SRBIN ZAKUKAO, HTEO DA SE OSVETI KOMŠIJINOJ DECI: Brzo je podvio rep i pokajao se!

Život u zgradi nije uvek prijatan za sve njene stanare i dok jednima najviše smeta buka onog jednog komšije koji, po pravilu, uvek ima šta da "majstoriše" tokom vremena za odmor, drugi se najviše žale na celodnevnu buku koju prave najmlađe komšije.

Nevolja je veća kada porodica sa malom decom živi baš iznad komšije kojem je potreban mir za učenje, rad od kuće i odmor i čini se da nema uvek adekvatnog načina da se čitava situacija reši, a komšije ostanu u dobrim odnosima. Jedno takvo iskustvo je podelio i korisnik Redita i, nemoćan da se izbori sa komšijama, zatražio savet ostalih korisnika.

"Komšije iznad nas imaju decu koja su hiperaktivna, po celi dan skaču, udaraju, lupaju...Bili smo da ih upozorimo, rekli su samo "potrudiće se", a kakvi, nije ih bilo briga... Kako uveče da ih izludim da ne mogu da zaspu?", napisao je on.

Ostali su se odmah složili da je reč o ozbiljnom problemu, pa su delili svoja iskustva i nudili konkretne savete.

"To je prirodan ciklus, ne histeriši, kupi dobre sluške (sad su uređaji pametni, može više blutut sluški na jedan uređaj). Imaćeš svoju decu sutra, oni će izluđivati one ispod tebe, a ti ćeš se setiti mog komentara", "Prijavi ih komunalnoj policiji", "Kad sve zamre noću, i polegaju da spavaju, ciglu uz najblizi zid i dva,tri puta po pet sekundi bušilicom. Samo čisto da zna da ne radiš ništa konkretno već da im pokažeš", "Nek te neko podigne pa tabanaj njima po plafonu", "Imao sam komšinicu od 20 plus godina koja nije završila školu, nije imala posao, pa je sama sebi dala zvanje "plesačice" i vežbala je tačno iznad mene. Podigao sam kutije na ormar skoro do plafona i na vrh nakačio sabvufer uperen u plafon, pustio bih preko ekvilajzera niske tonove i odvrnuo zvuk na maksimum, pa otišao u šetnju. Ključna stvar je bilo pustiti nešto aritmično njenom plesu", glasili su neki od predloga.

Jedan od korisnika koji se uključio u diskusija smatra da se pomenuta situacija može rešiti samo dogovorom i tolerancijom.

"Možda i naše navike i ponašanje u kući nekome smetaju, a ti ljudi ćute i trpe. Meni je žena ispod mene rekla da sve godine sluša kako pomeram nameštaj noću po stanu. Kad sam joj objasnio da to radim zajedno sa devojkom i da ne pomeramo baš namerno krevet napred nazad ona se nasmejala i rekla "neka ste živi i zdravi, deco". Kad je krenula korona i zatvorili su penzionere prvi smo joj kucnuli na vrata da pitamo da li joj treba nešto i doneli joj pune kese robe. Od tog dana nas obožava. Šta znam, probaj neki prijateljski odnos da uspostaviš. Pozovi ćaleta na pivo ili da odgleda tekmu kod tebe, shvatiće koliko su mu deca bučna i možda se potrudi malo više da ih smiri. Ako počneš da se natežeš i posvađaš sa njima tek tada će ti život postati pakao", smatra autor.

Neki su predlagali i radikalnije poteze.

"Preseliš se u kuću? Svi hoće mir, tišinu, da ne trpe druge, da možeš da radiš šta hoćeš a da si opet blizu centra grada... ne znam šta bih ti rekao, od nekih stvari moraš da se odrekneš. Takođe, malo budi čovek i gledaj da tolerišeš dok ne prelazi granice. Čim su rekli da će da se potrude, znači da su svesni da prave buku i verovatno ih opominju, al opet je to dečurlija koja ih sluša dva minuta i onda opet po starom. Ne mogu oni da vežu decu za stolicu i da im začepe usta samo da bih ti mogao da gledaš "Bolji život" na miru. Ukoliko želiš da im smetaš dok spavaju samo pokazuje koliko si rđav kao čovek", dodaje neko.

"Ma najbolje ih proterati"

Neki su se osvrnuli na sam uzrok problema - decu, čiju buku, čini se, mnogi ne mogu da tolerišu i ironično zaključio: "Ma najbolje proterati porodice sa decom iz zgrada. Ajde šta tu imaju deca da postoje. Eno praznih kuća po selima koliko hoćeš pa nek se tamo deru mamu im dečju hiperaktivnu".

Oko njegovog komentara povela se posebna diskusija, pala je i pokoja uvreda, ali ako je suditi prema nastavku, autor posta nije uspeo da dođe do adekvatnog rešenja.

(Espreso / Blic)