SVAKI SRBIN BACA OKO 108 KG HRANE GODIŠNJE: Stručnjak objasnio zašto ne treba bacati proizvode koji su u roku

U Srbiji svaki stanovnik baci oko 108 kilograma hrane po stanovniku godišnje, najviše bacamo voće, povrće i hleb.

U hotelima, restoranima, objektima brze hrane, prodavnicama, školama i vrtićima godišnje se baci oko 40.000 tona hrane, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

U Srbiji se baci oko 108 kilograma hrane po stanovniku. Istraživanje je pokazalo da četvoročlana porodica godišnje baci 432 kilograma hrane. Kako je istakao Vladimir Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, najviše se baci voća, povrća, mesa, ribe, jaja, hleba.

Istakao je da komercijalni objekti hranu bacaju u otpad, na deponije. Ta hrane ne može dalje da se upotrebi.

„Morfološki sastav hrane koju bacaju komercijalni objekti ne razlikuje se od bacanja hrane u koju baca jedna porodica. U školama i vrtićima baci se oko 60 odsto hrane, a maloprodajni objekti bace najviše voća", rekao je Vladan Šćekić.

Ističe da je neslavna statistika da je Srbija u samom vrhu u Evropi po količini bačene hrane i na tome treba da poradimo.

Suština istraživanja je da se utvrde osnovne vrednosti, kao parametar koji mora da se prati, da bi se obezbedio zakonodavni okvir. Francuska je vodeća država koja je pre nekoliko dana donela zakon o kažnjavanju onih koji bacaju hranu. Hrana mora da se donira dok je u roku.

"Pošto u našoj kulturi volimo da jedemo meso, a možda i zbog cene, meso najbolje čuvamo, pa ga malo bacamo. Bačeno voće i povrće se raspada na deponijama i ispušta metan, koji doprinosi efektu staklene bašte. To dovodi do ubrzavanja klimatskih promena. Ako padne kiša na deponiju koja nije sanitarna, te materije se cede i završavaju u podzemnim vodama i rekama", istakao je Šćekić.

„Cilj istraživanja je da se utvrdi linija od koje će se u budućnosti primenjivati set mera u bacanju hrane. Uz malo truda možemo postići smanjenje količine bačene hrane" istakao je Šćekić.

Ni u svetu nisu usaglašeni rokovi trajanja hrane, pa se koriste dve oznake: „upotrebljivo do", i „najbolje upotrebiti do". Upotrebljivo do se stavlja na proizvode koji imaju kratak rok i kada taj rok istekne oni više nisu bezbedni za upotrebu. Preporuka proizvođača je najbolje upotrebiti do, i do tog datuma proizvođač garantuje za kvalitet proizvoda.

Ključ za smanjenje količine bačene hrane su preventiva i dobro planiranje.

Bonus video:

(Espreso/RTS)