KAKVA JE VEZA IZMEĐU TALIBANA I ISLAMSKE DRŽAVE? Šta im je zajedničko i da li se tolerišu međusobno?!
Talibani, Foto: Twitter printscreen

treba znati

KAKVA JE VEZA IZMEĐU TALIBANA I ISLAMSKE DRŽAVE? Šta im je zajedničko i da li se tolerišu međusobno?!

Talibani su se prvi put pojavili 1994. godine za vreme građanskog rata u Avganistanu, njene redove uglavnom čine studenti - po kojima je grupa dobila ime na paštunskom jeziku

Objavljeno:

Talibani i Islamska država (ID) su sunitske islamističke ekstremističke grupe, koje žele da formiraju autoritarnu državu pod strogim šerijatskim zakonom i spremne su da upotrebe nasilje kako bi postigle svoj cilj.

Dve sile su zapravo neprijatelji, koji su se žestoko borili od 2015. godine, kada je ID formirala Islamsku državu-provinciju Horasan (ISKP) u Avganistanu, u vreme kada je prvi put pokušala da proširi svoj geografski domet izvan Iraka i Sirije.

Talibani su se prvi put pojavili 1994. godine za vreme građanskog rata u Avganistanu, njene redove uglavnom čine studenti - po kojima je grupa dobila ime na paštunskom jeziku. Mnogi od njih bili su borci otpora mudžahedina, koji su se borili protiv okupacije od strane Sovjetskog Saveza 1980-ih.

Fundamentalistički islamistički pokret Deobandi poreklom je iz paštunskih područja istočnog i južnog Avganistana i severnog Pakistana, talibane je predvodio Mulah Mohamed Omar i osvojio je prvu provinciju Herat, a onda i celu zemlju do septembra 1996. godine. Tada je zbacio režim Burhanudina Rabanija, osnovao islamski Emirat Avganistana i učinio Kandahar prestonicom, prenosi Independent.

Njegovu tiransku vladavinu, obeleženu masakrom protivnika, uskraćivanjem zaliha hrane UN-a izgladnelim građanima i ugnjetavanjem žena, koalicione snage predvođene SAD-om naglo su okončale u decembru 2001. godine u znak odmazde zbog razornog uništenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku u septembru iste godine od strane Osame Bin Ladena i Al Kaide. U terorističkom napadu tada je poginulo 2.996 ljudi i povređeno je 25.000.

Otada su se talibanski borci pregrupisali kao pobunjenici i nastavili su borbu za preuzimanje Avganistana od američkih mirovnih snaga.

Islamsku državu je osnovao džihadista iz Jordana Abu Musab al-Zarkavi 1999. godine, pre nego što je postao svetski poznat kada je isterao iračke snage iz ključnih gradova na zapadu zemlje 2014, proglasivši se svetskim kalifatom - i kasnije osvojivši delove istočne Sirije pre nego što je na kraju predao Mosul i Raku 2017, kada su intervenisale međunarodne snage.

Osnovao je Islamsku državu-provinciju Horasan (ISKP) u provinciji Nangarhar u istočnom Avganistanu u januaru 2015. godine, i regrutovao je pobegle talibane, posebno one koji su bili nezadovoljni nedostatkom uspeha sopstvenog rukovodstva na bojnom polju.

Formiranje ISKP-a nateralo je lidera talibana Mulaha Akhtara Mohamada Mansura da napiše pismo svom protivniku iz ID, Abu Bakru al-Bagdadiju. Pozvao ga je da odustane od regrutovanja nezadovoljnih i tvrdio da bi svaki rat za njihov sličan cilj u Avganistanu trebalo da se vodi pod vođstvom talibana.

Borbe između dve strane izbile su u junu 2015. godine, ali i između dve odvojene frakcije talibana u provinciji Zabul tog novembra oko toga da li će se udružiti sa Islamskom državom ili ne.

Nove borbe izbile su u aprilu 2017. godine kada je ISKP zarobio trojicu dilera droge, koji su prodavali opijum kako bi prikupili novac za talibane u severnoj provinciji Džauzdžan, i u maju 2017. godine kada su u borbama između dve strane duž iranske granice poginula 22 militanta.

Talibani su sledećeg leta pokrenuli ofanzivu da izbace ID iz Džauzdžana. Tada je 7.000 ljudi raseljeno iz svojih domova.

Taj konflikt u julu završio se porazom za ISKP, koji je pretrpeo dodatne zastoje u okršajima sledeće godine, pre nego što su ih SAD i avganistanska vojska krajem 2019. skoro potpuno iskorenili. Međutim, prema poslednjim procenama, veruje se da je oko 2.200 članova ISKP-a i dalje aktivno u Avganistanu.

U februaru 2020. godine, administracija Donalda Trampa potpisala je mirovni sporazum sa talibanima u Dohi, Kataru, u kojem se ova druga grupa obavezala da će druge islamističke ekstremiste, uključujući ID, držati izvan zemlje.

Avganistan se ponovo nalazi u haosu nakon što su talibani ponovo osvojili prestonicu Kabul u nedelju i proglasili je Islamski Emiratom, nakon što je predsednik Ašraf Gani napustio predsedničku palatu i pobegao.

Do osvajanja Avganistana došlo je nakon povlačenja američkih trupa iz zemlje prošlog meseca po naređenju predsednika SAD Džoa Bajdena. Njihov odlazak dolazi skoro 20 godina nakon što je američka vojska isterala istu frakciju iz Kabula na početku rata Džordža B. Buša protiv terorizma, kao odgovor na 11. septembar.

Bajden je izrazio svoju odlučnost da odgovornost za policijski nadzor nad Avganistanom ne prenese na petog vrhovnog komandanta po okončanju sopstvenog mandata u Beloj kući i veruje u avganistansku vojsku, u koju su SAD uložile skoro jedan trilion dolara za dve decenije, kako bi talibane držali podalje.

Pored haotičnih scena u Kabulu dok su ljudi bežali na aerodrom u nadi da će pobeći iz zemlje, zabrinjavajuće je i da je 5.000 zatvorenika oslobođeno iz zatvora u vazdušnoj bazi Bagram, koju su Amerikanci okupirali do nedavno. Među zatvorenicima navodno ima boraca Islamske države i Al Kaide.

Govoreći za medije, bivši američki ministar odbrane Leon Paneta dao je oštru ocenu katastrofe koja se odvijala.

- Talibani su teroristi i oni će podržati teroriste. Ako oni preuzmu kontrolu nad Avganistanom, nema sumnje da će pružiti sigurno utočište za Al Kaidu, Islamsku državu i terorizam uopšte. Iskreno, to predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država - zaključio je on.

Bonus video:

Albanci prekrajajaju istorijske činjenice o Kosovskom boju
01:38

Albanci prekrajajaju istorijske činjenice o Kosovskom boju

(Espreso / Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media