KAKO JE PUTIN ORGANIZOVAO NAJVEĆU KRAĐU U ISTORIJI: Kremlj preko tajnih službi utiče na rezultat izbora u SAD!

Još samo malo je ostalo do predsedničkih izbora u SAD, a sudbina cele planete zavisiće od onog što će se desiti u utorak 8. novembra.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Predizborna kampanja, koja je dobrim delom iza nas, bila je ubedljivo najprljavija i najuzbudljivija u istoriji. Prvi put otkako SAD postoje, jedna strana sila je uticala suštinski na tok izbornog procesa.

Rusija je, ceo svet priča o tome, a iz kampanje Hilari potvrđuju, cela uz Trampa, a sva priča o skandaloznom curenju mejlova Hilari Klinton ima izvor u Moskvi.

Tomas Rid, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu i autor knjige "Rise of the Machines" napisao je za magazin Esquire tekst koji otkriva šta se zaista dešava u ovim po čovečanstvo sudbonosnim vremenima.

Prenosimo njegov ceo tekst.

- Jednog apriliskog popodneva ove godine, ruski predsednik Vladimir Putin bio je glavna zvezda okupljanja oko 400 novinara, blogera i direktora medija u Sankt Peterburgu. Obučen u glatko plavo odelo, Putin je izgledao opušteno, i bio je čak opušten dok su mu novinari postavljali pitanja. Oko jedan sat posle početka foruma, mladi bloger u plavom džemperu je uzeo mikrofon i pitao Putina šta misli o takozvanim Panamskim papirima.

Bloger je mislio na ukupno više od 11 miliona kompjuterskih fajlova koji su ukradeni od Mossack Fonseca, panamske pravne firme. Ovo curenje dokumenata je bilo najveće u istoriji, i iznosilo je 2,6 terabajta podataka, dovoljno da se napuni više od 500 DVD-ova. Trećeg aprila, 4 dana pre početka foruma u Sankt Peterburgu, grupa međunarodnih medija objavila je prve u seriji tekstova zasnovanih na procurelim fajlovima. Za ovo im je bilo potrebno više od godinu dana istraživanja.

Ova serija tekstova otkrila je masivnu korupciju: pravna navigacija Mossack Fonseca korišćena je da se sakriju milijarde dolara. Centralna tema izveštaja ove grupe medija bila je "babuška" napravljena od tajnih kompanija i posrednih kompanija, vrednih oko 2 milijarde dolara, koje pripadaju unutrašnjem krugu Putinovih ljudi, i za koje se nagađalo da sadrže deo enormnog ličnog bogatstva predsednika Rusije.

Kada je Putin čuo pitanje blogera, na licu mu se pojavio poznati zluradi osmeh. Klimnuo je glavom polako i samouvereno, pre nego što je počeo da recituje spisak poniženja koje su SAD nanele Rusiji. Putin je podsetio publiku na skrajnjavanje Rusije tokom rata na Kosovu od 1998. godine i na ono što je video kao američko mešanje u Ukrajini, nedavno.

Vrativši se na Panamske papire, Putin je citirao Wikileaks, insistirajući da "zvaničnici i državne agencije SAD stoje iza svega". Cilj Amerikanaca je, rekao je, da oslabe Rusiju iznutra: "da šire nepoverenje prema vlastima i organima vlasti unutar društva".

Iako je uska interpretacija Putinovih optužbi bila odbranjiva - kao što su iz Wikileaksa istakli, jedan od članova konzorcijuma "Panamskih papira" je dobio finansijsku pomoć od USAID, federalne agencije - njegovo šepurenje i sigurnost, kad je reč o aktivnostima Amerike ima i verovatnije objašnjenje: Putinova vlada je pripremala veliku, tajnu kampanju političke sabotaže, kampanju bez presedana, usmerenu na SAD i njene saveznike, više od godinu dana.

Ruska kampanja je došla na videlo tek u junu, kada je Vašington post preneo da su "ruski vladini hakeri" prodrli u servere Demokratskog nacionalnog komiteta. Hakeri, krijući se iza zloslutnih nadimaka kao što su "Guccifer 2.0" i "DC Leaks", odneli su svoju prvu žrtvu u julu, u liku Debi Veserman Šulc, predsedavajuće Demokratskog nacionalnog komiteta, čije privatne mejlove je objavio Wikileaks u danima koji su prethodili konvenciji Demokratske stranke.

