BAJDEN NE UVODI SANKCIJE KOMPANIJI SEVERNI TOK 2: Razlog? Želi PRVENSTVENO dobre odnose s Nemačkom!

Administracija predsednika SAD DŽoa Bajdena nije uvela sankcije ključnoj kompaniji koja stoji iza projekta ruskog gasovoda Severni tok 2 u nastojanju da popravi narušene odnose s Nemačkom, a taj potez mogao bi da pomogne stabilizaciji odnosa Vašingtona i Moskve koji su pali na nivo iz vremena Hladnog rata, pišu svetski mediji.

Odluka da se iz sankcija izuzmu kompanija Severni tok 2 AG i njen izvršni direktor Matijas Varnig doneta je dok Bajdenova administracija nastoji da obnovi odnose s Nemačkom, koji su se pogoršali za vreme prethodnog predsednika Donalda Trampa, piše Rojters.

U izveštaju Stejt departmenta upućenom Kongresu zaključuje se da su se kompanija Severni tok 2 AG sa sedištem u Švajcarskoj i njen izvršni direktor Varnig, blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, bavili aktivnostima koje se mogu sankcionisati, ali je državni sekretar Antoni Blinken odmah rekao da će biti izuzeti iz sankcija, uz obrazloženje da je to u američkom nacionalnom interesu.

Stejt department je uveo sankcije protiv četiri ruska broda, uključujući brod koji je u aprilu počeo polaganje cevi u danskim vodama, a takođe je nametnuo mere za još pet ruskih entiteta. Rojters navodi da izuzeća iz sankcija nemaju rok i da državni sekretar može da ih opozove, prenosi radio Slobodna Evropa.

Bajden se protivio projektu vrednom 11 milijardi dolara kojim bi se ruski gas s Arktika dopremao u Nemačku, rekavši da je to loš posao za Evropu, pri čemu, po oceni Rojtersa, SAD strahuju da bi Rusija mogla da koristi Severni tok 2 kao polugu za slabljenje članica Evropske unije povećavanjem njihove zavisnosti od Moskve.

Ruska državna energetska kompanija Gasprom i njeni zapadni partneri užurbano rade na završetku cevovoda za transport prirodnog gasa ispod Baltičkog mora. Projekat, koji je sada završen oko 95 odsto, zaobičao bi Ukrajinu, lišavajući je unosnih tranzitnih taksi i potencijalno podrivajući njenu borbu protiv ruske agresije, navodi Rojters.

Analitičari procenjuju da će s trenutnom dinamikom izgradnje, Severni tok 2 biti završen pre kraja godine, ako ne i ranije. Ipak, američki zvaničnici se nadaju da će izuzimanje iz sankcija dati vremena za razgovore s Nemačkom o potencijalnim negativnim efektima gasovoda i pružiti podsticaj za produbljivanje saradnje u širim pitanjima, kao što su pandemija, klimatske promene, ekonomski oporavak i odnosi s Kinom i Rusijom, dodaje britanska agencija.

Odluka o neuvođenju sankcija pokazuje da Vašington nije spreman da rizikuje štetan spor s Nemačkom, jednim od najbličih američkih saveznika koji tvrdi da je Severni tok 2 presudan za njegovu energetsku bezbednost, ocenjuje Fajnenšl tajms.

Dok je Nemačka pozdravila odluku SAD kao "konstruktivan korak", ta vest je, kako navodi britanski list, sa zaprepašćenjem dočekana u Kongresu gde je protivljenje Severnom toku 2 jedno od retkih pitanja oko kojih se slažu demokrate i republikanci.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, s kojim je Blinken razgovarao u utorak, 18. maja, rekao je da odluka pokazala da su SAD napravile "korak" ka Berlinu i da ona "potvrđuje da je Nemačka važan partner SAD, na kojeg mogu da računaju u budućnosti".

Mas je naveo da je Severni tok 2 bio je jedino pitanje oko kojeg Nemačka i SAD imaju suštinske razlike, dodajući da je u obe zemlje postojala nada da taj projekat više neće opterećivati "zaista odličnu saradnju".

S druge strane, i demokrate i republikanci u Kongresu su kritikovali odluku administracije.

EUobzerver primećuje da je odluka SAD doneta u sredu, 19. maja, ostavila na snazi druge američke sankcije uvedene za Severni tok 2 i da su dodate nove sankcije za četiri ruska broda i pet ruskih entiteta uključenih u projekat. Ipak, ističe briselski portal, i prijatelji i neprijatelji projekta odluku smatraju "zelenim svetlom" za završetak gasovoda.

Činjenica da je Varnig bio viši špijun u bivšoj istočnonemačkoj bezbednosnoj službi Štazi i da dobro poznaje Putina predstavlja dodatni trn u oku vladama EU podozrivim prema Rusiji, navodi EUobzerver, dodajući i da je Bajdenov gambit usledio u vreme pogoršanja odnosa EU i Rusije posle razmene novih sankcija i diplomatskih proterivanja u vezi s različitim sporovima.

Moskva je takođe pozdravila odluku Bajdenove administracije. "To je bolje od čitanja objave novih sankcija ", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dok je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao da je to "šansa za postepeni prelaz ka normalizaciji naših bilateralnih odnosa".

Odluka o neuvođenju sankcija stigla je na dan kada se Blinken u Rejkjaviku sastao s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, kao i dok se prave planovi za samit Bajden-Putin na leto. Amerika želi "predvidljiv, stabilan odnos s Rusijom", rekao je Blinken na Islandu.

Vašington post piše da Bajdenova administracija na gotovo završeni gasovod od Rusije do Nemačke gleda kao na dilemu koja je primorava da bira između obnavljanja narušenog odnosa sa Berlinom i ispunjavanja obećanja da će se suprotstaviti projektu.

Odluka o sankcijama je, ocenjuje list, dosad najjasniji znak da Bajdenova administracija neće svoje brige oko gasovoda staviti iznad odnosa s evropskim saveznicima koji na američke pokušaje protiv projekta gledaju kao na ugrožavanje njihovog suvereniteta.

Potez s izuzimanjem sankcija takođe može da pomogne stabilizaciji odnosa SAD s Rusijom koji su pali na hladnoratovske nivoe, navodi Vašington post, ukazujući da su među razlozima nezadovoljstva Bajdenove administracije s Rusijom optužbe o "mešanju Moskve u američke izbore, pokušaj ubistva ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, hakerski napadi, kao i vojne provokacije Moskve u Ukrajini".

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)