"NEŠTO NAJSTRAŠNIJE ŠTO SAM IKADA VIDEO": Hrvat opisao beg iz Kijeva sa suprugom i dvoje male DECE

Ogromne kolone na granici, uplakane majke sa decom i zvuk točkova prepunjenih kofera samo su deo prizora iz Ukrajine koji ovih dana potresaju svetsku javnost.

Iza svake od tih slika krije se priča. Jednu od njih za B92.net ispričao je Saša Kocijan.

Saša, inače državljanin Hrvatske, za portal govori o tome kako izgleda biti u Kijevu usred vojnih sukob a kako izgleda beg iz prestonice sa sve suprugom Ukrajinkom i dvoje male dece.

"Sve je počelo u četvrtak. Ispred benziskih pumpi, bankomata i supermarketa stvorile su se ogromne kolone", započinje svoju priču Saša, koji sa porodicom živi u okrugu Obolon, okrugu čije je ime zbog intenzivnih borbi sada zapamtio čitav svet.

Prvi korak bilo je skloniti se kod prijatelja koji žive sedamdesetak kilometara istočno od Kijeva.

"Želeli smo da odande ispratimo šta se dešava. Već u petak uveče smo primili vest – Rusi su zauzeli selo realtivno blizu nas. Tada smo odlučili da pobegnemo u Hrvatsku", nastavlja on za B92.net.

"Putovali smo 23 sata, prešli smo negde između 500 i 600 kilometara. Na putevima su strašne kontrole, policija, vojska, pa čak i lokalno stanovništvo".

Kako kaže, lokalci koji su odlučili da pomognu u odbrani svoje zemlje zaustavljaju i proveravaju automobile, a putnicima postavljaju razna pitanja. Sve u funkciji provere.

"Išli smo ka Ivano-Frankivsku, odlučili smo da pređemo preko Mađarske. Realno vreme koje je potrebno da do tamo dođete je četiri sata, a sada je trajalo 7-8 sati", priseća se Saša.

"Haos"

A na granici –haos. Kilometarske kolone.

"Na granici smo čekali 11 sati", objašnjava.

Uznemirujući prizori urezali su mu se u pamćenje.

"Majke sa decom pokušavaju da spasu živu glavu. Same, jer muškarci ne mogu da napuste Ukrajinu. Neke tako guraju kolica sa decom. To je nešto najstrašnije što sam ikada video", nastavlja Saša.

Zrno utehe pružaju, kaže, volonteri. Mnogo ljudi pokušava da pomogne. I u tome i uspeva.

"Sjajna atmosfera i organizacija. Volonteri idu od auta do auta i nude svašta – hranu, sokove, vodu, čaj, kafu, pa i pelene ukoliko su potrebne. Sve što imaju, to i dele. Čak i na izlazu iz Mađarske dobijate paket pomoći", objašnjava on i dodaje da je osim na granici, solidarnost osetio i od Ukrajinaca na zapadu.

"Imaju pozitivan duh i mentalitet. Spremni su da pomognu, nude smeštaj. Postoji i stranica preko koje možete da nađete mesto gde možete da boravite. Preko Bukinga i ostalih sajtova nema šanse da se nešto pronađe", navodi.

Na pitanje do čega je najteže doći, Saša Kocijan bez dileme odgovara – benzin.

"Najgore je doći do benzina, to se uvek traži. Kolone su predugačke. Mi smo prolazili kroz naselja i gradove gde je sve zatvoreno, sa natpisom da nema benzina. Kada smo konačno nailazili na pumpe koje imaju gorivo, punili smo rezervoar koliko je to moguće. Uvek se čeka, a na nekim benziskim pumpama postoje i restrikcije – možete uzeti 10 do 20 litara. Više ne", objašnjava on.

"Tamo su ostali tast i tašta"

Iako je sada sa porodicom na sigurnom, kaže da je zabrinut. Ukrajina je njegova druga kuća, a tamo mu se trenutno nalaze tast i tašta, zaglavljeni u Kijevu.

"Roditelji supruge su u Kijevu, takođe u oblasti Obolon. Kada se oglase sirene i izdaju upozorenja, ljudi se skrivaju po školama. Svaka škola ima svoje sklonište, a u novijim zgradama postoje podrumi koji su privremeno predviđeni za zaštitu".

Objašnjava i kako se dobijaju obaveštenja o eventualnim vazdušnim napadima.

"Upozorenja o vazdušnim napadima najviše se izdaju preko aplikacije DIA", ističe on i kaže da u Kijevu i dalje ima struje i interneta. I hrane u ukrajinskoj prestonici ima dovoljna, iako su kolone ispred marketa predugačke.

Za kraj razgovora, kaže da je spreman da pomogne svima kojima je pomoć neophodna.

"Pokušavamo da pomognemo i ostalima, svima kojima je to potrebno. Trudimo se da sakupimo sve neophodne informacije, koristimo razne grupe u te svrhe. Ima puno dobrih ljudi koji su spremni da ukažu pomoć. Ukrajina je moja druga kuća i osećam se obaveznim da učinim sve što je u mojoj moći", zaključuje Saša Kocijan za B92.net.

Podsetimo, nakon Putinove naredbe u četvrtak da se sprovede specijalna vojna operacija na Ukrajinu, sukobi na teritoriji te zemlje ne prestaju.

Zapadne države uvele su oštre sankcije Rusiji, EU je "zatvorila" nebo za ruske avione, dok zvaničnici pozivaju na diplomatsko rešenje situacije.

U ponedeljak su održani i pregovori između delegacija ovih dveju zemalja, ali očigledno nije bilo dogovora. Mesto održavanja ovih pregovora bila je Belorusija, na samoj granici sa Ukrajinom.

Istog dana održao se i razgovor između predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona, u kome su izneti uslovi ruske strane za okončanje trenutnih vojnih sukoba u Ukrajini:

• Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.
• Njen neutralni status.
• Priznanje ruskog Krima od strane Kijeva.

Međutim, ovde nije kraj. Sledeći sastanak Moskve i Kijeva održaće se na belorusko-poljskoj granici narednih dana, rekao je šef ruske delegacije na razgovorima sa ukrajinskom stranom, pomoćnik predsednika Ruske Federacije Vladimir Medinski.

Bonus video:

(Espreso/B92)