Do avgusta, hakeri su naučili da koriste jezik Amerikanaca frustriranih Vašingtonom, kako bi stvorili sumnju u integritet izbornog sistema: "Kao što vidite, američki predsednički izbori postaju farsa", pisali su iz Rusije.

Napadi na političke organizacije i ličnosti okupirali su mnogo medijske pažnje ove godine. Ali na mnoge načine, hakovanje Demokratskog nacionalnog komiteta je bilo samo uvod u ono što mnogi bezbednjaci video kao još drskiji čin: hakovanje najtajnije američke obaveštajne službe, NSA.

Ruski špijuni nisu, naravno, čekali leto 2015. da bi počeli da hakuju Sjedinjene Države. Prošle jeseni je, štaviše, obeležena 20. godišnjica prvog slučaja digitalne špijunaže između dve države. 1996. godine, pet godina posle kraja SSSR, Pentagon je počeo da detektuje velike upade u mrežu iz Rusije.

Kampanja je za zadatak imala skupljanje podataka: Kad god su špijuni iz Moskve pronašli put da upadnu u kompjuter američke vlade, usledilo je bančenje, i oni su pokrali sve fajlove koje su mogli da pokradu.

1998. godine, kad je FBI ovoj kampanji hakovanja dao šifrovani naziv "Lavirint na mesečini", Rusi su preuzimali strane kompjutere i koristili ih kao čvorove za hakovanje. U vreme kad je dajal-ap konekcija od 56 kilobajta u sekundi bila dovoljna da se otvaraju sajtovi kao što su Pets.com i AltaVista, ruski operateri uspeli su da skinu nekoliko gigabajta podataka sa kompjutera američke mornarice, u jednoj jedinoj sesiji.

Uz nesvesnu pomoć proksi mašina - među kojima su bili i superkompjuter mornarice u Virdžinija Biču, server u neprofitnoj organizaciji u Londonu i kompjuterska laboratorija u javnoj biblioteci u Koloradu - ovaj poduhvat je ponovljen stotinama i stotinama puta.

Na kraju, Rusi su ukrali ekvivalent, procenila je kasnije Obaveštajna služba avijacije, "hrpe papira koja bi, da se naređaju jedan na drugi, bila triput viša od Vašingtonskog spomenika".

Taktika Rusa postajala je sofisticiranija, kako je vreme prolazilo; počeli su da hakuju i satelite, kako bi sakrili tragove. Ali dok su se menjala šifrovana imena Amerikanaca, koji su pokušavali da prate ruske hakere, od "Lavirint na mesečini" do "Oblak oluje" i "Znak tvorca", sama operacija se nije zaustavljala.

Tokom sledeće dve decenije FSB (naslednik KGB) i GRU (ruska glavna vojna obaveštajna služba) su napadale političke i vojne ciljeve, dok su NSA i britanska GCHQ radile to isto na drugoj strani.

Ovakva vrsta špijunaže je bila uobičajena, nastavak dugotrajne tradicije. A tokom hladnog rata, i SSSR i SAD su se suptilno, a ponekad i tajno, mešale u izbore u drugim državama. Ono što se promenilo u godini koja je iza nas, međutim, ono što je učinilo hakovanje Demokratskog nacionalnog komiteta novim i zastrašujućim - je odlučnost Rusije da iskombinuje jedno i drugo.

Prvi put u istoriji Rusija je iskoristila operaciju hakovanja, onu kojom su skupljene i objavljene ogromne količine ukradenih informacija, kako bi se umešala u američke predsedničke izbore. Inspiracija i obrazac za ovaj novi napad je otrovni koktel činjenica i izmišljotina koji Rusi zovu "kompromat", ili kompromitujući materijal.

Kompromat je korišćen od strane SSSR od 50-tih godina prošlog veka, ali 1999. godine Kremlj ga je osvežio, dajući mu visokotehnološki apdejt. Dok su se, te godine, parlamentarni izbori približavali, a postsovjetska korupcija je bila na vrhuncu, vlada Borisa Jeljcina iskoristila je anonimne websajtove kako bi namazala blatom lidere opozicije.

