PROTEKLA GODINA ĆE OSTATI ZABELEŽENA U ISTORIJI! Da li se sprema veliki pohod na MESEC?
Lansiranje, Foto: EPA/MAXIM SHIPENKOV, Ilustracija

nova saznanja

PROTEKLA GODINA ĆE OSTATI ZABELEŽENA U ISTORIJI! Da li se sprema veliki pohod na MESEC?

“Boing” se nada novom pokušaju lansiranja negde u maju, a ako to uspe uslediće lansiranje sa ljudskom posadom

Objavljeno:
  • 13

Protekla 2021. godina verovatno će ući u anale svemirske istorije kao tačka prekretnica, trenutka kad su obični građani počeli da napuštaju Zemlju na redovnoj osnovi. Više posada lansirano je na nekoliko različitih letelica i u decembru je zabeleženo rekordnih 19 ljudi u bestežinskom stanju u svemiru. Osam od njih bili su privatni građani.

Ali uz sva postignuća iz 2021. – uključujući sletanje rovera na Mars, let dronom iznad površine crvene planete i lansiranje najmoćnijeg teleskopa ikad Džejms Veb – 2022. mogla bi da ispuni isto toliko obećanja, ako ne i više, piše Msn.com.

1 / 3 Foto: Printscreen

Par masivnih raketa, obe moćnije od “Saturna V” koji je odveo astronaute “Apola” na Mesec, spremne su da polete 2022. Ta lansiranja obeležiće prve značajne korake programa “Artemis” američke svemirske agencije NASA, koji želi da vrati čoveka na Mesec do 2025. i povede kampanju koja bi omogućila trajno prisustvo na Zemljinom satelitu.

Nakon godina razvoja i potrošenih milijardi dolara, NASA se konačno zagreva za lansiranje svoje rakete SLS (Space Launch System; svemirski lansirni sistem) i kapsule sa posadom “Orion”, koje su dizajnirane da vrate astronaute na Mesec po prvi put od “Apola”. Prva misija, poznata kao “Artemis I”, zakazana je za proleće - mart ili april – i poslaće “Orion” bez posade u orbitu oko Zemljinog satelita.

Ako sve prođe kako treba, uslediće “Artemis II” u maju 2024, koji bi ponovo poslao “Orion” u mesečevu orbitu, ali ovog puta sa ljudskom posadom. NASA se nada da će posada moći da sleti na Mesec do 2025, ali to će zavisiti od uspeha prethodnih probnih letova i sposobnosti kompanije “SpejsX” da pokrene svoju letelicu “Staršip”.

Kompanija američkog milijardera Ilona Maska je tokom prošle godine ubrazno radila na prvom orbitalnom lansiranju “Staršipa”, letelice koja je osvojila ugovor NASA-e vredan tri milijardi dolara, koji predviđa izgradnju sistema za sletanje koji bi nosio astronaute na lunarnu površinu najranije 2024. Maskova kompanija već obavlja teretne prevoze do orbitalne Međunarodne svemirske stanice i nazad, a u maju 2020. je prevezla i astronaute.

Mask je rekao da bi “SpejsX” mogao da pokuša lansiranje već na početku 2022. Za razliku od SLS, koji bi odbacio svoj raketni motor koji obezbeđuje potisak tokom lansiranja u okean, “Staršip” je dizajniran za višekratno korišćenje. Kad se “Staršip” nađe u orbiti, raketni motor bi odleteo nazad na lansirno mesto gde bi ga uhvatio par robotskih ruku.

-Sveobuhvatni cilj “Staršipa” je da bude u stanju da transportuje dovoljno tonaže do Meseca i Marsa. I da imamo samoodrživu bazu na Mesecu a na kraju i samoodrživi grad na Marsu – rekao je Mask ranije ove godine.

Uoči sletanja astronauta, NASA planira da pošalje naučne misije na lunarnu površinu. Te misije bi takođe obavljali ugovarači, kompanije koje bi agencija angažovala da isporuče naučne eksperimente i tehnološke demonstracije za koje NASA kaže da bi pomogle u proučavanju najbližeg suseda Zemlje i pripremi za ljudske misije.

Prva bi bila kompanija iz Hjustona “Intuitivne mašine” (Intuitive Machines), kojoj je cilj da isporuči naučne eksperimente na početku 2022. i ponovo kasnije iste godine. Ta druga misija, na južni pol Meseca, imala bi bušilicu koja bi ispitivala lunarni regolit u potrazi za ledom.

“Astrobotik” iz Pitsburga takođe planira da isporučuje tovare na lunarnu površinu na osnovu ugovora sa NASA.

