ČUVENI AKADEMIK VLADETA JEROTIĆ DOBIJA ULICU I SPOMENIK: Gradonačelnik Radojičić najavio podnošenje inicijative

Gradonačelnik Zoran Radojičić najavio je da će podneti inicijativu da jedna saobraćajnica bude nazvana počuvenom akademiku, kao i da mu u njegovom rodnom Beogradu bude podignuto obeležje.

- Srbija i Beograd mogu biti ponosni što je Vladeta Jerotić bio naš sunarodnik. Biti savremenik ovog istinskog erudite je privilegija koju smo mi imali. Kako bismo i buduće naraštaje upoznali s njegovim bogatim opusom i preneli im prave vrednosti, koje je Vladeta Jerotić za svog života promovisao, naša je obaveza da mu se odužimo tako što će jedna ulica u prestonici poneti njegovo ime i što ćemo mu podići spomenik - rekao je gradonačelnik Beograda.

Akademik Jerotić je bio naučnik koji je ostavio izuzetan trag na različitim poljima. Ostaće upamćen kao vrstan neuropsihijatar, psihoterapeut, filozof i književnik. Bio je neobičan i po tome što je iskoračio iz okvira akademske zajednice time što je omogućio da se pojavljivanjem, između ostalog, i u medijima veliki broj ljudi upozna sa njegovim radom, čime je dao dragocen doprinos našoj zajednici.

Radojičić je istakao da je kao direktor Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" bio u prilici da sarađuje s akademikom Jerotićem na projektu unapređenja rada UDK.

- Veoma sam ponosan na taj projekat, u okviru kojeg je prof. dr Jerotić održao predavanje pod nazivom "Lekovitost lepe reči". On zaista jeste bio čovek koji je svojom lepom rečju lečio, a mudrošću plenio. Bio je jedinstven u svemu i mora ostati zauvek upamćen - zaključio je prvi čovek Beograda.

BIOGRAFIJA ZA DIVLJENJE

Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, u Zadarskoj ulici, kao sin jedinac u činovničkoj porodici. Na Medicinskom fakultetu diplomirao je 1951. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije stekao je 1957. i nakon toga, od 1958. do 1961, boravio je u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj, gde je specijalizovao psihoterapiju.Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Preminuo je u 94. godini, 4. septembra 2018. Sahranjen je po sopstvenoj želji u porodičnoj grobnici na Novom groblju.

(Espreso / Novosti)