Jedan poznat kompromat je pokrenut samo kako bi se ocrnio gradonačelnik Moskve, zvezda opozicije u rađanju, čovek koji je imao na umu predsedništvo. Krajem 2009. godine, visoki zvaničnik Velike Britanije u Rusiji bio je prinuđen da da ostavku, pošto se na webu pojavio četvorominutni video snimak na kojem se vidi kako on vodi ljubav sa dve plavuše u javnoj kući.

Jedna od prvih američkih ciljeva kompromata bila je Viktorija Nuland, koja je bila američki diplomata u Evropi tokom Obaminog drugog mandata. U februaru 2014. godine, na vrhuncu krize u Ukrajini, Nulandova je snimljena krišom kako priča preko telefona sa američkim ambasadorom u Kijevu.

Frustrirana sa mlakim odgovorom Evrope na krizu u Ukrajini, Nulandova je rekla "jebeš EU". Ubrzo potom, pomoćnik potpredsednika ruske vlade tvitnuo je link prema presretnutom telefonskom pozivu. Stejt dipartment nazvao je ovu aferu "novim dnom ruske špijunske tradicije".

Curenje razgovora Nulandove izazvalo je manji diplomatski poremećaj između EU i SAD: Ali kompromat kampanja od prošle godine izgleda da je usmerena ka mnogo većem cilju: američkom izbornom sistemu. Prema Rojtersu, FBI je prvi put kontaktirao Demokratski nacionalni komitet u jesen 2015. godine, posredno upozoravajući demokrate da provere svoju mrežu.

Tek u maju, međutim, DNC je tražio pomoć od CrowdStrike, firme za sajber-bezbednost, kompanije koja je imala iskustva sa identifikacijom digitalne špijunaže koju su sprovodile države. CrowdStrike je odmah otkrio dve sofisticirane grupe špijuna, koje su krale hiljade dokumenata od demokrata.

CrowdStrike je uskoro mogao da rekonstruiše hakove i identifikuje hakere. Jedna od grupa, poznata firmi kao Cozy Bear, ušla je u sistem DNC prethodnog leta. Druga, zvana Fancy Bear, upala je u sistem nedugo pre Putinovog pojavljivanja na forumu u Sankt Peterburgu.

Na opšte iznenađenje, pošto su istraživači sumnjali da su obe grupe instrukcije dobijale od ruske vlade, napadači nisu bili svesni akcija onih drugih.

U međuvremenu, misteriozni sajt nazvan DC Leaks registrovan je 19. aprila. Rano u junu, tviter nalog povezan sa ovim sajtom počeo je da deli linkove privatnih razgovora Filipa Bridlava, koji je, do pre par nedelja, bio vrhovni komandant NATO u Evropi. DC Leaks je bio dobro napravljen sajt, ali kao da niko nije obraćao pažnju na njega do ranog jula.

14. juna, manje od sat pošto je Vašington post objavio da je došlo do upada u sistem DNC, CrowdStrike je objavila izveštaj o metodima koje su koristili hakeri. Firma je takođe uradila nešto neobično: imenovala je ruske špijunske agencije koje je smatrala odgovornima za jakovanje. Fancy Bear, tvrdila je ova kompanija, radio je na način koji je sugerisao pripadnost GRU, a Cozy Bear je bio povezan sa FSB.

Dan pošto je Vašington post objavio priču, pojavio se sajt za koji se tvrdilo da je vlasništvo hakera koji se predstavljao kao Guccifer 2.0 (Guccifer je nadimak rumunskog hakera koji je, između ostalog, upao u i-mejl sestre Džordža W. Buša). Administratori sajta, koji su se nazvali Guccifer 2.0, odbacili su navode CrowdStrike, insistirajući na tome da je upad u sistem DNC uradio "jedan haker".

Kao dokaz, Guccifer je objavio 11 dokumenata iz DNC, među kojima je bio i fajl o istraživanju Donalda Trampa, kao i lista donatora Demokratske stranke. U nedeljama koje su usledile, Guccifer je ponudio intervjue i dokumente nekolicini novinara, ali je napisao da je "glavni deo papira, hiljade fajlova i mejlova, dao Wikileaksu".

