TEKST KOJI JE ŠOKIRAO SVE U AMERICI: Klimatske promene UNIŠTAVAJU jednu od najlepših država, biće to BRZO I SUROVO!

U magazinu The Time pojavio se tekst koji je uzburkao duhove u Americi, suočavajući sve sa teškom realnošću klimatskih promena koja dolazi, kako njima, tako i celom svetu.

Neposredni povod za ovo bilo je rušenje višespratnice u Majami Biču, koje je odnelo više od 100 života, po svemu sudeći, a zaključak teksta je više nego pesimističan.

Prenosimo ga:

"U danima posle smrtonosnog rušenja solitera u Surfsajdu, na Floridi, žitelji ovog dela Majamija sve češće gledaju oko sebe. Pukotine u krovovima garaža, korodirani delovi konstrukcije, znakovi da je morska voda prodrla do njihove zgrade posle oluje - sve ove stvari nisu ništa neobično u ovom delu sveta, ali sada se gledaju iz potpuno drugačije perspektive, posle katastrofe. Ovo se beleži i deli na društvenim mrežama, širi brzo na grupnim četovima i šalje u mejlovima punim nervoze, na adrese menadžera zgrada i inspektora.

"Ponekad je potrebna velika tragedija da bi neko obratio pažnju!", jedan je od ljutitih komentara na snimak koji je objavljen prošle nedelje, sa više od 620.000 pregleda, na kojem se vidi dugačka pukotina na plafonu garaže zgrade u Ki Biskejnu, ostrvu u blizini Majamija.

Iznenadno rušenje 13-spratne stambene zgrade 24. juna, u kojem je zvanično poginulo 24 ljudi, a još više od 120 se vodi kao nestalo, potreslo je stanovnike Majamija, inače navikle na prirodne nepogode i redovna upozorenja da su baš oni prvi na udaru klimatskih promena, pošto sve veći nivo mora ugrožava priobalni deo grada. Ali, iako još nije potpuno jasno koji su sve faktori doveli do rušenja zgrade, stručnjaci kažu da bi novonastali osećaj panike koji je pokrenuo događaj u Surfsajdu mogao da izazove efekte koji će zaustaviti godine i godine rasta na tržištu nekretnina u Majamiju, ugrožavajući regionalnu ekonomiju, koja se zasniva na jakom sektoru nekretnina.

- Mislim da je ovo učinilo priobalje mnogo manje vrednim. Vrednost se izražava na tržištu, na javnim finansijama, i na percepciji ljudi o tome šta znači preseliti se na Floridu - kaže Džesi Kinan, profesor na Univerzitetu Tulejn koji vodi istraživanje o povezanosti klimatskih promena i finansijskih rizika.

Godinama već stručnjaci poput njega upozoravaju da je tržište nekretnina u Majamiju u opasnosti zbog podizanja nivoa mora i sve jačih oluja. Za one koji žive na obali južne Floride, buđenje pored okeana dolazi sa proračunatim rizikom. Od juna do novembra, na udaru su olujnih vetrova, koji ponekad nateraju stanare da se evakuišu u unutrašnjost poluostrva. Nije neobično videti ljude da hodaju kroz vodu do kolena, kako bi došli do svojih automobila, posle jake kiše, ili kamione vojske koji na plaže dovoze desetine tona svežeg peska, kako bi "ojačali" plaže, koji služe kao brana od morske vode. Grad Majami, sa 470.000 stanovnika, je mesto gde se nalazi 26 odsto svih stambenih objekata u SAD koji su u opasnosti zbog podizanja nivoa mora, piše sajt Zillow, koji se bavi nekretninama. Prema istraživanjima "Risky Business" projecta, između 15 i 23 milijarde dolara javnog vlasništva u Majamiju može biti potopljeno do 2050. godine.

Ali sve ovo je trebalo da se dešava postepeno. Iluzija vremena dozvoljava određenu disonancu, a dosad rastuće tržište nekretnina prodavalo je bogato san o sunčanoj Floridi. Ostaje da se vidi kakvu je ulogu, i da li je, promena klime imala u padu zgrade u Surfsajdu, ali ovaj događaj je svakako izbacio u prvi plan zabrinutost da tržište nekretnina u Majamiju može da nastavi da raste, u regionu koji je posebno ranjiv zbog klimatskih promena.

- Pre, kad unajmite inspektora, da proveri u kakvom stanju je vaša zgrada, niste mogli da zamislite da ona može jednostavno da se sruši. To se jednostavno nije dešavalo. To je ludilo - kaže Ana Božović, analitičarka nekretnina.

