PUTIN OTKRIO SVOJE NAMERE JEDNOM REČENICOM? Evo šta bi mogao da bude sledeći KORAK ruskog lidera!

Iako se ceo svet nadao da do ovoga neće doći, Ukrajina je napadnuta. Ruski avioni su bombardovali aerodrome i druge vojne ciljeve širom Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin pravda svoju nezakonitu invaziju na susednu zemlju time što navodno želi da zaštiti prorusko stanovništvo u Donjecku i Lugansku, oblastima koje su proglasile nezavisnost od Ukrajine.

Međutim, Zapad smatra da je to samo izgovor, da nema nikakvog „genocida“, kako je to u više navrata tvrdio Putin koji je i priznao nezavisnost dve otcepljene ukrajinske teritorije.

Umesto toga, Putinovi ciljevi su, veruje se, da dodatno proširi teritoriju i moć Rusije, Zapadu pokaže da je Rusija i dalje velika sila i kazni one koji mu, poput Ukrajine, prkose.

Jedan od glavnih ciljeva mobilizacije ruskih kopnenih, morskih i vazdušnih snaga jeste opkoljavanje i vojno onesposobljavanje Ukrajine, kao i slabljenje tamošnjih vlasti.

Sledeće je zauzimanje Marijupolja?

Kao deo vojnih operacija, mnogi vojni analitičari vide preuzimanje luka na Crnom moru kao naredne Putinove korake.

Rusija je sprovodila vojne vežbe sa Belorusijom kao paravan za pripreme za ofanzivnu operaciju velikih razmera i izvršila invaziju praktično bez upozorenja.

Zajednička vežba Rusije i Belorusije bila je fokusirana na ofanzivu kombinovanog naoružanja, uključujući uspostavljanje nadmoći u vazduhu i pružanje vazdušne podrške velikim, mehanizovanim snagama.

Svet se u to i uverio. Napadnuti su ciljevi širom Ukrajine, a ruska vojska je stigla gotovo do samog Kijeva.

Stručnjaci za odbranu iz Atlantskog saveta objavili su procene koje zabrinjavaju.

Vojni analitičari dalje predviđaju aktivnosti i na moru.

„Na moru, predviđamo da bi ruska mornarica mogla da nastoji da kontroliše vodne puteve u Azovskom moru — uz moguće zauzimanje luke Marijupolj — dok povećava pritisak na sve jedinice NATO-a u Crnom ili Sredozemnom moru“, navode analitičari Atlantskog saveta.

Rusija je inače, u toku u četvrtak noći i tokom dana granatirala i Marijupolj, pa sve ukazuje na to da su analitičarske prognoze vrlo moguće.

„U nedavnim ruskim pomorskim vežbama u kojima su učestvovale četiri flote, videli smo da je fokus na protivpodmorničkom ratu, osmatranju, zajedničkim vazdušnim i protivvazdušnim operacijama i površinskom ratu. Ove vežbe verovatno pokazuju kako bi ruska mornarica delovala i držala u opasnosti brodove NATO-a“, navode oni..

Uz moguću buduću rusku aneksiju otcepljenih republika Donbasa, Rusija bi mogla da teži ka zauzimanju luke Mariupolj, kažu analitičari.

Marijupolj je značajna komercijalna luka u Azovskom moru i kontroliše veći deo izvoza žitarica i različitih pošiljki u regionu.

Slabljenje Kijeva i Zapada

Putin želi da preoblikuje evropsku bezbednosnu arhitekturu i poremeti odbrambena obećanja NATO-a bivšim sovjetskim državama. U tom cilju, Putin je spreman da vrati Ukrajinu u rusku orbitu („Ruski mir“) na bilo koji način. Svoje nemilosrdne namere sažeo je na posebno grub način na nedavnoj konferenciji za štampu: „Sviđalo ti se to ili ne, strpi se, lepotice moja“.

Tim se rečima obratio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, kada je tvrdio da se on ne pridržava pravila o prekidu vatre, uspostavljenim Sporazumom iz Minska.

Međutim, taj sporazum defakto krše obe strane već godinama, a Putinov ton je pokazao da definitivno ne smatra Zelenskog svojim pandanom, već da na njega gleda snishodljivo.

Zašto je Putin fiksiran na Ukrajinu? Kako je bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski objasnio početkom 1994, „Sa Ukrajinom potčinjenom, Rusija automatski ponovo postaje imperija".

Nasuprot tome, pojava jake, prosperitetne i demokratske Ukrajine, koja predstavlja održiv alternativni politički model za Ruse, predstavljala bi značajnu pretnju Putinovom legitimitetu i kontinuiranom držanju vlasti.

Putin za sada uspeva u svom cilju da stvori paniku u Ukrajini. Ljudi se masovno naoružavaju i strahuju za svoje živote. Ukrajinske vlasti se nadaju pomoći Zapada.

Veruje se da Putin želi da dovede do rušenja ukrajinske demokratski izabrane vlade i na njeno mesto dovede svoje poltrone.

U marionetskoj vladi bi se tako našli ljudi koji su njemu verni, kao što je to bio slučaj sa nekadašnjim predsednikom Viktorom Janukovičem.

Napad Rusije na Ukrajinu ima međutim i cilj da stvori haos na Zapadu. SAD, Evropska unija, Velika Britanija i drugi se muče da nađu rešenje. Sankcije su već najavljene protiv Rusije, ali je veliko pitanje da li će one uopšte imati ikakvog efekta i naterati Putina na povlačenje.

Nuklearna pretnja

U međuvremenu, Rusija nastavlja da koristi svoje nuklearne snage da signalizira Sjedinjenim Državama i NATO-u da dalje uključivanje u ukrajinsku krizu nosi rizik od nuklearnog sukoba. Nakon što je Rusija nezakonito anektirala Krim 2014. godine, Putin je zapretio da će odbraniti poluostrvo koristeći ruske nuklearne snage – da li bi isto moglo da se desi i za okupirani Lugansk i Donjeck? To se za sada čini malo verovatnim, ali bi moglo biti posledica eventualne aneksije.

Rusija vežba svoj nuklearni arsenal — najveći na svetu — na godišnjem nivou. Vežbe su ove godine održane ranije nego inače, samo nekoliko dana pre nego što je Rusija u ponedeljak odlučila da prizna Lugansk i Donjeck.

Putin je zajedno sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom nadgledao delove vežbi. Ovo dobija dodatni značaj s obzirom na nedavni plan Belorusije da revidira svoj ustav kako bi se omogućilo da se i na njenoj teritoriji nađe rusko nuklearno oružje.

Vežbe su uključivale testiranje relativno novog ruskog nuklearnog hipersoničnog oružja, uključujući balističku raketu Kinžal i protivbrodsku krstareću raketu Cirkon. Kao i mnoga ruska oružja sa dometom od nekoliko stotina do nekoliko hiljada kilometara, ona mogu da budu naoružana i konvencionalnim bojevim glavama i nuklearnim bojevim glavama, kažu stručnjaci.

(Espreso/Blic)