Na kraju, više od dve hiljade poverljivih fajlova iz DNC je objavljeno. Kroz celu kampanju, Guccifer je nastavio da tvrdi da je on jedina osoba koja stoji iza hakovanja i objavljivanja. "Ovo je moj lični projekat i ja sam ponosan na njega", napisao je on krajem juna. Ali nekoliko traljavih greški uskoro je otkrilo ko zaista stoji iza operacije.

Otkrivanje je usledilo brže nego što je iko mogao da očekuje. Kako su Gucciferovi fajlovi objavljeni, tako je i armija istraživača, uključujući hakere iz stare škole, bivše špijune, bezbednosne savetnike i novinare, počela da istražuje hitno puštene podatke. Neformalne, samoorganizovane grupe detektiva diskutovale su o svojim otkrićima na zaštićenim aplikacijama za slanje poruka, kao što je Signal.

Mnogi od samoimenovanih analitičara nikad se nisu videli uživo, a ponekad nisu ni znali kako se zaista zovu, ali bili su ujedinjeni u svojoj radoznalisti i besu. Rezultat je bila open-sors kontraobaveštajna operacija bez presedana: nikad u istoriji obaveštajna analiza nije urađena tako brzo, tako javno, i od strane toliko ljudi.

Mat Tejt, bivši operater GCHQ, koji tvituje sa naloga "pwnallthethings", bio je posebno plodan. Samo nekoliko sati posle prvog Gucciferovog objavljivanja, u veče 15. juna, Tejt je pronašao nešto zanimljivo. Jedan od prvih objavljenih dokumenata je modifikovan na kompjuteru sa ruskim podešavanjima za jezik, od strane korisnika zvanog "Feliks Dzerzhinsky".

Ovo je, inače, ime osnivača Čeke, sovjetske tajne policije, ličnosti čiji mitski značaj je najbolje oslikavala statua od 15 tona koja je nekad stajala ispred sedišta KGB. Tejt je tvitnuo sliku metadata podešavanja ovog dokumenta, koji su, po njegovom mišljenju, pokazali propust u operativnoj sigurnosti.

Druga greška je imala veze sa kompjuterom koji je korišćen kako bi se kontrolisala operacija hakovanja. Istraživači su otkrili da je maliciozni softver, ili malver, korišćen kako bi se provalilo u DNC, kontrolisala mašina koja je bila akter hakovanja nemačkog parlamenta 2015. godine. Nemački obaveštajci su kasnije otkrili da je upad u Bundestag izvela ruska GRU, ili Fancy Bear.

Bilo je i drugih grešaka, kao što je ruski emodži ")))", i mejlova novinara koji su eksplicitno povezivali Guccifera 2.0 sa DC Leaksom, kao što je pokazala firma za online bezbednost ThreatConnect. Ali najveća greška hakera bila je ona koju su napravili sa mejlovima koje su koristili kako bi otpočeli svoj napad. Kao deo takozvane "spear-pshishing" kampanje (žrtva dobija mejlove za koje joj se čini da ih je poslao neko poznat), Fancy Bear je poslao ove mejlove hiljadama korisnika širom sveta.

Mejlovi su bili napravljeni tako da navedu žrtvu da klikne link koji onda instalira malver, ili ih pošalje na lažni, ali sajt koji im je poznat, kako bi im pokupio lozinke. Maliciozni linkovi su bili skriveni iza kratkih URL-ova koji se često koriste na tviteru.

Kako bi upravljao sa toliko kratkih URL-ova, Fancy Bear je napravio automatizovani sistem koji je koristio popularni servis za skraćivanje linkova - Bitly. Mejlovi za "navlačenje" su se pokazali dobro - jedna od 7 žrtvi otkrila im je lozinke - ali hakeri su zaboravili da setuju dva svoja Bitly profila na "privatno".

Ovo je omogućilo kompaniji za online bezbednost zvanoj SecureWorks da prikupi informacije o metama Fancy Beara. Između oktobra 2015. i maja 2016. godine hakeri su iskoristili 9.000 linkova kako bi napali oko 4.000 Gmail profila, a mete su im bile u Ukrajini, u baltičkim državama, u SAD, u Kini i Iranu.

