SITUACIJA SVE GORA: Ogroman skok cene prirodnog gasa

Cena prirodnog gasa u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu danas je skočila više od 25 odsto, javlja AFP.

Do ogromnog skoka cene gasa došlo je zbog velikog porasta potražnje uoči hladne zime koja se očekuje na severnoj hemisferi, navodi AFP.

Vučić: Srbija ima dovoljno gasa i struje

Podsetimo, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je komentarisao trenutnu energetsku krizu.

"Iznenada se približavamo velikom, možda i najvećoj krizi posle korone sa kojom se svet suočava. Kina već ima restrikcije električne energije, gasa, a ta kriza pogađa i celu Evropu. Cena gasa je dostigla i 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara. Da vidite kolika je to razlika - mi ga danas kupujemo po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara", rekao je Vučić dodavši da je bila veoma pametna odluka da izgradimo gasovod.

Vučić je rekao da Srbija gasa ima, kao i dovoljno struje za sebe, a dodao je da je jedan od razloga ove krize u Evropi uvođenje "karbon-taksi", dok je drugi razlog taj što su zemlje, u februaru i martu misleći da izlazimo iz korona-krize, sve industrijske kapacitete snabdele jeftinim gasom, potrošili ga, a da sa Rusijom nisu na vreme napravili ugovore o dugoričnom zakupu gasa, pa Putin sada može da odlučuje o ceni.

"Najbitnije je to da ćemo imati dovoljno struje i gasa. Ljudima će biti topli domovi - biće i struje i gasa, imaćemo više nego mnogi drugi u Evropi", istakao je predsednik dodavši da cena struje u dogledno vreme neće rasti.

Održive cene

Građani Srbije i srpska privreda imaće dovoljno gasa i struje, po održivim cenama, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je najavila za kraj oktobra i početak gradnje gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska.

Mihajlovićeva je rekla Tanjugu da energetska kriza u svetu jeste velika i napomenula da je u tom sektoru kriza uvek i politička odnosno energetsko - politička.

"Najvažnije za građane Srbije i privredu Srbije po pitanju energetske bezbednosti jeste da enegetnata ima dovoljno, Srbija će imati dovoljno i gasa i struje i to verujem po održivim cenama, bilo da pričamo o domaćinstvima ili industriji", poručila je Mihajlovićeva.

Objašnjava da je do energetske krize došlo zbog niza faktora, među kojima su i povećana tražnja za gasom nakon kovid krize, ali i dešavanjima u vezi sa gasovodom Severni tok 2.

"U EU je do rasta cena struje došlo zbog dva faktora. Jedan jeste rast cena prirodnog gasa, koji je dominantan u ceni struje, pre svega, zbog toga što je došlo do povećane tražnje, pa ga nema dovoljno, ali sa druge strane tu su i kvarovi na gasovodima koji dopremaju gas ka EU iz Rusije", navela je ministarka.

Dodaje da na aktualnu energetsku situaciju utiče i pitanje sertifikacije novog gasovoda Severni tok 2, koji još nema sertifikat.

"Takođe, na krizu je i uticao i ogroman izvoz LNG-a (tečnog prirodnog gasa - Liquefied natural gas) koji uglavnom ide ka Aziji, a ne tamo gde je, pre svega, potreban - Evropi. Sve je to dovelo do toga da raste cena prirodnog gasa, koji je direktno uticao na rast struje", objašnjava Mihajlovićeva za Tanjug.

Kaže da se situacija sa cenama u svetu neće tako brzo stabilizovati, kao i da će cena prirodnog gasa sigurno da raste do kraja ove zimske sezone.

Može se očekivati da će do februara da rastu cene i da će onda doći do stabilizacije cena, dodaje.

"Za Srbiju je važno po pitanju gasa to što imamo dugoročan ugovor sa Rusijom. Srbijagas i Gasprom već pregovaraju i od 1. januara imaćemo novi ugovor sa održivom cenom, pričamo pre svega o cenama za domaćinstava. Kada pričamo o ceni za industriju, treba znati da ne vezano za ovu krizu srpska preduzeća koriste gas po najvišoj ceni u Evropi. I to je nešto o čemu moramo da razmislimo kada budemo govorili o cenovnim tarifama, da li je to pravi način", istakla je Mihajlovićeva.

