"POSTOJI SAMO JEDAN NAČIN DA SE PANDEMIJA ZAVRŠI!" Doktor Šekler o novim mutacijama i vakcinaciji

Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu Milanko Šekler kaže da koronavirus neće nestati.

On ističe da jedini način da se pandemija završi jeste da kovid postane peti koronavirus kod ljudi kojim se niko ne bavi. Ističe da vidi da korona nije uopšte u fokusu izbornih tema i stranaka koje učestvuju na izborima jer, kako kaže, izgleda i jedne i druge podjednako zanimaju svi glasovi - i vakcinisanih i nevakcinisanih.

Ovih dana Njujork tajms je preneo istraživanje tima američkih naučnika koje se odnosi na mutacije kovida 19. Objavili su da je da je na početku virus imao nekoliko mutacija, a da je ovaj poslednji - omikron bio znatno infektivniji, lakše se širio i bio otporniji na vakcine od orginalnog soja koji se prvi put pojavio u Vuhanu u Kini. Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu Milanko Šekler objašnjava da je bilo nekoliko sojeva koronavirusa, a da sada sojevi imaju podsojeve ili podlinije.

"Tako je delta imala skoro 200 različitih linija, omikron ima nekoliko linija koje se bitnije razlikuju od početnog omikron soja i to je nešto što je krajnje normalno kod virusa, svi oni mutiraju", ističe Šekler za RTS.

Kaže da su i prvi originalni sojevi mutirali, ali da se virus nalazi pod imunim pritiskom kako vreme prolazi, kako se prilagođava novom domaćinu, ali i kako proces vakcinacije odmiče.

"To znači da on u početku i nema neke potrebe da brzo mutira - svi su osetljivi i samo prelazi sa čoveka na čoveka. Kada virus sada sa nekog zaraženog treba da pređe na vakcinisanog, ima određeni pritisak i ne može lako da ga inficira. U najvećem broju slučajeva ne uspeva uopšte da ga inficira, a u slučajevima kada uspe, obično su to oblici virusa koji su mutirali i uspeli da se promene da bi se probili kroz imunitet", objašnjava doktor Šekler.

Naglašava da to znači da se i virus prilagođava ljudima, a ne samo ljudi virusu.

Vakcine protiv koronavirusa obučavaju imuni sistem da prepozna određeni deo originalnog virusa - 201 aminokiselinu koja omogućava virusu da se zakači na ljudske ćelije. Samo dve od tih aminokiselina su mutirane u delta varijanti.

Naučnici su u istraživanju rekli da postoji skoro 2.000 drugih načina na koje bi 201 ciljana aminokiselina mogla da mutira i još uvek može da se veže za ljudske ćelije.

Doktor Šekler objašnjava da se radi o malom delu virusa koji je proteinski što znači da su njegove osnovne jedinice aminokiseline i to u određenom redosledu i određenom položaju.

"Ako zamislimo aminokiseline kao da su perlice na jednoj oglici, da su sve različitih boja i da ih ima 23, 24 i da onda uzmete tu ogrlicu koja se sastoji od 1.200 aminokiselina i zgužvate je u određenom obliku - to je protein koji se vezuje za receptore ćelija u ljudskom organizmu", navodi Šekler.

Kaže da kada se promene pojedine perlice u redosledu ili dužina ogrlice, promne deluju kao male i teško primetne, ali su receptori odnosno virus vrlo osetljivi i na takve minimalne promene.

"Reaguju tako što će virus lakše da se vezuje ili će mnogo teže da se vezuje ili neće moći da se vezuje. Isto tako i u odnosu na imunitet koji smo dobili od vakcine - ili će u potpunosti odgovarati dalje ili može da se desi da u potpunosti ne odgovara, ali to se do sada nijednom nije desilo. Nikada se nije desilo da se stvorio novi soj, a da u potpunosti prethodne vakcine nisu štitile. Uvek su štitile u nešto manjem procentu, ali su štitile", naglašava doktor Šekler.

Napominje da to nije jedini imuni deo, već postoji i ćelijski koji je mnogo više otporan na pojedinačne promene i koji virus prepoznaje kao celinu, a ne samo na osnovu parčeta.

"Koronavirus neće nestati"

Doktor Šekler kaže da ne možemo da se dogovaramo sa virusom i usmeravamo ga u pravcu da svaki naredni soj bude zarazniji i sa blažim simptomima, ali naglašava da za sada prirodan proces evolucije i iskustva pokazuju da se to uglavnom dešava.

"Nije ni pravilo da on bude svaki put zarazniji, ali je pravilo da ukoliko postane zarazniji bude manje patogen. Zbog povećanja brzine širenja, on gubi na snazi odnosno na mogućnosti da izaziva teže simptome", objašnjava Šekler.

Kaže da je to dugogodišnji proces, gde se uz pomoć vakcina, preležavanja i evolucije treba prilagoditi virusu.

"On neće nestati, ja sam to govorio od samog početka. Jedini način da se ovo završi jeste da on postane i peti koronavirus kod ljudi kojim se niko ne bavi, osim eksperata, a da ogromnu većinu uopšte ne zanima, kao što medije sada ne zanima svinjski grip kojeg ima i danas i koji se širi u sezoni gripa u nekoliko desetina procenata svake godine u Srbiji", kaže Šekler.

Doktor Šekler ističe da se situacija menja nabolje, ali da jedna stvar mora da bude jasna "pametnjakovićima koji se nisu vakcinisali" - evropske zemlje koje ukidaju mere su prešle prag od oko 90 odsto vakcinisanih, dok je Srbija na 50 procenata.

"Mi bismo hteli da se ponašamo kao i svi oni, zaboravljajući da smo 50 odsto slabiji od njih i da nismo radili na našoj vakcinaciji. Imate situaciju da izbeglice koje odlaze iz Ukrajine u Rusiju prvo budu odvedene na punkt za vakcinaciju. Ljudi koji su izmučeni i gladni, a prvo što država misli jeste da ih zaštiti od moguće zaraze jer znaju da je virus i dalje jak, pogotov za osobe sa slabijim imunim sistemom", ističe Šekler.

Naglašava da je to poruka "kvazipatriotskim organizacijama i profesionalnim Srbima" kojima su, kako kaže, usta puna budućnosti Srbije i koji, tvrdi, najčešće šire vesti kako je virus izmišljen, kako je to glupost i kako "Zapad uzima lovu".

"Ja ih pitam kako je onda moguće da njihov omiljeni lik Putin naređuje da se svi vakcinišu, pa i i zbeglice. Jedini put ka izlasku iz ove pandemije jeste vakcinacija. Vidim da korona nije uopšte u fokusu izbornih tema i stranaka koje učestvuju. Izgleda da ih to ne zanima zato što izgleda i jedne i druge podjednako zanimaju svi glasovi - i vakcinisanih i nevakcinisanih, pa daj da ne kažem nešto protiv nevakcinisanih jer treba i oni da me zaokruže. To je politizacija i to me nervira", naglašava Šekler.

Što se tiče četvrte doze vakcine protiv koronavirusa, doktor Šekler kaže da bi trebalo da je prime starije i osobe koje imaju hronične bolesti i kod kojih je očekivano da neće imati jak imuni odgovor kao zdrave osobe. Naglašava da četvrta doza neće da šteti, a može da pomogne i svim ostalim ljudima koji žele da je prime.

(Espreso/RTS)