SRBI SU NEKADA PATILI OD "NEVRASTENIJE": Simptomi su vam poznati, toga ima i danas!

Urođena nervoznost je izražaj duševne degeneracije. U detinjstvu se javlja u preteranoj osetljivosti, čestom plaču, krađi i laži. Docnije se javljaju: i strašljivost, bojazan pred ispitima, pred nekom zadaćom. Naročito strada volja i raspoloženje, piše lekar Dobrivoje Popović u svom "Narodnom lekaru" iz 1925. godine.

Nemaju dovoljno snage za rad, poverenja u sebe, straše se pred najmanjom zaprekom, razvijajući pritom bujnu maštu. Radi ovoga dolazi i do precenjivanja samog sebe i nepotrebnih razočarenja i svađe. Jedni su melanholični, osetljivi, vrlo skeptični i cepidlake. Drugi su nagli i nemirni. Treći mrzovoljni, svadljivci, koji sve zadirkuju i ispravljaju.

Bolesnici se tuže na čestu glavobolju, na nespavanje, razne osećaje u telu, svrab, pritisak oko srca. Najmanje smetnje u organizmu kadre su da kod ovih izazovu teže hipohondrične ideje. Seksualni nagon trpi mnogo.

Stečenoj nevrasteniji su uzroci teški, duševni i telesni napori. Bolesnici su obično bledi, izmršavljeni; želudac im slabo vari, nemaju apetita, podriguje im se, stolica im je neuredna; seksualni nagon smanjen, a posle toga se osećaju umorni i ubijeni.

Moderni život sa silnom borbom u političkom, ekonomskom i socijalnom pogledu povećao je broj i jednih i drugih. Zato je samo lečenje teško, jer često zahteva promenu okoline, pa i zanimanja, što nije uvek moguće. Baš ona klasa, koja je najbogatija tim bolestima, najbednija je ekonomski. To je klasa intelektualaca. A to nije i jedan od malih razloga današnjoj relativnoj neproduktivnosti intelektualne klase.

(Espreso / SrbijaDanas)