Najveća grupa napadnutih, oko 40 odsto, bili su aktuelni i bivši pripadnici vojski. Među skorim upadima grupe bili su onaj u nemački parlament, u vojsku Italije, ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije, u i-mejl Filipa Bridlava, Kolina Paulea i Džona Podeste - glavnog čoveka u kampanji Hilari Klinton. I naravno, upad u DNC.

Hitra javna rekonstrukcija upada u DNC izgleda da je uhvatila hakere nespremne. Istraživači su pretpostavili da ruski špijuni nisu očekivali da će biti uhvaćeni tako brzo, što bi objasnilo, između ostalog, neobičan neprijateljski odnos koji je Guccifer imao prema CrowdStrike-u. Prema ovoj hipotezi, špijunske brljotine koje su Tejt i drugi identifikovali su bile rezultat ishitrene akcije GRU da pokrije svoje tragove.

Kao da pokušavaju da se pregrupišu posle inicijalne aktivnosti, Guccifer i DC Leaks su se utišali krajem juna. Ali predsednička kampanja 2016, već najbizarnija u istoriji, imala je dodatno iznenađenje, koje je išlo u korist Rusima. U vreme kad samo 32 odsto Amerikanaca tvrdi da veruje medijima da istinito i tačno izveštavaju, hakeri su naučili da to što su javno prozvani nije zaista imalo efekta: njihova kompromat operacija je još uvek imala odličan efekat.

22. jula, tri dana pre Demokratske nacionalne konvencije u Filadelfiji, WikiLeaks je objavio najveći paket fajlova do danas, u kojem je bilo skoro 20.000 hakovanih i-mejlova. Mediji su se ubrzo posle objavljivanja fokusirali na mejlove koji sugerišu naklonost nekih u DNC u korist Hilari Klinton.

Objavljeni mejlovi su pothranili sumnju koji su gajili neki demokrati, da vrh partije nikad nije mislio da da Berniju Sendersu, protivniku Klintonove na unutarstranačkim izborima, fer šansu. Protestanti u Filadelfiji su izašli napolje sa natpisima "izbori su pokradeni" i "sram vas bilo - DNC leaks sramota". Jedan dan pre konvencije, ruska kompromat kampanja odnela je prvi trofej - Debi Vaserman Šulc, predsedavajuća DNC, izašla je iz organizacije.

Ova epizoda šokirala je demokratski establišment, možda i zbog onoga što je osvetlila u budućnosti. Kako se vođstvo Klintonove povećavalo posle konvencije, komentatori su počeli da spekulišu da samo curenje veoma kompromitujućih dokumenata u kasnoj fazi kampanje može da bude šansa za Donalda Trampa da dobije izbore.

Strah od oktobarskog iznenađenja u režiji Rusije rastao je, kako je počelo da bude jasno da se metod subverzije poboljšava. Kad su se fajlovi pojavili, nisu sadržali bilo kakvu metadatu koja bi omogućila analitičarima da pronađu trag do ruskih obaveštajnih službi.

Ljudi koji stroje iza Guccifera i DC Leaks su izgleda shvatili da američki novinari žude za ekskluzivnim informacijama, bez obzira na izvor. Rusi su počeli da se ponašaju kao PR agencija, omogućujući pristup izveštačima sajtova Politico, The Intercept i BuzzFeed. Novinari su bili rešeni da pomognu. 27. avgusta, kad je iz nekog razloga oboren deo sajta DC Leaks, tviter je suspendovao profil "DCLeaks".

Daily Caller, konzervativni informativni portal, objavio je priču o ovome, što je izazvalo negodovanje Trampovih pristalica. Lu Dobs, urednik ekonomije na Fox-u, procedio je da "levičarski fašizam" gasi poslednju veliku nadu za Trampovu pobedu. Tviter je ubrzo deblokirao profil "DCLeaks".

