ZAHUKTAVA SE! NOVE NEVOLJE U SEVERNOJ IRSKOJ: Da li političke tenzije mogu da se pretvore u rat? (FOTO/VIDEO)

U periodu od 1969. do 1998. više od 3.000 ljudi izgubilo je živote tokom etničko-nacionalističkog sukoba u Severnoj Irskoj poznatog kao Nevolje (еngl. The Troubles), dok su irski republikanski teroristi pokušavali da prisile Britaniju da se odrekne Alstera - jedne od četiri irske provincije (ovaj termin se često upotrebljava i kao sinonim za Severnu Irsku) i dozvoli ujedinjenu Irsku. Nasilje je završeno sporazumom na Veliki petak, ali da li postoji opasnost od ponovnog zakuvavanja situacije?

Policijska služba Severne Irske kaže da je 41 njihov policajac povređen tokom tri noći nereda u lokalnim okruzima.

Nevolju, koja je započela u okrugu Sandi Rov u Belfastu, pokrenula je prošlonedeljna odluka da se 24 političara političke stranke Šin Fejn pravno ne goni - uključujući zamenicu prve ministarke Mišel O'Nil - zbog kršenja pravila kovid-19 kada su prisustvovali sahrani privremenog veterana IRA-e Bobija Storija.

Više od 2.000 ožalošćenih prisustvovalo je sahrani bivšeg šefa obaveštajne službe IRA-e, 30. juna 2020. godine, a sindikalci su tvrdili da su otvoreno ignorisali pravila socijalnog distanciranja u jeku prvog talasa pandemije.

Odluka je dovela do toga da su sve glavne probritanske stranke - Demokratska unionistička partija (DUP), Alster unionistička partija (UUP), Tradicionalni unionistički glas (TUV) i Progresivna unionistička stranka (PUP) - pozvale na ostavku glavnog šefa PSNI-a (The Police Service of Northern Ireland).

Mladići iz izrazito lojalističkih delova Belfasta, Londonderija i manjih gradova poput Njutaunebija i Portadauna proveli su subotu, nedelju i ponedeljak veče gađajući policiju ciglama i benzinskim bombama.

Ali šta se krije iza sveg besa i koliko bi lako bilo za Severnu Irsku da se vrati u blato sektaškog nasilja koje ju je zahvatilo između 1969. i 1998.?

Prvo, nekoliko jednostavnih činjenica!

3. maja 1921. - za mesec dana pada stogodišnjica - Severna Irska je formirana kao legalni entitet prema Zakonu Vlade Irske iz 1920. godine.

Prema tom zakonu, nastala je Irska slobodna država koja je kasnije postala Republika Irska, a šest okruga - Antrim, Arma, Daun, Fermana, Tiron i Londonderi su odsečeni i ostali su deo Ujedinjenog Кraljevstva.

Severna Irska se često naziva Alsterom, mada je istorijski Alster takođe obuhvatao okrug Donegal, okrug Monagan i okrug Кavan.

Gotovo pola veka vladao je mir u Severnoj Irskoj, ali katolička manjina je tvrdila da su diskriminisani kada su u pitanju, posao, stanovanje i politička moć, a krajem šezdesetih IRA je pokrenula terorističku kampanju.

Lojalističke protestantske grupe poput Ulster Volunteer Force (UVF) i Ulster Defense Association (UDA) izvele su stotine ubistava u sukobu sa Privremenom IRA-om i socijalističkom INLA-om.

Do sredine 1990-ih lojalističke paravojne formacije ubijale su više ljudi nego irski republikanci, a političko krilo IRA-e Šin Fejn suočilo se s činjenicom da Britaniju nije moglo da istera vojnim sredstvima.

Tajni pregovori započeli su pod konzervativnom vladom Džona Majora i nakon što je laburistička stranka pobedila na izborima 1997. godine, premijer Toni Bler odlučio je da političko rešenje u Severnoj Irskoj postane jedan od njegovih glavnih prioriteta.

Na kraju je postignut Sporazum na Veliki petak (The Good Friday Agreement) i odobren na referendumima i u Severnoj Irskoj i u Republici Irskoj.

Sporazum je zadržao Severnu Irsku kao deo Velike Britanije, ali je stvorio vladu za podelu vlasti što je značilo da su DUP i Šin Fejn, kao dve stranke sa najviše glasova, na kraju zajedno upravljale šest okruga Alstera.

Oslobođeni su zatvorenici IRA-e, INLA-e, UVF-a i UDA-e, uključujući i mnoge koji su počinili gnusne zločine - Кraljevska asterska policija je ukinuta i zamenjena PSNI-jem (The Police Service of Northern Ireland), a sporazum takođe kaže da bi ostrvo Irska moglo biti ujedinjeno samo ako bi za to glasala većina u Severnoj Irskoj u pograničnoj anketi.

Na poslednjem popisu stanovništva 2011. godine, 48,4 odsto stanovništva identifikovano je kao protestantsko, a 45,1 odsto kao katoličko, pa se činilo da je malo verovatno da će većina glasati za ujedinjenu Irsku.

Biće zanimljivo videti, na ovogodišnjem popisu stanovništva, da li su katolici sada u većini i spekulisalo se da su mnogi protestanti sada za ujedinjenu Irsku, posebno nakon referenduma o Bregzitu koji ih je ostavio van EU, ali Republiku još uvek u njemu.

Iako je DUP vodio kampanju za Bregzit, vlada Borisa Džonsona iznudila je sporazum sa EU koji je efikasno stvorio novu trgovinsku granicu u Irskom moru, nešto što je takođe razbesnelo unioniste i lojaliste.

Trgovinski sporazum između UК i EU nametnuo je carinsku kontrolu robe koja se kreće između Severne Irske i britanskog kopna.

Dogovor je postignut da izbegne provere na granici između Severne Irske i Republike Irske, nešto što je moglo da potkopa Sporazum na Veliki petak.

DUP traži da se sporazum o Bregzitu ukine, ali u senci se veruje da UVF i UDA regrutuju mlade protestante, od kojih mnogi nisu ni rođeni kada je potpisan Sporazum na Veliki petak.

Mark Lindsai, predsedavajući Policijske federacije Severne Irske, rekao je da "političku atmosferu" iskorišćavaju lojalističke paravojne grupe, koje su u poslednjih 20 godina ostale u drugom planu.

Gospodin Lindsai rekao je za BBC: "Stariji, zlokobniji elementi koriste omladinu i decu da bi postigli svoje ciljeve."

Takođe, postoji bojazan da su neki sa irske republikanske strane spremni da se vrate "nazad u rat“.

U julu 2020. godine zajednička operacija policije i MI5 dovela je do hapšenja nekoliko ljudi koji su navodno prisustvovali sastanku Nove IRA u Omagu, u okrugu Tiron.

Mnogi od onih koji su proživeli Nevolje užasavaju se trenutne političke tenzije između Šin Fejn-a i DUP-a koje bi mogle da se pretvore u nasilje i pošalju Alster nazad u sektaški teror i mržnju.

Bonus video:

(Espreso/Sputnik news)