NA 15 KM OD LOS ANĐELESA JE KATASTROFA: U dubinama okeana pronašli buriće sa toksičnim otpadom!

Samo 15 kilometara nadomak obale Los Anđelesa nazire se ekološka katastrofa, za koju je svega nekolicina ljudi čula, iako je problem nastao još pre 70 godina.

Dejvida Valentajna, naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji, radoznalost je odvela na oko 900 metara ispod površine okeana, a posle nekoliko sati istraživanja, njegova oprema je snimila toksični otpad koji tamo taložio od 40-ih godina prošlog veka, prenosi CBS njuz.

Pronađeno je oko 27.000 buradi krcatih otpadom, najverovatnije DDT-om, odnosno, opasnim insekticidom. Iako je kamera snimila samo deo buradi, jasno je da je njihov broj mnogo veći. Iako se ne može tačno utvrditi koliko ih ima, strahuje se da broj ide i do pola miliona.

Naučnici su sonarnom tehnologijom potvrdili nezvanične podatke da su od 1947. do 1961. godine velike kompanije bacale enormne količine otpada u okean.

"Ono što smo videli je bilo zapanjujuće", kazao je vođa projekta Erik Teril.

Još nije poznato šta se dogodilo s hemikalijama u tom otpadu, ali Teril smatra kako to smeće zasigurno ima uticaja na hranu koju jedemo.

"Postoje neke posledice na hranu koju i mi jedemo, ali još nismo sigurni koje su", kazao je.

To je samo deo ozbiljne priče o zagađenju duž obale južne Kalifornije, a o posledicama će se tek pričati pošto je nedavno otkriveno i da među populacijom morskih lavova postoji značajan porast pojave raka, tako da je svaka četvrta ova životinja bolesna.

Insekticid DDT je osmišljen 1939. godine i počeo je da se koristi tokom Drugog svetskog rata kako bi se trupe zaštitile od bolesti koje prenose insekti, poput malarije. Nakon rata, proizvodnja je cvetala i DDT je počeo redovno da se koristi u zaštiti useva, ali i plaža koje su se borile sa velikim brojem komaraca.

Ipak, 60-ih godina je utvrđeno da je otrovan. 1972. godine, zabranjen je u SAD.

Upravo je nekadašnji veliki proizvođač DDT-a, Montros hemikal korporejšn, stacioniran duž južne kalifornijske obale, kod grada Toransa. Decenijama se otrovni otpad odlagao na dva načina: jedan deo se bacao u odvodne i kanalizacione sisteme, koji vode do okeana, a drugi seo se odlagao u bačve koje su potom ukrcavane na barže. Plovila bi se udaljavala od obale oko 20 kilometara nakon čega bi se, nedaleko od ostrva Katalina, oslobađali otpada, takođe bacajući ga u vodu.

Iako je teško u to poverovati, sve je delimično bilo i dozvoljeno u to doba. Mislilo se da je okean toliko prostran da nikada ne može biti zagađen i ugrožen. Iako je dubina od 900 metara prilično velika, Valentajn kaže da se burad bacala i na mnogo manjim dubinama. Tragovi na njima pokazuju i da su isecana kako bi lakše tonula što je omogućilo i da se toksične materije izliju u okean.

Tek 80-ih godina se pojavio zvaničan izveštaj da se na dnu nalaze mnoge bačve sa opasnim otpadom, i da ih može biti oko pola miliona, međutim, i to je ignorisano.

Valentajn je zato odlučio da se uveri da li je to zaista istina, i nažalost, njegove sumnje su potvrđene.

DDT tako završava i lancu ishrane jer ga prvo progutaju mala okeanska bića koje potom jedu ribe i sisari. DDT se tako taloži u njihovim organizmima, a vlasti ovog dela Kalifornije upozoravaju ribare da ne jedu određene vrste riba. Uprkos svemu, ne možete se "zaraziti" DDT-jem plivanjem u vodi.

Morski lavovi su u najvećoj opasnosti. Prošlog decembra, studija, koja se bazirala na 30-godišnjem istraživanju, utvrdila je da 25 odsto odraslih morskih lavova ima rak. Prošle godine je čak njih 29 moralo da bude uspavano zbog bolesti. U svim slučajevima zabeleženo je prisustvo DDT u njihovim organizmima, a veruje se da ovaj otrov slabi imuni sistem.

Cela ova situacija ipak iziskuje još mnogo istraživanja, kažu naučnici.

Nije ni sigurno je li bolje taj otpad "počistiti" ili ne jer bi pomeranje buradi moglo da dovede do još većeg izlivanja hemikalija.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/CBS Njuz)