Sa druge strane, kada je reč o situaciji u svetu, napominje da i u Americi rastu cene gasa, a da je razlog povećana prodaja usled već tražnje i većeg izvoza LNG -a u azijske zemlje. Prema njenim rečima, američke kompanije su za oko 40 odsto više izvozile LNG ka Aziji nego što su snabdevale sopstveno tržište.

Kada je reč o Kini, Mihajlovićeva kaže da ta zemlja nema ni malo jednostavnu situaciju. Podseća da je Kina donela odluku o dekarbonizaciji do 2050. godine i navodi da ta zemlja ima ozbiljne probleme sa Australijom u snabdevanju uglja, koja je njen najveći snabdevač tim energentom.

"Sve je to napravilo da imamo žarišta u onim državama i delovima sveta koji su najvažniji i najviše vuku privredu celog sveta", dodala je ministarka energetike.

Ističe da je Srbija stabilna po pitanju snabdevanja gasom, pošto imamo sada dva pravca dotoka gasa, kao i da ćemo krajem ovog meseca početi da gradimo i gasni interkonektor sa Bugarskom.

"Verujem da počinjemo građevinske radove krajem oktobra, sve procedure su završene. Za Srbiju to znači mogućnost da se vežemo i za neke druge gasovode, da li ćemo da se vežemo za TAP ili TANAP odnosnoi za gas iz Azerbejdžana ili za gas koji će kasnije dolaziti od Izraella, to svakako za nas znači veću gasnu stabilnost", kaže Mihajlovićeva.

Kako je naglasila, zemlja koja ima najmanje dva pravca dotoka gasa, kao što mi sada imamo, kao i zemlja koja ima više dobavljača gasa koji znači jedno "energetsko-političko gorivo", svakako je energetski, ali i politički stabilna zemlja.

Dodaje da ćemo zahvaljujući gradnji gasnog interkonektora sa Bugarskom za oko dve i po godine moći da razmišlja i o nekom drugom snabdavaču gasa, a da to nije samo Rusija, kao i da ćemo po pitanju gasa svakako biti stabilni.

Po pitanju EPS-a, ministarka navodi da nas tu čekaju ozbiljne odluke i da neke stvari moraju da se menjaju.

"Jedno je pitanje danas da li EPS uspešno i efikasno radi svoj posao, a drugo da li može da radi još mnogo bolje, da li je energija koja se proizvede u EPS - u dovoljna, da li je kvalitetna i šta ćemo uraditi da EPS - om u narednom periodu da proizvodi mnogo više zelene energije, a manje iz lignita koji se se danas najmanje koristi".

Mihajlovićeva navodi se mnogi pozivaju na Nemačku i Poljsku kako koriste ugalj, ali da te zemlje velikim delom taj ugalj i uvoze, jer neće da koriste najnekvalitetniji ugalj lignit.

Mi ćemo sigurno u decenijama ispred nas smanjivati korišćenje lignita i povećavati proizvodnju struja iz velikih hidroelektrana i obnovljivih izvora, ali i gasnih elektrana, i tako sebi ozbezbeđivati stabilnost sistema, poručila je ministarka.

Takođe, poručuje svima koji bi da zaustave proces usmeren ka rešavanju klimatskih promena i zelenoj transformaciji, kako kaže, koji se gotovo raduju kada pričamo o visokim cenama struje, da moramo biti svesni da je to prevaziđena stvar i da je zelena agenda neminovna.

Mihajlovićeva kaže da Srbija, bez obzira na ovu enegetsku krizu oko cena električne energije, mora da napravi plan šta će u narednih 20 ili 30 godina da radi sa svojim termolektranama, da li će imati dovoljno uglja i kog uglja.

EPS nije u prethodnih 30 godina izgradio nijedan novi elektroenergetski kapacitet i investicije u tom sektoru mora da se realizuju efikasnije i brže, kao i da budu okrenute zelenoj energiji, zaključila je Mihajlovićeva.

Inače, cene gasa na berzi stalno rastu i nedavno su dostigle oko 1.500 dolara za 1.000 kubnih metara. Takođe, rastu i cene karbon taksi koje, takođe, utiču na cenu struje na evropskom tržištu i očekuje se da će do kraja godine biti između 80 i 90 evra. Samo tokom septembra cena gasa za potrošače u EU je porasla za oko 17 odsto, zbog čega EU razrađuje moguće mere i očekuje se da naredne nedelje Evropska komisija objavi spisak mera.

Bonus video:

(Espreso/B92)