Novozelandska kompanija “Rokit lab” (Rocket Lab) sa sedištem u Kaliforniji takođe ima zakazano lansiranje malog satelita na Mesec koji bi služio kao prethodnica za ljudske misije testiranjem orbite za svemirsku stanicu, poznatu kao “Kapija” (Gateway), koju se NASA nada da će poslati na Mesec. Kompanija, koja lansira sa svoje lokacije na Novom Zelandu, nada se da će imati prvo lansiranje iz SAD 2022 sa podloge koju koristi u objektu NASA-e na ostrvu Valups kod istočne obale Virdžinije.

Takođe planira da pokuša da vrati raketni motor sledeće godine. Za razliku od “SpejsX-a”, koji vraća prvu fazu svoje rakete nazad na lansirno mesto na tlu ili brodove na moru, “Rokit lab” planira da uhvati svoj relativno mali motor uz pomoć padobrana i helikoptera.

U 2022. takođe bi trebalo da se debituje niz novih raketa, uključujući “Vulkan” Ujedinjene lansirne alijanse (ULA) , koju bi Pentagon koristio za lansiranje satelita nacionalne bezbednosti. I kompanija “Relativiti spejs”, koja koristi 3D štampač da napravi svoje rakete, planira da prvo lansira svoje vozilo “Teran 1” sa Kejp Kanaverala u narednim mesecima.

I “Boing” se nada povratku u akciju. Kompanija je 2021 trebala da konačno obavi probni let svog “Starlajnera”, dizajniranog da nosi astronaute NASA-e do i od Međunarodne svemirske stanice (ISS). Ali, krajem 2019. letelica je pretrpela probleme sa softverom. Na lansirnu rampu se konačno vratila ovog leta - ali nikad nije poletela. Ovog puta problem je bio hardver, kako je rekla kompanija – zaglavilo se 13 ventila servisnom modulu, zbog čega je letelica vraćena u proizvodno postrojenje.

“Boing” se nada novom pokušaju lansiranja negde u maju, a ako to uspe uslediće lansiranje sa ljudskom posadom.

U narednoj 2022. svemirska stanica mogla bi da primi posetu još jednog novog vozila – “Drim čejser” korporacije “Sijera spejs”, svemirski avion koji izgleda kao minijaturna verzija spejs šatla. Kompanija je godinama razvijala svoju letelicu u nadi da će njome jednog dana leteti astronauti. Ali za sada, ima ugovor NASA-e za isporuku tovara i zaliha na svemirsku stanicu, a nedavno je objavila da je primila investiciju vrednu 1,4 milijarde dolara za koju kaže da će ubrzati njihov program.

Letelica “Dregon” Maskove kompanije “SpejsX”, koja je 2021. prevezla dve posade astronauta na svemirsku stanicu, nastaviće sa tim i u 2022. Takođe bi imala najmanje jednu misiju koju je iznajmio “Aksiom spejs”, u kojoj bi “privatni astronauti” koji plate 55 miliona dolara po osobi mogli da provedu nešto više od nedelju dana na stanici.

Kompanija “Blu oridžin” američkog milijardera Džefa Bezosa, koja je imala tri leta do ivice svemira 2021, planira u novoj godini još šest ili više suborbitalnih letova. A “Virdžin galaktik” britanskog magnata Ričarda Brensona nada se da će završiti svoje testiranje i početi da nudi komercijalne usluge sa svojim suborbitalnim letelicama za svemirske turiste.

Dok svi ti letovi obigravaju oko ivice svemira, naučnici i inženjeri NASA-e fokusiraće se više na udaljenije lokacije, one koje su od Zemlje udaljene milionima kilometara. Tamo u dubokom svemiru teleskop Džejms Veb počeće da se odmotava – već je uspešno razvio svoju antenu otkako je lansiran na Božić na raketi “Arijana 5”. NASA kaže da postoji lista od 344 mogućih kvarova a ako nešto krene pogrešno nema načina da se popravi.

Ali, ako uspe, teleskop će moći da uhvati svetlost udaljenu više od 13 milijardi godina i tako vidi početak formacije univerzuma, nakon Velikog praska. Za ovaj teleskop kažu da je “Apolo trenutak za nauku” i da bi mogao da odgovori na neka od najvećih pitanja astronomije.

-Čitava suština ovog je videti neviđeni univerzum. Džejms Veb će biti u mogućnosti da vidi fenomen koji Habl ne može da vidi, koji teleskopi na Zemlji ne mogu da vide. Šta ćemo to otkriti za šta nismo imali pojma da postoji? – zapitao se bivši šef naučnog odeljenja NASA-e Džon Gransfeld.

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media