni Balkan prilika da se reši problem manjka radne snage?

Prema rečima Radojke Nikolić, inicijativa Otvoreni Balkan je prilika da se reši problem manjka radne snage.

"Zato što je, recimo Albanija, jedna od zemalja zapadnog Balkana iz koje ljudi najviše odlaze. Tamo je gotovo 50 odsto radno sposobnih ljudi napustilo zemlju i otišlo da radi negde širom Evrope. Dakle ta mogućnost regionalnog kretanja, da neko radi na mnogo bližoj udaljenosti nego da ide u EU je neikma primamljivija. Inicijativa je dobra u tom smislu da ne postoje barijere u zapošljavanju i da može onaj kome odgovara, da radi bez prepreka u nekoj od susednih zemalja", zaključuje Nikolić.

Ivan Radak iz NALED-a navodi da uprkos tome što do sada nije rađena analiza o kom broju ljudi se radi, sigurno je da je reč o desetinama hiljada radnika koji cirkulišu kroz region i rade sezonske i povremene poslove u više delatnosti, ne samo u poljuprivredi.

Iz NALED-a poručuju da iz dosadašnjih dogovora nije jasno na koje radnike će se primenjivati ovaj sporazum koji bi olakšao kretanje ljudi preko granica zemalja regiona, ističući da je važno da se primenjuje i na sezonske i povremene radnike.

"Ne znamo da li ćes se primenjivati samo na one radnike koji se trajno zapošljavaju, odnosno nastanjuju u drugoj zemlji ili za sezonske. Mi bismo voleli da važi i za sezonske, zato što mislimo da bi oni više koristili taj sistem. Mnogo je više sezonskih, odnosno povremenih radnika koji cirkulišu kroz region. Idu da rade na moru u Crnoj Gori i Albaniji, u Makedoniju ili Srbiju da se bave poljoprivredom. Nažalost oni su sada i mahom na crno angažovani u tim sezonskim i povremenim poslovima. I naša je sugestija da procedura u okviru Otvorenog Balkana važi i za sezonske radnike u ovim zemljama koje će primenjivati taj sporazum", navodi on.

(Espreso / Euronews)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.