Ipak, daleko najefikasnije oruđe je bio WikiLeaks. Ruski obaveštajci su verovatno počeli da dostavljaju hakovane dokumente Džulijanu Asanžu u junu 2015. godine, posle upada u sistem ministarstva za inostrane poslove Saudijske Arabije. Grupa zvana WikiSaudiLeaks, verovatno pokrivalica nalik Gucciferu za Fancy Bear-a (GRU), objavila je da je WikiLeaksu dat pristup jednom delu ove dokumentacije.

Takozvani "SaudiKablovi" pokazali su kako prinčevi kupuju uticaj i nadgledaju disidente. Ovo je postala velika novinska priča, dokazujući da stari metodi funkcionišu još bolje u 21. veku.

Dokumetni objavljeni krajem leta pokazali su kako lako kompromat kampanja funkcioniše u bez-činjeničnoj atmosferi američkih predsedničkih izbora 2016. godine. Krajem septembra, DC Leaks je objavio stotine mejlova 22-godišnjeg frilensera iz kampanje Hilari Klinton. Lahlan Markej, novinar koji radi za Vašington fri bikon, pronašao je audio klip zakopan duboko u kešu.

Na snimku, koji je napravljen na događaju demokrata u Virdžiniji, može se čuti kako Hilari opisuje Sandersove pristalice kao "decu velike recesije", koji "žive u podrumima svojih roditelja".

Komentari jesu bili trapavi, ali, u kontekstu, teško da su bili osuđujući; Klintonova je opisivala privlačnost koji Sandersova "politička revolucija" ima na mlađe glasače. (Želimo da ljudi budu idealisti, rekla je ona). Međutim, u roku od nekoliko dana, Donald Tramp je govorio raspamećenoj publici u Pensilvaniji: "Klintonova misli da su oni koji podržavaju Bernija beznadežni i glupi stanovnici podruma."

Sredinom avgusta, kad su Guccifer i DC Leaks bili u vestima gotovo svakog dana, niotkuda se pojavio treći misteriozni profil na društvenim mrežama. Grupa koja se nazvala "Shadow Brokers" objavila je "sajberoružje" koje je koristila NSA na sajtovima za šerovanje fajlova, kao što je Github. Ova grupa je objavila da će uskoro održati aukciju kako bi prodala drugi deo oruđa. Pošto je bezbednosni analitičar postavio link ka navodnom softveru NSA, analitičari su odmah potrčali na lice mesta.

Bezbednosni analitičari su ubrzo otkrili da su oruđa, kolekcija malvera koja ima cilj da ukrade podatke od meta, prava stvar. Ključna stvar je bila kad je The Intercept, medij koji je imao pristup fajlovima NSA koje je ukrao Edvard Snouden, pronašao niz od 16 znakova (ace02468bdf13579) u oruđu Shadow Brokersa, koji je označen u top secret, a do tada neobjavljenom, priručniku NSA. Ova veza pokazala je autentičnost onoga što su objavili Shadow Brokers.

Krađa od NSA, naravno, nije lak posao. Elitna jedinica hakera ove agencije, zvana "Tailored Acces Operations" (TAO), ima internu mrežu zvanu "visoka strana", koja je fizički odvojena od interneta (niska strana". Diode za podatke, uređaji koji dopuštaju samo jednosmeran protok podataka, kao što voda curi iz slavine, čine skoro nemogućim hakovanje kompjutera na "visokoj strani" iz kompjutera na "niskoj strani".

Kad hakeri TAO žele da napadnu neprijatelja, oni iznose svoja oruđa iz "visoke strane" na server na "niskoj strani", vrše navigaciju kroz seriju adresa, što veoma otežava praćenje njihovih tragova, i instaliraju malver na svojoj meti. Kako bi ukrali malver NSA, Shadow Brokers su morali da upadnu u mašinu na "niskoj strani" koju je TAO koristio da napadne svoje mete.

Shadow Brokerima se bukvalno posrećilo: neki analitičari veruju da je NSA operater greškom aploudovao ceo set oruđa na kompjuter koji su hakeri već nadgledali. Alternativna teorija: stara, dobra "krtica" im je dala ova oruđa.

