EVO KO NIKAD NE SME DA VAM NAMEŠTA VRATNI PRŠLJEN I KOLIKO JE TO OPASNO: Doktorka Vujadinović otkrila apsolutno sve

Više javno tužilaštvo istražuje slučaj pedesetosmogodišnjeg Milana Đ, koji je privatno bio na tretmanu kod kiropraktičara radi nameštanja prvog vratnog pršljenja – atlasa.

Nakon tretmana, prema pisanju medija, on se ukočio, i nije mogao da se kreće. Prebačen je u Institut Banjica gde mu je konstatovana fraktura, zbog koje je ostao nepokretan. Uveden je u veštačku komu, i posle nekoliko meseci u takvom stanju, preminuo je 9. jula. Tužilaštvo je dalo nalog za obdukciju.

"Atlas je prvi pršljen kičmenog stuba i vrlo je opasno baviti se manipulacijom atlasa. Svaki pršljen može u jednom trenutku života da se pomeri i izađe iz ležišta. To je prosto stvar starenja, raznih povreda, kada popuste ligamenti, ali svakako da manipulacija nije prvi način lečenja tih stanja", kaže za RTS doktorka Tomanović Vujadinović, direktorka Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog crntra Srbije.

Jako je opasno obavljati takve intervencije, a doktor koji to obavlja mora da ima veliko iskustvo i stučnost da bi se bavio manipulacijom atlasa, dodaje doktorka.

"Nisam sigurna da bi se i naši neurohirurzi tako lako usudili da se upuste u hirurške intervencije na atlasu, zato što je tu produžena moždina, deo centralnog nervnog sistema koji zapravo upravlja centrima od vitalnog značaja – centarima za disanje, regulisanje krvnog pritiska i rada srca i tako dalje", napominje sagovornica Ane Stamenković.

Samo jedan nepravilan i pogrešan pokret može da dovede i do fatalnih ishoda, kao što je pomenuti slučaj. A kiropraksa spada u vid alternativne i komplementarne medicine, ističe doktorka. U svetu je to priznata metoda, ali nije integrisana u konvencionalnu zdravstvenu zaštitu, ne samo kod nas, već i u svetu.

Još uvek se rade brojna naučna istraživanja da se dokaže da li te metode mogu da se uvrste u konvencionalnu medicinsku praksu.

"Svako od nas, svakog trenutka preko interneta može da uđe u Službeni glasnik iz 2020. godine u kome postoji pravilnik kojim je regulisano kako se koriste komplementarne metode. Naš zakon prihvata 12 komplementarnih metoda koje spadaju u domen alternativne medicine. Ali u svetu to mogu da rade samo zdravstveni radnici koji su završili posebne fakultete", kaže doktorka.

Recimo za osteopatiju koja je takođe jedna od alternativnih metoda, mora da se prođe nastava u trajanju od 400 časova edukacije, plus 200 časova prakse.

"Na ljude mora da se apeluje da ne smeju da se usude da odu na vid lečenja alternativnom medicinom ukoliko ta ordinacija ili doktor nemaju dozvolu Ministarstva zdravlja. A da bi se dobila ta dozvola, mora da postoji velika stručnost i da se prođu visoki kriterijumi da bi uopšte neko mogao da se bavi time", zaključuje dr Sanja Tomanović Vujadinović.

(Espreso/RTS)