Neposredne posledice katastrofe su oličene u nizu istraga i provera koje služe za smirivanje nervoznih stanara u ovom kraju. Gradonačelnica Majami-Dejda okruga Danijela Kava Levin naredila je da se momentalno izvrši provera svih zgrada u okrugu, koje su više od 5 spratova, a sagrađene su pre više od 40 godina (zgrada koja se srušila je podignuta 1981, pre uvođenja striktnijih pravila gradnje donesenih posle razarajućeg uragana Endrijua). Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST), federalna agencija koja je istraživala i rušenje Svetskog trgovinskog centra 2001. godine, poslala je svoje ljude na teren. Lokalna vlast Surfsajda je takođe unajmila vodećeg strukturalnog inženjera da analizira šta je dovelo do rušenja, i proceni da li su zgrade u blizini u riziku.

Ali tragedija je takođe fokusirala ljutnju i pažnju javnosti na loše upravljanje, manjak transparentnosti i sukobe među pojedinim vlasnicima nekretnina i udruženjima vlasnika zgrada, što je u južnoj Floridi pojačano zbog često astronomskih troškova popravki, zbog čega se dešava da se ne uradi neophodno održavanje zgrada. Stanari Čemplejn Tauersa, zgrade koja se srušila, bili su suočeni sa procenom od 15 miliona dolara, koliko je bilo potrebno da se izvrši popravka "velike strukturalne štete", koju su označili inženjeri, a od vlasnika je traženo da plate između 80.000 dolara za popravku stana sa jednom spavaćom sobom, do 336.000 dolara za penthaus.

Stručnjaci kažu da će proći meseci pre nego što se pojave znakovi efekata koji će rušenje zgrade u Surfsajtu imati na tržište nekretnina, dugoročno. Prvi efekti bi mogli da budu ti da novi kupci oklevaju da kupuju stanove u starijim zgradama na obali okeana, zbog brige da bi te zgrade mogle imati iste probleme kao zgrada koja se srušila u Surfsajdu, što će naterati vlasnike da prodaju stanove uz velike popuste. U srednjem roku, osiguravajuće kompanije bi mogle da odluče da povećaju cene osiguranja za zgrade na obali okeana, što bi podiglo troškove života u ovom kraju, i verovatno smanjilo njihovu vrednost. U regionu gde veliki deo populacije - i poreskih obveznika - živi u blizini okeana, ovo bi moglo da ima domino efekat, i da smanji javne prihode države u kojoj 30 odsto prihoda lokalnih vlasti dolazi od poreza na nekretnine.

Spekulacija o ovom mogućem lancu događaja nije ništa novo. Stručnjaci već godinama upozoravaju da je južna Florida posebno ranjiva na pad cena nekretnina zbog klimatskih promena. U januaru 2020. godine Brajan Dis, pre nego što se priključio Bajdenovoj administraciji, na mestu šefa Nacionalnog ekonomskog saveta, rekao je za Tajm da klimatski rizik nije adekvatno uračunat u troškove stanova u južnoj Floridi, i da je region suočen sa mogućnošću devaluacije, kako svest o tome raste.

- Fizički rizici nisu adekvatno uračunati. Brzina premeštanja kapitala i stepen u kojem će se ovo dešavati, sve će biti mnogo brže od onoga što najveći broj učesnika ovog tržišta očekuje - rekao je tada Dis.

Za sada, briga o tome da će zgrade "potonuti" u decenijama koje dolaze još uvek se čini dalekom. Udruženja vlasnika zgrada ubeđuju stanare da se faktori u njihovim zgradama "drastično razlikuju" od onih u zgradi koja se srušila, i da treba da "budu mirni", proizlazi iz mejlova u koje je Tajm imao uvid. Kad je reč o tržištu, potražnja u Majamiju je toliko velika da može da preživi mali pad posle jedne ovakve tragedije - ako rušenje u Surfsajdu ostane izolovan slučaj. Pandemija je dovela lokalno tržište do istorijskog maksimuma: od maja 2020. do maja 2021. prodaja postojećih stanova je skočila za 286 odsto, sa 563 na 2.176, prema Udruženju trgovaca nekretninama Majamija.

Ali za mnoge koji žive ovde, iznenadni poziv na buđenje i suočavanje sa vidljivim i smrtonosnim posledicama ignorisanja skupih inspekcija, popravki i održavanja zgrada na obali okeana, nateralno je neke da shvate da je "san Floride" neodrživ. Zaista, Kinan, koji radi u arhitektonskoj školi u Tulejnu, procenjuje da bi i rešavanje svih problema u zgradi koja se srušila moglo da isporuči ogroman račun koji bi doveo u pitanje isplativost gradnje u ovom regionu uopšte.

- Strah je veoma stvaran. Starije zgrade koje se nalaze na obali mogle bi da budu na udaru u kratkom vremenskom roku, posebno one u blizini mesta rušenja. Ljudi ne žele da žive u blizini ovog mesta. Ko bi želeo da gleda na mesto gde su ljudi umrli? - kaže Ana Božović.

Bonus video:

(Espreso/The Time)