Posle svega ovoga, zašto objaviti rezultate? Moguć odgovor na ovo pitanje sugeriše iznenađujuće otkriće do kojeg je došla američka obaveštajna zajednica u vreme Putinovog obraćanja novinarima u Sankt Peterburgu. Američki istražitelji su odavno znali da Rusi rade mnogo više od pukog "spear-phishinga", a negde u aprilu su saznali da oni koji upadaju u sisteme koriste komercijalne klaud servise da "izvlače" podatke iz američkih korporacija i političkih meta. Cozy Bear, hakerska grupa za koju se veruje da iza nje stoji FSB, koristila je nekih 200 Microsoft OneDrive profila kako bi slala podatke od svojih meta nazad u Moskvu.

Korišćenje klaud servisa kao što je OneDrive je pametan, ali rizičan potez - to je nešto kao kad bi pljačkaši banke pokušali da sa ukradenim novcem pobegnu autobusom. Iako je rašireno korišćenje ovih usluga od strane legitimnih koristnika pružilo neki stepen zaštite hakerima, podaci koje je Microsoft dao pomogli su američkim elitnim digitalnim špijunima da identifikuju upadače u DNC "sa sigurnošću" kao Ruse.

Moguće je čak da je vlada SAD uspela da identifikuje imena i lične detalje pojedinačnih operatera. Rusi su znali da su uhvaćeni. 30. jula, FSB je objavio da su 20 vladinih i vojnih organizacija bile na udaru moćnih oruđa za špijuniranje.

Neki obaveštajci veruju da je objavljivanje "oruđa za špijunažu" NSA koje su napravili Shadow Brokersi bila poruka od jedne grupe profesionalaca drugima. "Vidite nas?", kao da su rekli Rusi, možda aludirajući na napore Amerikanaca da istraže upad u DNC. "U redu, ali vidimo i mi vas". Takođe, objava aukcije, skoro sigurno lažna, verovatno je bila upozorenje da su hakeri spremni da objave ključ koji bi otključao fajl u kojem se nalaze druga ukradena oruđa. Kao odsečeno uvo u koverti, Amerikancima je poslata poruka "ne zajebavajte se s nama".

U međuvremenu, kampanja kompromata je nastavljena. U avgustu i septembru je bilo po 6 objavljivanja tajnih podataka, među kojima su bili fajlovi iz Demokratskog komiteta za kampanju za Kongres, koji je takođe hakovan. U oktobru, kako su se približili predsednički izbori, Guccifer je objavio veliku količinu dokumenata, više od 2.100 fajlova. Tri dana kasnije, WikiLeaks je počeo sa objavljivanjem hiljada mejlova ukradenih sa profila Džona Podeste.

Na dan kada je WikiLeaks objavio prvi deo Podestinih mejlova, američka vlada je napravila korak bez presedana i rekla da je "sigurna" da su "najviši ruski funkcioneri" (čitaj Putin, prim. Espresa) autorizovali hakovanje DNC. Američki istražitelji nisu dosad javno govorili ko stoji iza hakovanja Podeste, ali podaci koje su skupili ljudi iz SecureWorks jasno pokazuju da je Fancy Bear upao u profil šefa kampanje Klintonove krajem marta. CIA je izbrifovala Trampa o poreklu kompromata, ali on je nastavio da koristi materijal, rekavši pred publikom u Pensilvaniji "ja volim WikiLeaks!"

12. oktobra, Putin se pojavio na drugom forumu, ovog puta pred više od 500 gostiju, u Moskvi. Sedeći komotno ispred džinovske zastave na kojoj je napisano "Rusija zove", on je odgovarao na pitanja o hakovanju. "Svi pričaju o tome ko je to učinio", Putin je rekao. "Zar je to bitno?" Bivši oficir KGB, dokazujući svoju punu kontrolu nad političkim intrigama u SAD, nagovestio je da su Demokrate podržale jednog kandidata na unutarstranačkim izborima, nauštrb drugog.

Sva priča o tome kako je hakovanje u interesu Rusije, rekao je Putin, je samo "histerija" koja treba da skrene pažnju Amerikanaca sa onog što su hakeri otkrili: manipulacije javnog mnenja. Kad je publika počela da aplaudira, zlokobni osmeh se vratio na Putinovo lice. "Mislim da sam odgovorio na vaše pitanje", rekao je."

(Espreso.co.rs)