TALIBANI PRED POTPUNIM KOLAPSOM? Država im se urušava pred OČIMA, preti ekonomski krah

Zloslutno je zazvučala izjava talibanskog glasnogovornika da se protive daljnjem odlasku stanovništva iz zemlje. Prva je, opravdana pomisao bila da se kane odmazditi svima koji su radili za strance, a nisu stigli pobeći. Ali, glasnogovornik Zabihullah Mujahid pojasnio je da im trebaju obrazovani i obrazovane kako bi mogli uspostaviti održiv institucionalni sistem, trebaju njihovo znanje. Ako je suditi prema tome, talibani uče iz pogrešaka učinjenih u prvom dolasku na vlast. Njihovi živopisno obučeni borci su dobri da se koriste kalašnjikovom, ali nisu u stanju upravljati ičim ozbiljnijim u sistemu.

Jer, zemlja se našla u ozbiljnim problemima dok teče razdoblje evakuacije. Talibani nisu preuzeli vlast, a dosadašnji sistem ne može funkcionisati. Guverner Da Afghanistan Bank, središnje banke, napustio je zemlju, najveći deo rezervi je izvan dometa talibanske vlasti, a brzi vojni napredak talibana još je pre ulaska u Kabul srušio vrednost lokalne valute u odnosu na dolar, što je, pak, izazvalo rast cena.

Nakon što su sunitski ekstremisti ušli u glavni grad, zatvorene su banke, niko ne puni bankomate koji su prazni i ljudi, koji imaju nešto novca, ne znaju kako do njega doći. A rast cena se nastavlja. Dodatni je problem što su urede zatvorili Western Union i firme koje prebacuju novac iz inostranstva.

Milijarda evra iz EU

Tako je stanovništvo lišeno i doznaka iz inostranstva. To za talibane iz razdoblja 1996. - 2001. ne bi bio neki problem, ali sada jest. Ekonomski kolaps bio bi možda i poguban za grupu koja kani vladati celim Avganistanom.

Uz to, miionima Avganistanaca preti glad zbog kombinacije sukoba, suše i pandemije koronavirusa, rekao je šef Svetskog programa za hranu (WFP) i pozvao političke lidere da hitno deluju. "Stiže oluja svih oluja zbog nekoliko godina suše, sukoba i gospodarskog kolapsa, pogoršanih kovidom", rekao je David Beasley za Reuters u Dohi. "Broj ljudi kojima preti glad sada je porastao na 14 miliona", istaknuo je.

Avganistan ima oko 38 milionna stanovnika. Da bi se izbegao taj scenarij, WFP bi trebao prikupiti 200 miliona dolara do septembra. Talibani im, navodi Beasley, omogućavaju neometan rad.

Dodatni je problem što su međunarodni donatori punili 70 do 80 posto avganistanskog proračuna. Sada se za njih, ali i ostale humanitarne agencije otvara moralno pitanje: treba li pomagati režim koji će voditi talibani? Dovodeći istodobno u pitanje dobrobit stanovništva. Snažni su glasovi koji tvrde da treba ići u smeru ograničavanja pomoći, čak i na štetu običnih ljudi, jer će tako talibani biti dovedeni u bezizlaznu situaciju.

Bivši američki ambasador u Kabulu Michael McKinley smatra da je to pravi put. Drugi upozoravaju da bi to izazvalo jačanje ekstremizma i migracija. U celom tom metežu Iran je poslao pomoć u gorivu i najavio da će nastaviti. Talibani su ukinuli namete na taj uvoz kako bi smanjili cenu goriva na unutrašnjem tržištu koja je takođe porasla.

EU je objavila da će do daljnjega zadržati milijardu evra namenjenih pomoći Avganistanu za sledećih sedam godina dok ne dobije "čvrsta jamstva" i vidi "verodostojne poteze" da se režim pridržava temeljnih ljudskih prava. Proračun Avganistana bio je oko šest milijardi dolara.

"Obustavili smo isplate u našim poslovima u Avganistanu i pozorno pratimo i procenjujemo situaciju u skladu s našom internom politikom i procedurama", izjavila je glasnogovornica Svetske banke u Washingtonu. "Duboko nas zabrinjava stanje u Avganistanu i uticaj na razvojne projekte u zemlji, posebno one namenjene ženama. Zajedno s partnerima istražujemo mogućnosti daljnjeg angažmana kako bi se sačuvali teško izboreni rezultati i nastavila potpora narodu Avganistana", dodala je.

Šef središnje banke

Svetska je banka od 2002. godine osigurala pet milijardi dolara pomoći, od čega 4,8 milijardi subvencija, a trenutno radi na 12 projekata vrednih 940 miliona dolara.

Talibani su imenovali Hajija Muhammada Idrisa, člana ekonomskog odbora, novim šefom središnje banke. Na to su mnogi reagirali s nevericom jer Idris nema iskustva u vođenju monetarne politike. Nakon toga je objavljena odluka o zabrani izvoza metalnog otpada, a talibani jamče da će svi javni zaposlenici dobiti plate te da će se banke otvoriti u "skoroj budućnosti".

Talibani velike nade polažu u rudno bogatstvo koje se procenjuje na više od hiljadu milijardi dolara, Kina je zainteresirana za eksploataciju što bi tražilo ulaganja.

Visoko na popisu su i projekti prometnih koridora koji bi spojili Srednju Aziju, nerazvijeno područje, ali bogato fosilnim gorivima, s razvijenom i propulzivnom Južnom Azijom. Svi ti projekti traže vreme, a talibanima novac treba sad i odmah. Ono što stiže od trgovine drogom neće biti dostatno.

(Espreso/ Jutarnji)