KIM DŽONG-UN OTIŠAO KORAK DALJE: Drakonske kazne za strane filmove, stranu odeću ili sleng!

Severna Koreja nedavno je uvela novi zakon kojim želi da suzbije bilo kakav strani uticaj, strogo kažnjavajući sve one koji kod sebe imaju strane filmove, stranu odeću ili ako govore sleng.

Jun Mi-so je ispričala kako je imala 11 godina kada je prvi put videla da su vlasti pogubile muškarca zato što je kod sebe imao južnokorejsku dramu. Njegovo pogubljenje moralo je da gleda ceo komšiluk.

"Da niste, to bi se smatralo izdajom", rekla je ova stanovnica Seula.

"To nikada neću zaboraviti. Još uvek vidim kako mu teku suze. Vezali su mu oči, ali je povez bio potpuno natopljen suzama. To je za mene bilo traumatično. Stavili su ga na kolac i svezali, a zatim ustrelili", dodala je.

Rat bez oružja

Zamislite da ste u neprekidnom lokdaunu, bez interneta, bez društvenih mreža i sa samo nekoliko televizijskih kanala koji su pod strogim nadzorom države - to je život u Severnoj Koreji, piše BBC.

A sada je vođa te zemlje odlučio da ode korak dalje, pa je uveo novi zakon protiv takozvane "reakcionarne misli". Svakoga koga uhvate sa velikom količinom videosadržaja iz Južne Koreje, Sjedinjenih Država ili Japana čeka smrtna kazna, a onima koji gledaju takve snimke preti 15 godina zatvora.

Nedavno je Džong-un napisao poruku preko državnih medija u kojoj poziva Ligu mladih da preduzme mere protiv "individualističkog, antisocijalističkog ponašanja" među mladima. Sada želi da zaustavi upotrebu stranih izraza, frizure i odeće za koje je rekao da su "opasni otrovi".

Politički analitičari smatraju da severnokorejski vođa pokušava da zaustavi spoljne informacije koje dolaze do naroda Severne Koreje jer život u zemlji postaje sve teži. Veruju da milioni ljudi gladuje, pa ih stoga Džong-un sve striktnije hrani državnom propagandom.

Zemlja je sada, nakon zatvaranja granica zbog pandemije, odsečena od spoljnog sveta više nego ikada pre. Skoro u potpunosti je zaustavljena trgovina sa susednom Kinom i dotok zaliha.

Šta kaže novi zakon?

Dejli NK dobio je uvid u kopiju novog zakona.

"U njemu stoji da ako se uhvati radnik ili upravnik fabrike, da će biti kažnjeni. Ako se radi o detetu, kažnjeni će biti roditelji", kazao je Li Sang Jong, glavni urednik Dejli NK, i dodao kako se radi na suzbijanju svih snova ili fascinacije mlađe generacije jugom.

"Drugim rečima, režim je zaključio da bi se mogao stvoriti osećaj otpora ako se uvedu kulture iz drugih zemalja", rekao je.

Krijumčarenje filmova

Pređašnje zabrane samo su pokazale kako severnokorejski narod može biti snalažljiv i kako već ima razvijen sistem krijumčarenja stranih filmova iz Kine.

"Krijumčareni filmovi iz Kine na USB stikovima sada su uobičajeni poput kamenja; lako ih je prikriti, a imaju i lozinku", rekao je Čoi Džong-hun koji je prebegao iz Severne Koreje.

"Ako tri puta zaredom unesete pogrešnu lozinku, USB briše sadržaj. Ako je sadržaj posebno osetljiv, možete čak da postavite da se sve obriše nakon prvog pogrešnog unosa lozinke", dodao je.

"Prvo je kazna bila otprilike godinu dana u radnom logoru"

Mi-so se priseća kako su se njeni susedi snalazili i uz veliki trud nabavljali strane filmove.

Kazala je kako su jednom pozajmili akumulator za automobil i priključili ga na generator kako bi dobili dovoljno električne energije za napajanje televizora. Seća se da je tada gledala južnokorejsku dramu "Stairway to Heaven" - ljubavnu priču o devojčici koja se prvo bori sa pomajkom, a zatim i sa rakom.

Čoi navodi kako je režim početkom 2000-ih počeo primećivati sve veći dotok filmova iz Kine i da su počeli da obavljaju pretrese na univerzitetima. Prvo su one koji su uhvaćeni da gledaju filmove slali na jednu godinu u radni logor, no kasnije se pokazalo da ta kazna nije bila dovoljna za suzbijanje švercovanja filmova.

"Prvo je kazna bila otprilike godinu dana u radnom logoru, ali to se promenilo u više od tri godine u logoru. Trenutno, ako idete u radne kampove, tamo je više od 50% mladih koji su tamo završili jer su gledali strane videosadržaje", kazao je Čoi.

"Ako neko gleda dva sata ilegalnog materijala, dobiće tri godine u radnom logoru. To je veliki problem. Gledanje filmova je luksuz. Prvo treba da dođete do hrane, da bi kasnije razmišljali o gledanju filma. Kada je teško nabaviti hranu, postaje pogubno za celu porodicu ako neko od njih završi u radnom logoru", dodao je.

Bonus video:

(Espreso/Index.hr)